Upucao oba pilota i srušio avion: Poginule 43 osobe, istragu preuzeo FBI
Kapetan regionalnog aviona BAe 146 avio-kompanije PSA Airlines Greg Lindamud i njegov mlađi kolega, prvi oficir Džejms Hauard, osetili su relativno blage turbulencije tokom rutinskog leta između Los Anđelesa i San Franciska dok su krstarili na visini od oko 6.700 metara. Sa namerom da ih izbegnu i tako let učine prijatnijim za 39 putnika i pet članova posade, kontaktirali su kontrolu letenja kako bi promenili visinu ili kurs leta.
Dok je kontrolor nudio mogućnost preusmeravanja, u putničkoj kabini začula su se dva pucnja iz vatrenog oružja: u neverici, piloti radio vezom javljaju “Pucnji! Čuli smo pucnje!” i odmah prebacuju tzv. squawk, četvorocifreni kod koji emituje transponder u avionu na 7700, što je signal da je letelica u nevolji. Transponder je uređaj koji emituje signal sa informacijama o identitetu aviona, njegovoj visini i poziciji, omogućavajući radarima i kontrolama letenja da ga prate i identifikuju.
Preporučujemo
Orao (ovaj put) nije poleteo: Od Mahovljana išao na točkovima do muzeja u Banjaluci
Kinezi prikazali fabriku za proizvodnju Šenjanga J-35, godišnji kapaciteti - 100 aviona
Čuje se otvaranje vrata pilotske kabine i glas za koji se veruje da je pripadao šefici kabinske posade, stjuardesi Debi Nil. Razabrana je samo reč „kapetane“, najverovatnije deo rečenice „kapetane, imamo problem!“. Za njom je u pilotsku kabinu upao muškarac za koga neki od izvora navode da je rekao „ja sam problem“, iako je po zvaničnom izveštaju FBI razgovetna bila samo reč „problem“. Odmah zatim usledila su još dva pucnja, a šest sekundi kasnije i treći.
Avion počinje da ponire nosem na dole, povećavajući pri tome brzinu koja je dostigla, verovatno i premašila brzinu zvuka. Udara u tlo u blizini Paso Roble u Kaliforniji u skoro potpunom okomitom položaju tolikom silinom da se raspao u hiljade najsitnijih komada. Istražitelji su kasnije naveli da najveći fizički ostatak osoba koje su bile u avionu nije bio veći od šake.
“Nije bilo krila, nije bilo trupa, repnog dela, čak ni putničkih sedišta… samo komadići papira. Hrpetine papira svuda… I jak miris kerozina”, svedočio je kasnije policajac Stiv Bolts, koji je među prvima došao na mesto udara. “Ne da nismo mogli da pronađemo preživele, nismo mogli da nađemo ni tela poginulih, toliko je sve bilo u sitnim komadima.”
Smajli na nosu aviona
Linija 1771 avio-kompanije Pacific Southwest Airlines bila je redovan domaći putnički let iz Los Anđelesa za San Francisko. PSA je poznata kao regionalna avio-kompanija koja je smatrana de facto nacionalnim prevoznikom Kalifornije. Sebe je reklamirala sloganom “Najprijateljskija avio-kompanija na svetu” i čak crtala osmeh na noseve svojih aviona.
Tog 7. decembra 1987. godine, za let 1771 određen je avion British Aerospace 146-200, registarske oznake N350PS. BAe 146, ili Jumbolino (Džambolino) kako su ga iz milja zvali zbog četiri motora i relativno skromnog kapaciteta u odnosu na “veliki” Jumbo jet, može da preveze do 100 putnika.
Letelica je britanske proizvodnje, poznata po dobrim performansama na aerodromima sa kraćim poletno-sletnim stazama, za to vreme veoma tiha ali i skupa u odnosu na dvomotorne avione za održavanje. Novije varijante poznate su i pod nazivom Avro RJ.
Posadu su činili kapetan Greg Lindamud (43) sa 11.000 sati naleta, od čega 1.500 na tipu, i prvi oficir Džejms Hauard Nan (48) sa 12.000 časova naleta, od čega 300 na BAe 146.
Od tri stjuardese, Debi Nisen Nil (37) i Debra Voterston Vilstek (32) bile su dugo u PSA i smatrane iskusnim, dok je Džuli Gotesman (20) bila na samom početku karijere. U avionu se nalazio — kao putnik ili ono što posade nazivaju DHC — i šef pilota avio-kompanije Daglas Artur, kao i još nekoliko radnika PSA i US Airways, koji je nešto ranije preuzeo Pacific Southwest.
Katastrofa bez presedana
Vazduhoplovne nesreće dešavaju se najčešće pri poletanju ili pokušaju sletanja, pri čemu je ugao između putanje aviona i podloge u trenutku udara po pravilu relativno mali. To utiče na koliko-toliko postepeno usporavanje kretanja aviona i ostavlja šanse za preživljavanje barem delu putnika, čak i ukoliko dođe do raspadanja trupa na dva ili više delova, po nekom pravilu bar jedan od tih delova ostaje manje uništen od drugih.
Ovde to nije bio slučaj. Avion — i sa njim svi putnici i članovi posade, neki već ubijeni — u deliću sekunde bukvalno su fizički zbrisani pri udaru o zemlju brzinom većom od 1.000 kilometara na čas. Na osnovu deformacije titanijumskog kućišta snimača leta (FDR), procenjene sile deceleracije (usporenja) koje su delovale na avion i sve u njemu pri udaru iznosile su neverovatnih 5.000 g — pet hiljada puta više od sile Zemljine teže!
Početak istrage – traga se za motivom
Nesreće u saobraćaju, uključujući i avionske, u SAD po pravilu istražuje Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (NTSB), ali je već od samog početka i informacije da su kontroli leta prijavljeni pucnji u avionu bilo jasno da će tragedija na letu PSA 1771 biti i kriminalistička istraga, za koju je nadležan Federalni istražni biro (FBI).
Mukotrpnom pretragom ogromne količine najsitnijih ostataka dokazi su polako počeli da se prikupljaju i klupko tragedije odmotava. Dok se NTSB bavio pokušajem da iz onoga što je ostalo od (ne)popularnih “crnih kutija”, odnosno snimača zvuka u pilotskoj kabini (cockpit voice recorder – CVR) i snimača parametra leta (flight data recorder – FDR) utvrdi razloge pada aviona, FBI je počeo da se bavi pronalaženjem dokaza i motiva zbog čega bi neko uopšte počinio masovno ubistvo 43 osobe, uključujući i sebe.
Iako je od siline udara kućište bilo deformisano i sam uređaj uništen, u NTSB laboratoriji u Vašingtonu su, na prilično iznenađenje istražitelja, uspeli da spasu samu traku iz CVR i sa nje očitaju zvukove iz pilotske kabine tokom poslednjih pola sata leta.
Istražitelji su imali određenu dozu rezerve — što uostalom nalažu i protokoli istrage — da li su piloti ono što su čuli ispravno interpretirali kao pucnje iz oružja: jedina informacija koju su imali bila je njihova transmisija kontroli leta. Dok ne budu imali neke materijalne dokaze — snimak, oružje ili municiju — postojala je mogućnost da je u pitanju nešto drugo, poput eksplozije usled kvara.
Poslednji minut leta 1771
Prvih nešto više od 28 minuta čuli su se uobičajeni zvukovi procedura pre, za vreme i posle poletanja: čitanje lista za proveru, razgovori između pilota i sa kontrolom leta, o poklonima za predstojeće Božićne praznike.
Opuštena atmosfera u pilotskoj kabini u trenutku prestaje kada se čuju dva pucnja — koje je CVR jasno snimio — iz pravca putničke kabine, zatim ulazak stjuardese u kokpit, neposredno za njom i druge muške osobe. Slede zatim tri pucnja i prestaje svaki razgovor. Petnaest sekundi kasnije čuo se ponovni zvuk vrata pilotske kabine i pojačano šuštanje vetra, što je ukazivalo da je avion krenuo u strmoglavo poniranje. Trideset dve sekunde nakon otvaranja vrata snimljen je i šesti pucanj, ovog puta ponovo u putničkoj kabini.
Snimci sa CVR-a bili su više nego dovoljni da kriminalistička istraga preuzme primat nad tehničkom. Kako je to kasnije opisao jedan od istražitelja NTSB, inspektori FBI su znali šta da traže i koje im informacije trebaju, ali ne i kako da ih nađu. Tu se uključuje NTSB sa svojim znanjem i metodama, i zajedničkim naporima sklapali su kockice tragičnog, a mnogim elementima morbidnog mozaika. Jedno od najvažnijih pitanja za FBI i NTSB bilo je kako se oružje našlo u avionu.
Prvo je među onim što je ostalo od aviona i ljudi u njemu pronađena cev oružja, za koje se predpostavlja da je korišćeno u zločinu. Bio je to Smith & Wesson Model 29, revolver Magnum kalibra 0.44, verovatno najmoćnije oružje u svojoj kategoriji. Jedan od agenata FBI posle nekog vremena našao je i drugi deo revolvera. U burencetu je bilo šest praznih čaura, što se poklapa sa šest pucnjeva koje je snimio CVR.
Na okidaču je bio i deo ljudskog prsta, na osnovu čega je predpostavljeno da je ubica do trenutka udarca aviona u tlo držao oružje u ruci, čime je odbačena mogućnost da je poslednjim hicem izvršio samoubistvo. Verovatnije je da je pilot PSA, koji je putovao kao putnik Daglas Artur, pokušao da preuzme kontrolu nad avionom i da je ubijen.
Koliko god morbidno zvučalo, sa dela kažiprsta koji je ostao zaglavljen u revolveru skinut je otisak, i na osnovu njega utvrđeno je da je višestruki ubica Dejvid Berk, bivši zaposleni US Airwaysa, koji je radio na čišćenju aviona.
Prethodno je FBI na osnovu istrage koju su sprovodili na aerodromu u Los Anđelesu došao do iznenađujućeg saznanja: radnicima aerodroma i avio-kompanija bilo je dozvoljeno da zaobiđu kontra-diverzioni sistem prilikom ulaska u kontrolisanu zonu aerodroma i do aviona (tzv. airside) i da im za prolazak bude potrebna samo odgovarajuća bedž legitimacija. Po današnjim standardima, to je nešto potpuno nezamislivo.
Istražitelji FBI zaključili su da je ubica najverovatnije neko ko radi na aerodromu ili u avio-saobraćaju i suzili pretragu na četvoro putnika leta PSA 1771. Otisak dela kažiprsta jednog od njih poklopio se sa onim koji su imali u bazi FBI-a. Bio je to Berk, koji je i ranije “imao problema sa zakonom”.
Dok je radio takođe za US Airways u Njujorku, Berk je bio pod istragom za učestvovanje u krijumčarenju kokaina sa Jamajke, ali formalno nije bio optužen. Preselio se u Los Anđeles, gde je otpušten zbog sitne krađe: ukrao je 68 dolara iz kase u koju posade ostavljaju novac od prodaje tokom leta.
Po dobijanju otkaza, Berk je hteo da iskoristi pravo na žalbu i 7. septembra došao je na zakazani razgovor sa svojim šefom, Rejom Tomsonom. Žalba nije uvažena, i Tomson mu je saopštio da je definitivno otpušten.
Znajući da Rej Tomson svakog dana posle posla putuje za San Francisko, gde je stanovao, Berk, očigledno već rešen da se i kompaniji i šefu osveti za ono što je smatrao nepravdom, kupuje kartu za let 1771.
Istražitelji NTSB pronašli su na mestu udesa deo jednog od sedišta sa rupom od metka. Upoređivanjem sa rasporedom sedenja zaključili su da na njemu niko nije sedeo, ali zato na mestu ispred jeste: Rej Tomson. Metak kalibra .44 Magnum iz revolvera Smith & Wesson imao je veliku probojnu moć, pa je prošao kroz telo Tomsona i kroz dva sedišta.
Među ostacima aviona pronađena je i poruka napisana na kesi koja stoji u sedištu za slučaj mučnine: “Zdravo Rej. Ironično je da ovako završavamo. Tražio sam malo popustljivosti zbog svoje porodice. Sećaš se? Pa, nisam dobio ništa – i ti nećeš dobiti ništa”.
Na osnovu zvukova sa CVR-a, pretpostavlja se da je Berk poruku dao bivšem šefu, otišao do avionskog toaleta i kada se vratio počinio prvo ubistvo, a ubrzo zatim i ostala. Ironično, od svih u avionu, jedina osoba prema kojoj je imao lični prezir umrla je — uslovno rečeno — najhumanije. Putnici su, zajedno sa avionom koji je padao brzinom većom od 1.000 kilometara na čas, najverovatnije poslednji minut života doživeli kao krajnje traumatičan, i fizički i mentalno.
Pravila pisana krvlju
Tragedija leta PSA 1771 postala je jedna od prekretnica u načinu na koji se posmatra sigurnost u vazduhoplovstvu. Nakon nesreće, uvedene su stroge mere kontrole pristupa — više nije bilo moguće zaobići bezbednosnu proveru ni za posade aviona, a svi koji napuštaju radno mesto morali su odmah da vrate službene legitimacije i propusnice.
Ipak, pokazalo se da ni te mere nisu bile dovoljne: svet je tek 2001. godine, posle napada u SAD 11. septembra, potpuno shvatio koliko je ranjiv vazdušni saobraćaj. Upravo iz tih iskustava proizašla su današnja pravila — ojačana vrata pilotske kabine koja se zaključavaju tokom leta, višestruki bezbednosni slojevi i stroga kontrola pristupa. Sve te promene imaju jedno zajedničko poreklo: pokušaj da se nikada više ne ponovi ono što se dogodilo u poslednjim minutima leta PSA 1771.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Putnici gledali smrti u oči: Motor eksplodirao, skoro pola krila otpalo
Porodice žrtava nesreće 25. januara u Vašingtonu tužili Amerikan Erlajns, vojsku, FAA
Pilot se kladio da može da sleti "na slepo": Avion se srušio na pistu i zapalio, sedamdeset mrtvih
Kobni broj leta 411: Tri tragedije i jedno čudo na granici nemogućeg
Video: Prezentacija Embraer E2 aviona u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
