Kako avio-kompanije stimulišu zemaljsko osoblje da prijavljuje preveliki ručni prtljag: Bonus za svaku torbu

Dok se putnici širom Evrope bore da izbegnu dodatne troškove tokom putovanja, niskotarifne avio-kompanije sve više usmeravaju pažnju na kontrolu dimenzija ručnog prtljaga – ne samo iz operativnih, već i iz finansijskih razloga. Najnoviji primer dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde je otkriveno da kompanija za zemaljsko opsluživanje Swissport, angažovana od strane IziDžeta (easyJet), dodatno nagrađuje osoblje sa 1,20 funti po svakoj torbi koja ne ispunjava propise i bude zaustavljena na gejtu.

Foto: Wikimedia/Flickr/Stephen Johnes

Preporučujemo

Interni mejl otkrio program bonusa

Prema informacijama koje je prvi objavio Jersey Evening Post, zaposleni na sedam aerodroma u Velikoj Britaniji i na Kanalskim ostrvima uključeni su u interni program motivacije. U procurelom mejlu koji je u novembru 2023. poslao Din Martin iz Swissporta, navodi se da osoblje prima 1,20 funti bruto (od čega 1 funtu neto) za svaku torbu koja bude identifikovana kao prevelika i zadržana na gejtu.

Program se sprovodio na aerodromima u Birmingemu, Glazgovu, Džerziju, Njukaslu i još nekoliko lokacija, a njegov cilj je, kako se navodi u poruci, da „nagradi agente koji postupaju u skladu s pravilima“. Sistem uključuje i internu kontrolu učinka, obuku i izveštavanje o rezultatima.

Foto: Shutterstock

Šta kaže IziDžet?

Prema zvaničnoj politici kompanije, putnici mogu u kabinu uneti jedan mali komad ručnog prtljaga (maksimalno 45 x 36 x 20 cm), dok se veći prtljag (do 56 x 45 x 25 cm) mora unapred prijaviti i doplatiti (od 5,99 funti naviše). Ukoliko se veći ručni prtljag pojavi na gejtu bez doplate, naplaćuje se čak 48 funti (oko 65 dolara) i automatski se prebacuje u prtljažnik.

Kompanija tvrdi da ne upravlja direktno sistemima nagrađivanja zaposlenih u zemaljskim službama, ali insistira na doslednoj primeni pravila „u interesu svih putnika“.

Foto: Shutterstock

Vizer i Rajaner – slična praksa bez zvanične potvrde

Iako ovakav sistem bonusa zasad nije javno potvrđen kod drugih niskotarifnih prevoznika, brojni pokazatelji ukazuju na slične pristupe kod kompanija poput Vizer (Wizz Air) i Rajaner (Ryanair):

Vizer, koji na pojedinim aerodromima takođe koristi Swissport, poznat je po izuzetno strogom nadzoru prtljaga, posebno uoči ukrcavanja. Putnici često izveštavaju da ih osoblje „vreba“ kod gejta, a ista torba koja je prošla na dolaznom letu može biti naplaćena u povratku. Postoje indicije da se koriste interne metrike i izveštaji o učinku, što može indirektno motivisati zaposlene da prijavljuju više torbi.

Rajaner, pionir u naplati dodatnih usluga, već godinama funkcioniše po modelu gde se sve osim osnovnog prava na mesto u avionu dodatno tarifira. Prema nekim izveštajima iz Velike Britanije, kompanija je u prošlosti navodno postavljala kvote zaposlenima za prodaju dodatnih usluga, uključujući prtljag, što bi moglo ukazivati na interni pritisak koji funkcioniše kao podsticaj, iako bez direktnog bonusa po torbi.

Ni jedna ni druga kompanija nisu komentarisale da li koriste direktne novčane bonuse kao Swissport u ime iziDžet-a, ali je jasno da postoji kultura striktne kontrole i monetizacije kabinskog prostora.

Foto: Shutterstock

Neujednačena pravila: što prođe u Beogradu, ne prolazi u Nemačkoj?

Dodatnu frustraciju putnicima izaziva i neujednačena primena pravila o ručnom prtljagu, čak i na istim linijama. Neki putnici koji redovno lete Vizerom iz Beograda za Nemačku ili Švedsku navode da im ručni prtljag prođe bez problema na beogradskom aerodromu, ali da im pri povratku iz aerodroma u Nemačkoj (npr. Dortmund, Memingen) ili Švedskoj (npr. Malmö, Göteborg) osoblje traži da doplate 35 do 50 evra, uz obrazloženje da “torba ne odgovara standardima”.

Putnici tvrde da su u pitanju identične torbe koje nisu menjali, a da se razlike u tretmanu svode na procenu osoblja ili strogoću u tom danu. Ovo dodatno podgreva sumnje da je u pozadini prisutna skrivena stimulacija zaposlenih, makar kroz interni pritisak da se „ostvare rezultati“ u dodatnoj naplati. Takva praksa, čak i ako nije formalizovana kroz bonus po torbi, ima isti efekat – pretvara ručni prtljag u sredstvo komercijalne kontrole, a ne tehničke procedure.

Ovakva neusklađenost između aerodroma u različitim zemljama stvara dodatnu nesigurnost kod putnika, posebno kod onih koji su već isplanirali troškove i nemaju prostora za iznenadne doplate. U kombinaciji sa nedostatkom transparentnosti i slabom kontrolom nad zemaljskim osobljem, ovo postaje još jedan argument u korist zahteva za jedinstvenim evropskim standardom kada je reč o ručnom prtljagu.

Pored Swissporta, DHL Supply Chain, koji pruža zemaljske usluge na aerodromima u London Getviku, Bristolu i Mančesteru, takođe nagrađuje svoje zaposlene kada prijave torbe koje ne ispunjavaju propise na određenim letovima. Tačne sume nisu objavljene, ali su opisane kao „nominalne“, što potvrđuje da se ovakvi sistemi primenjuju i kod drugih provajdera.

Foto: Shutetrstock

Regulatorna reakcija i politički pritisak

Zbog sve češćih pritužbi putnika i brojnih sudskih sporova, Ministarstvo za zaštitu potrošača Španije kaznilo je tokom 2024. godine pet niskotarifnih avio-kompanija, uključujući IziDžet, Vizer i Rajaner, sa ukupno 150 miliona funti. Kazne su izrečene zbog naplate osnovnih usluga, poput ručnog prtljaga i izbora sedišta za decu. Samo IziDžet je kažnjen sa 24 miliona funti.

EU još nije usvojila zakon: predlog naišao na otpor država članica

U junu 2025. godine, Odbor za transport Evropskog parlamenta (TRAN) podržao je predlog kojim bi se svim putnicima unutar EU zagarantovalo pravo na dodatni komad ručnog prtljaga bez doplate. Prema tom predlogu, putnicima bi bilo omogućeno da ponesu jedan lični predmet (npr. torbu ili ranac) i jedan komad ručnog prtljaga do 7 kilograma, ukupnih dimenzija do 100 cm. Inicijativa je naišla na široku podršku poslanika Evropskog parlamenta, koji su istakli da je naplata osnovnog prtljaga postala „neopravdano dodatno opterećenje“ za putnike.

Međutim, zakon još uvek nije usvojen. Nakon što je TRAN odbor odobrio predlog, sledi složen zakonodavni proces koji uključuje pregovore između Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta Evropske unije – tzv. „trilog“. Da bi zakon stupio na snagu, mora dobiti podršku najmanje 55% država članica EU, koje zajedno predstavljaju najmanje 65% ukupnog stanovništva EU.

Foto: Tanjug/AP

U praksi, to znači da države poput Irske i Mađarske, koje su sedišta niskotarifnih giganata poput Rajanera i Vizera, pokazuju izraženi otpor predlogu, dok zemlje poput Španije, Italije i Belgije podržavaju inicijativu, pozivajući se na zaštitu potrošača i pravičnost u tarifama. Očekuje se da će plenarna rasprava i glasanje u Evropskom parlamentu biti održani tokom jula ili avgusta 2025., dok bi finalni trilateralni pregovori mogli potrajati i do kraja godine.

Sve dok zakon ne prođe kroz sve faze i ne bude formalno usvojen, naplata ručnog prtljaga ostaje isključivo u nadležnosti avio-kompanija. Putnici će, dakle, i dalje biti izloženi arbitrarnim i često neusklađenim pravilima, što dodatno naglašava značaj uspostavljanja jedinstvenih evropskih standarda u vazdušnom saobraćaju.

U tom kontekstu, otkriće o bonusima koje zemaljsko osoblje dobija za prijavljivanje prevelikog prtljaga samo je simptom šireg problema – gde se kabinski prostor tretira kao dodatna roba, a ne kao osnovno pravo putnika. Iako je IziDžet trenutno jedina kompanija za koju postoji konkretna dokumentacija o sistemu bonusa, jasno je da slična logika poslovanja dominira kod većine niskotarifnih prevoznika. Odluka EU o standardizaciji prava na ručni prtljag mogla bi predstavljati ključnu tačku preokreta u odnosu između putnika i avio-kompanija.

(Aero.rs)