Umesto u Berlin, sleteo u Italiju: Kako je 79-godišnji putnik završio u pogrešnoj zemlji

Jedan 79-godišnji putnik, koji je nedavno sa Aerodroma Kopenhagen (CPH) trebalo da poleti ka Berlinu, završio je – potpuno neočekivano – u italijanskom gradu Bolonji, više od hiljadu kilometara udaljenom od svoje planirane destinacije. Umesto da se ukrca na let avio-kompanije IziDžet (easyJet), kojim je trebalo da stigne do nemačke prestonice, putnik je – usled zabune i ozbiljnih propusta u proceduri – ušao u avion Rajanera (Ryanair) i odleteo u pogrešnu zemlju.

Iako ova situacija na prvi pogled deluje kao zaplet iz komedije zabune, ona zapravo otvara ozbiljna pitanja o funkcionisanju bezbednosnih i operativnih sistema na evropskim aerodromima, naročito u momentima kada više letova koristi isti izlaz za ukrcavanje.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Kako je Aerodrom u Kopenhagenu poslao putnika u pogrešnu zemlju

Incident se dogodio prošle nedelje na Aerodromu Kopenhagen (CPH), jednom od najvećih i najprometnijih čvorišta u Skandinaviji. Prema pisanju skandinavskih medija, putnik je nakon prolaska kroz bezbednosnu kontrolu, stigao do izlaza za ukrcavanje, gde je prema informacijama sa ekrana trebalo da se ukrca na let iziDžeta za Berlin. Međutim, u isto vreme iz istog gejta polazio je let Rajanera za Bolonju. Videvši red ispred ulaza i ne posumnjavši da bi mogao da napravi grešku, pridružio se putnicima i ušao u pogrešan avion.

Tek po sletanju, kada je ugledao natpise dobrodošlice na italijanskom jeziku, postalo mu je jasno da nije u Nemačkoj. Zbunjeni putnik je izjavio da je pokazao pasoš i bording kartu, ali da niko od osoblja nije primetio grešku. Rajaner mu je potom obezbedio prevoz do Venecije, noćenje u hotelu i sledećeg dana let za Berlin, ali ostaje otvoreno pitanje – kako je moguće da takva greška prođe neprimećeno?

Foto: Shutterstock

Sistem koji ne funkcioniše uvek savršeno

Iako je reč o pojedinačnom slučaju, ovo nije prvi put da putnici greškom završe na pogrešnoj destinaciji. Pre nekoliko godina, britanska penzionerka iz Glazgova umesto na let za Španiju ukrcala se na avion za Nemačku, jer je avio-kompanija propustila da skenira njenu bording kartu. U sličnim situacijama, najčešće dolazi do konfuzije kada različite kompanije koriste isti ili susedne gejtove i kada vizuelna kontrola bording karata ne funkcioniše kako bi trebalo.

Bezbednosne procedure na aerodromima, posebno u Evropi i SAD, oslanjaju se na više koraka kontrole: skeniranje bording karata, verifikaciju identiteta i pregled ručnog prtljaga. Kada se više letova poklopi u istom vremenskom terminu i na istom izlazu, a osoblje – pod pritiskom tempa, obima putnika i logističkih zahteva – napravi i najmanji previd, rezultat može biti neočekivano putovanje u sasvim pogrešnom pravcu, pa čak i pogrešnoj zemlji.

Foto: Ryanair.com

Slučajevi slepih putnika su ozbiljan bezbednosni izazov

Dok su greške poput one u Kopenhagenu najčešće rezultat ljudskog faktora i konfuzije, postoje i namerni pokušaji ulaska u avione bez karte – tzv. slepi putnici. Nedavno je u SAD osuđen muškarac koji se nelegalno ukrcao na let Delta Erlajnsa iz Njujorka za Pariz, tako što se priključio posadi kompanije Er Evropa pri prolasku kroz kontrolu za zaposlene. Tokom leta, posada je shvatila da se među putnicima nalazi osoba bez dokumenata i bez validne karte.

Potreba za boljom kontrolom i edukacijom putnika

Iako su ovakvi slučajevi retki u statističkom smislu, oni jasno ukazuju na sistemske slabosti koje avio-industrija ne sme zanemariti. S jedne strane, neophodno je da avio-kompanije i aerodromsko osoblje dosledno i pažljivo sprovode kontrole bording karata i identiteta – ne samo radi osnovne bezbednosti, već i da bi se sprečile neprijatnosti i troškovi koje ovakvi previdi sa sobom nose. S druge strane, važan segment prevencije čini i edukacija samih putnika – naročito starijih osoba, putnika sa smanjenom pokretljivošću i onih koji retko putuju avionom, jer su oni najpodložniji greškama u orijentaciji i tumačenju informacija.

Foto: Shutterstock

U eri automatizovanih kapija, ubrzanih procedura i sve češćeg oslanjanja na tehnologiju, ljudski faktor – pažnja, prisutnost i odgovornost osoblja – postaje dragoceniji nego ikada. Dovoljna je jedna neproverena karta, jedan rutinski mah rukom – i putnik se može probuditi stotinama kilometara od svoje nameravane destinacije. A u svetu savremene avijacije, to više nije simpatična anegdota – to je ozbiljan signal za uzbunu.

(Aero.rs)