Putinov specijalni avion: Iljušin Il-96-300PU pratili su i srpski piloti
Susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci, u vremenu kada se svet ponovo deli na blokove i kada svaka simbolika ima svoju težinu, bio je i podsećanje koliko je danas retko videti ruski predsednički avion na zapadnoj hemisferi.
Sankcije uvedene posle početka rata u Ukrajini gotovo su odsekle rusku državnu avijaciju od većeg dela sveta, pa se pojava Il-96-300PU daleko od Moskve pretvara u događaj sam po sebi – kako u vazduhoplovnoj, tako i u diplomatskim krugovima.
Preporučujemo
Nova isporuka Su-30SM2 za Belorusiju uoči velike vojne vežbe
Pre 30 godina Konkord je obišao svet za 31 sat – supersonični rekord koji i dalje traje
O ulozi avijacije kao demonstratora moći tokom susreta poslednjeg predsednika SAD i Rusije mogli ste da gledate i čitate prethodnih dana i na Aero.rs portalu: Mesto susreta Vladimira Putina i Donalda Trampa nadleteo je strategijski stelt bombarder B-2 u pratnji četiri lovca F-22 Raptor, koji su se posle našli i u većini kadrova dva lidera po izlasku Putina iz aviona u bazi Elmendorf–Ričardson.
Po završetku sastanka, svet su obišle fotografije američkih borbenih aviona pete generacije Lockheed Martin F-35 u pratnji aviona predsednika Ruske Federacije.
Za transport vazdušnim putem ruskog predsednika i najviših državnih funkcionera zaduženo je Posebno vazduhoplovno odeljenje Rusija (Специальный лётный отряд «Россия») koje raspolaže sa nekih četrdeset različitih vazduhoplova, od putničkih i poslovnih do transportnih i helikoptera.
Baza SLO Rusija je na moskovskom aerodromu Vnukovo (VKO), a u floti se nalaze širokotrupni Iljušin Il-96-300, Airbus A319 u varijanti Airbus Corporate Jet, Tupoljev 204 i 214 u putničkim i varijantama komandnog centra Tu-214PU i letećeg radio-releja Tu-204SR. Ruski izvori navode da Posebno vazduhoplovno odeljenje ima – ili je do skoro imalo – na raspolaganju i po jedan ili nekoliko primeraka Tu-154, Jak-40, Dassault Falcon 7X, kao i flotu helikoptera Mi-8MTV u salonskoj varijanti i AgustaWestland AW139.
Od početka devedesetih ruski predsednici koristili su različite tipove aviona. Posle raspada SSSR-a, u predsedničkoj floti našli su se Il-62, Tu-154, Tu-134 i Jak-40. Još ranije, u sovjetsko vreme, lideri SSSR-a poput Nikita Hruščova i Leonida Brežnjeva leteli su avionima Il-18 i Tu-114, dok su mlazni Il-62 koristili Brežnjev, Jurij Andropov, Konstantin Černenko i Mihail Gorbačov.
U savremenoj Rusiji glavni predsednički avion uveden je četvoromotorni širokotrupni Iljušin Il-96-300PU, modifikovana varijanta širokotrupnog putničkog aviona Il-96. Oznaka PU skraćenica je od пункт управления, odnosno komandno mesto. Spolja, avion se gotovo ne razlikuje od osnovne verzije, osim po izduženom kućištu antena komunikacionih sistema na gornjem delu trupa.
Prvi Il-96-300PU koristio je Boris Jeljcin od 1996., dok je 2003. godine napravljen novi za Vladimira Putina u njegovom prvom predsedničkom mandatu. Deset godina kasnije, predsednik Dmitrij Medvedev najavio je proširenje flote sa još dva primerka proizvedena u Voronješkom aviozavodu. Prvi od njih (RA-96020) predat je Posebnom vazduhoplovnom odeljenju Rusija u decembru 2012., već u vreme Putinovog povratka na vlast, dok je drugi (RA-96021) ušao u upotrebu predposlednjeg dana januara 2014. godine.
Kabina predsedničkog aviona temeljno je prepravljena u odnosu na civilni model, kako bi se povećali komfor i bezbednost. Na dizajnu enterijera radila je britanska kompanija Diamonite Aircraft Furnishings, specijalizovana za opremanje aviona. Komersant je tada naveo da je taj posao bio vredan 17 miliona dolara.
Unutrašnjost predsedničkog aviona opremljena je očekivano luksuzno, u klasičnom ruskom stilu, sa zlatnim detaljima, drvenim panelima i plišanim nameštajem. U avionu se nalaze radni kabinet, konferencijska sala, spavaća soba, kupatila i prostorije za saradnike i bezbednosne službe.
Fotografija unutrašnjosti ruskog predsedničkog aviona – prilično razumljivo imajući u vidu brigu o bezbednosti – veoma je malo: svojevremeno ih je nekoliko procurelo u javnost na jednom blogu, što je navodno odmah izazvalo interesovanje ruskih službi kako je do toga došlo. Fotografije su izazvale burnu raspravu među korisnicima interneta, pri čemu je dosta njih enterijer opisalo kao „raskošan i kičast“.
Među šturim informacijama iz ruskih izvora moglo se pronaći da Il-96-300PU ima tri bara, prostoriju za odmor sa dva kreveta namenjena predsedničkom paru i radni kabinet površine 10 m².
Ova specijalno modifikovana verzija putničkog Il-96, koja se koristi za prevoz predsednika Ruske Federacije, razvijena je ne samo sa ciljem da omogući ultimativni komfor već i bezbednu komunikaciju i upravljanje državom čak i u uslovima krize ili ratnog stanja. U tome mu pomažu i već pomenuti Tu-214SR i Tu-214PU, koji veoma često idu zajedno sa – ili u blizini – Il-96-300PU.
Avion ima dolet veći od 11.000 kilometara, što omogućava letove bez dopune goriva ka gotovo bilo kojoj tački na svetu.
Sledeći predsednički avion isporučen je 2015. godine, varijante Il-96-300PU(M1) i označen RA-96022. Iste godine poručena su još dva aviona.
Poslednja „leteća palata“ (RA-96024) isporučena je SLO Rusija u martu 2023. godine. Ovim avionom je predsednik Vladimir Putin doputovao u Enkoridž na susret sa Donaldom Trampom.
Po analogiji sa drugim avionima namenjenim prevozu šefova država, može se pretpostaviti da i Il-96-300PU ima najbolji mogući – za avion tih gabarita – sistem zaštite i u infracrvenom i elektromagnetnom spektru, bilo od napada raketom ili pokušaja ometanja.
Kada se proceni da ni to nije dovoljno, poziva se i pratnja lovačke avijacije. Tokom leta ruskog predsednika u Siriju 2017. godine, kada je posetio bazu Hmejmim, predsednički avion Tu 214 praćen je od strane naoružanih Su-30, kako bi mogli da odgovore na eventualne pretnje, ali i da po potrebi „prime raketu“ umesto aviona u kome je predsednik.
„Kao što je poznato, izduvni mlaz iz aviona lovaca ima mnogo višu temperaturu. Stoga, hipotetički, ako bi bila lansirana raketa sa toplotnim navođenjem, senzor bi se orijentisao na ovaj mlaz više temperature. Tako bi lovac bio pogođen, a ne avion u kojem se nalazi predsednik“, citirao je tada ruski državni Sputnik jednog stručnjaka za vazduhoplovstvo.
I sam Putin je komentarisao pratnju lovačke avijacije: „Piloti nisu jednostavno leteli pored, prilikom sletanja su se spustili niže. Mlaznice borbenih letelica se više zagrevaju, oni su u suštini prikrivali toplotni trag našeg aviona“, rekao je ruski predsednik.
Pratnju borbene avijacije – ovoga puta srpske – predsednički Il-96-300PU imao je i 2019. godine, prilikom posete Putina Beogradu. Tada su uz Iljušin letela i tri MiG-29 101. lovačke avijacijske eskadrile Vitezovi RViPVO Vojske Srbije – i prilikom dolaska i odlaska visokog gosta.
Kako izgleda presretanje aviona u kome se nalazi predsednik strane države, u gostovanju na javnom servisu ispričali su piloti potpukovnik Dejan Beda i major Aleksandar Marinković:
„Kada se izvode ovakvi letovi, letovi dočeka visokih zvanica, udaljenost od civilnog aviona je između 100 i 150 metara. U trenutku kada su pravljene fotografije i video-zapisi, udaljenost je bila 100 metara“, naveo je Marinković.
Da bi pozdravili gosta koji dolazi, piloti najpre moraju da nađu letelicu. „Posle pronalaska i identifikacije vazduhoplova, koja se vrši na dva kilometra, traži se odobrenje za prilazak na udaljenost od 100 do 300 metara. Posle toga pratimo predsednički avion do određene tačke koja je bezbedna.“
Piloti srpskog RViPVO izneli su i zanimljiv detalj da nisu znali da li je ruski predsednik u drugom ili trećem avionu i da su oba jednako dočekana, kao i da po protokolu takvi letovi nenajavljeno menjaju putanju: najave ulazak u vazdušni prostor na jednoj tački, a uđu na drugoj.
Kada šef države krene na put – bilo da je u pitanju predsednik, premijer ili monarh – reč je o nečemu mnogo većem od običnog leta između dve tačke na planeti. Nedelje, pa i meseci priprema stoje iza svakog putovanja: obaveštajne procene, bezbednosne mere, izbor posade i logistike. Avioni predsednika, premijera ili monarha nisu samo prevozna sredstva, već leteći komandni centri, mobilne ambasade i demonstracija moći. U njima se pregovara, komunicira kroz zaštićene kanale, a ponekad se osmišljavaju i krupne odluke koje menjaju tok istorije.
Od prvog leta bugarskog cara Ferdinanda I davne 1910., preko britanskog premijera Lojda Džordža, koji je koristio modifikovane bombardere nakon Prvog svetskog rata, do današnjih gigantskih aviona sa sofisticiranom tehnologijom, istorija državnog vazdušnog prevoza govori o tome kako je putovanje lidera postajalo pitanje prestiža i bezbednosti.
Zato nije slučajno što najmoćnije države poseduju i najopremljenije predsedničke avione – jer u svetu gde je percepcija moći jednako važna kao i realna snaga, avion vladara postaje produžetak njegove politike.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Kobni broj leta 411: Tri tragedije i jedno čudo na granici nemogućeg
Vašington poštedeo Embraer: Carina za avione iz Brazila neće skočiti za 50 odsto
Avioni i avio delovi iz EU oslobođeni carina u SAD: Tramp i fon der Lajen postigli sporazum
Od sledeće godine ruske kompanije dobijaju Iljušin Il 114-300: Novi avion za kratke letove
Video: Pogled iz pilotske kabine: Hitan medicinski prevoz povređenog helikopterom MUP Srbije
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
