Erbas odlaže hidrogensku avijaciju: Tehnologija postoji, ali tržišta nema

Nakon 15 godina razvoja i ulaganja vrednog 1,5 milijardi evra, evropski vazduhoplovni gigant Erbas (Airbus) tiho se povukao iz aktivnog razvoja putničkih aviona na vodonik. Zvanično, njihov ambiciozni projekat ZEROe, koji je imao za cilj da uvede prvi komercijalni avion na vodonik do 2035. godine, odložen je za dodatnih 5 do 10 godina.

U saopštenju iz februara 2025, Erbas je naveo da razvoj hidrogenske avijacije predstavlja „ogroman izazov koji zahteva globalnu saradnju i ulaganja“, ukazujući na ozbiljna kašnjenja u izgradnji potrebne infrastrukture, razvoju bezbednih gorivnih sistema, dostupnosti zelenog vodonika i uspostavljanju regulatornih okvira. Pored toga, kompanija je smanjila budžet za svoje hidrogenske inicijative za 25% i obustavila planove za testiranje gorivnih ćelija na modifikovanom avionu A380, koji je trebao da posluži kao leteći laboratorijski model.

Preporučujemo

Iako Erbas nije formalno zatvorio vrata ovom konceptu, jasno je da je razvoj ozbiljno usporen i da se pažnja preusmerava na održiva avionska goriva (SAF), koja se mogu koristiti u postojećim motorima i infrastrukturi. Međutim, i ta opcija suočava se sa izazovima, jer su SAF goriva skupa i ograničeno dostupna.

Foto: Airbus.com

Avio-kompanije: Nema infrastrukture, nema opcije

Kao jedan od ključnih razloga za zaustavljanje projekta, ističe se nedostatak stvarnog interesovanja od strane avio-kompanija.

„Bez fizičke infrastrukture za prijem, skladištenje i punjenje vodonika – nema ni hidrogenske avijacije. Tehnologija bez podrške jednostavno ne leti.“, glasi poruka industrije. Dobavljači goriva su još direktniji: „Bez aviona, nema biznis modela. Nećemo ulagati milijarde da bismo rashlađivali tečni vodonik na -253°C za avione koji ne lete.“

Foto: Airbus.com

Tehnološka stvarnost daleko od operativne primene

Čak i uz entuzijazam oko HYPORT-ovih generatora vodonika, realnost je razočaravajuća – dnevna proizvodnja iznosi 400 kilograma, dok je za punjenje jednog manjeg aviona potrebno više od 5.600 kubnih metara skladišnog prostora. Veliki deo goriva bi se usput izgubio samo kako bi ostalo u tečnom stanju. Potrebna je infrastruktura veličine fudbalskog stadiona — za let jednog aviona.

Nasuprot tome, kerozin ostaje dominantno gorivo zahvaljujući jednostavnom transportu, skladištenju i širokoj dostupnosti širom sveta.

Foto: AIRBUS

Strateške lekcije: Fizika ne pregovara

Ovaj zaokret pokazuje šta se dešava kada političke ambicije zamene strateško planiranje. Inicijative vođene više imidžom nego izvodljivošću često završe kao preskupe iluzije. Tržišta prate potražnju, potražnja sledi izvodljivost, a izvodljivost – fiziku.

U samokritičnijem tonu, analitičari ocenjuju da je ovaj potez i posledica toga što je „tehnološka mapa puta“ više služila PR-u nego performansama.

Iako vodonik ostaje ozbiljan kandidat za dugoročnu održivost u saobraćaju, sve ukazuje na to da avijacija neće biti prva industrija u kojoj će ta tranzicija zaista početi.

(Aero.rs)