Koliko aviona dnevno preleti Srbiju i Crnu Goru: Pogled u nebo pod kontrolom SMATSA

Vazdušni prostor iznad Srbije i Crne Gore spada u važnije tranzitne zone u regionu. Njime upravlja Kontrola letenja Srbije i Crne Gore – SMATSA d.o.o., preduzeće koje svakodnevno prati i usmerava hiljade letova, uglavnom na visinama koje većina ljudi ni ne primeti. Iako nevidljiv većini građana, ovaj sektor neba ima strateški značaj za evropski i interkontinentalni vazdušni saobraćaj.

Foto: SMATSA

Koji vazdušni prostor kontroliše SMATSA?

SMATSA pruža usluge kontrole letenja na površini od 113.664 kvadratna kilometra, koja obuhvata teritoriju Srbije, Crne Gore i deo međunarodnog vazdušnog prostora iznad Jadranskog mora. U sektor ne ulazi vazdušni prostor iznad Kosova, kojim upravlja mađarski HungaroControl u okviru tzv. KFOR sektora.

Foto: SMATSA

Kroz ovaj prostor svakodnevno preleće hiljade letova koji povezuju zapadnu i istočnu Evropu, ali i Bliski Istok i Aziju sa središnjim delom kontinenta. Letovi na relaciji Frankfurt–Dohu, London–Antaliju ili Beč–Dubai samo su deo svakodnevne slike koju kontrolori letenja u Beogradu pažljivo nadziru.

Koje sve usluge pruža SMATSA?

Primarna nadležnost SMATSA d.o.o. jeste pružanje bezbednih, redovnih i efikasnih usluga u vazdušnom saobraćaju, pre svega kroz kontrolu letenja (ATC), informisanje vazduhoplova (FIS) i usluge uzbunjivanja (ALR). Kompanija je odgovorna za pružanje ovih usluga ne samo u gornjem i donjem vazdušnom prostoru, već i na ukupno osam aerodroma: Beograd, Niš, Vršac, Užice, Kraljevo i Batajnica u Srbiji, te Podgorica i Tivat u Crnoj Gori.

Uspostavljanjem jedinstvenog Centra kontrole letenja 2011. godine, objedinjene su funkcije prilazne i oblasne kontrole, što je doprinelo većoj operativnoj efikasnosti, racionalnijem korišćenju resursa i uvođenju savremenih tehničko-tehnoloških rešenja.

Pored osnovnih funkcija, SMATSA obavlja i niz dodatnih delatnosti od značaja za domaći i međunarodni vazduhoplovni sektor. Jedna od njih je školovanje kontrolora letenja kroz rad SMATSA Vazduhoplovne akademije (SAA) sa sedištem u Beogradu, čiji programi važe za jedne od najcenjenijih u regionu.

Foto: Shutterstock

Takođe, SMATSA pruža usluge kali­braže zemaljskih radio-navigacionih sredstava (ZRN­S) i verifikacije letnih procedura, koristeći za te potrebe namenski avion Hawker Beechcraft King Air 350 opremljen najmodernijom mernom opremom. Ove tehničke usluge namenjene su kako domaćim potrebama, tako i međunarodnim korisnicima.

Statistika za 2025: promet u porastu

Prema podacima za prvi kvartal 2025. godine, SMATSA je zabeležila ukupno 217.962 IFR letova, što je rast od 11,1% u odnosu na isti period 2024. godine. Tokom čitave prethodne godine registrovano je 975.587 IFR operacija, a najprometniji dan bio je 13. jul 2024. sa 4.143 preleta. U 2025. godini, vršni dan do aprila dostigao je 2.940 letova.

U proseku, svakog dana nebo iznad Srbije i Crne Gore preleti između 2.500 i 3.500 aviona, a u letnjim mesecima ta brojka premašuje i 4.000.

Salinger Igor

Ko koristi ovaj vazdušni prostor?

SMATSA ne usmerava isključivo putničke letove. Kroz njen sektor svakodnevno prolaze i čarteri, kargo avioni, privatni biznis džetovi, vojni i humanitarni letovi. Pored velikih evropskih avio-kompanija, vazdušni prostor koriste i prevoznici iz Turske, Katara, UAE, pa čak i iz daleke Azije.

U kriznim situacijama – poput ratova ili zatvaranja drugih sektora zbog vremena – sektor pod nadzorom SMATSA često postaje ključna alternativna ruta. Tokom rata u Ukrajini, veliki deo saobraćaja je preusmeren preko Srbije i Crne Gore.

Salinger Igor

Tehnologija, interoperabilnost i evropski standardi

SMATSA radi u skladu sa evropskim projektom Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky – SES). U cilju efikasnijeg korišćenja vazdušnog prostora, konstantno se razvijaju sistemi za upravljanje tokovima saobraćaja (ATFM) i upravljanje resursima (ASM), uz napredne procedure kao što su P-RNAV za preciznije rute.

Kao rezultat tih napora, vazduhoplovi mogu brže i preciznije da prilaze i poleću, što direktno doprinosi smanjenju kašnjenja i smanjenju potrošnje goriva.

Foto: SMATSA

Civilno-vojna koordinacija: nevidljiva, ali ključna

Jedna od manje poznatih funkcija SMATSA jeste svakodnevna koordinacija između civilnog i vojnog vazduhoplovstva. Kroz alokaciju vazdušnog prostora i izdavanje NOTAM-a, ova saradnja omogućava da i civilni i vojni korisnici efikasno dele isti sektor – bez konflikata i kašnjenja.

Vazdušni prostor pod nadzorom SMATSA danas je jedna od najvažnijih tranzitnih tačaka između zapadne Evrope i Bliskog Istoka. Zahvaljujući tehnološkoj modernizaciji, školovanom kadru i dobroj saradnji sa partnerima iz Evrope, sektor kojim upravlja Beograd ATCC postaje sve efikasniji i sigurniji.

Iako za većinu građana nevidljivo, nebo iznad nas zapravo je vrlo živo – i sve je prometnije.

(Aero.rs)