Tramp preti Kini obustavom izvoza Boingovih delova i novim carinama

Napetosti između Vašingtona i Pekinga ponovo su eskalirale nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio obustavom izvoza delova za Boingove avione u Kinu. Ova najava usledila je 10. oktobra 2025. godine, nakon što je Kina uvela ograničenja na izvoz retkih minerala — ključnih sirovina za američku visokotehnološku i vazduhoplovnu industriju.

Preporučujemo

Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući poručio da Sjedinjene Države imaju „mnoge opcije“ kako bi odgovorile na kineske poteze. „Jedna od najvažnijih je avijacija. Oni (Kinezi) imaju mnogo Boingovih aviona i potrebni su im delovi, i mnoge druge stvari tog tipa“, rekao je Tramp. Dodao je da će SAD od novembra uvesti dodatne carine od 100% na uvoz iz Kine, što predstavlja najoštriji korak u trgovinskom sporu između dve sile od početka 2025. godine.

Wikimedia/Chris Lofting

Prema izveštajima medija, pretnja se nadovezuje na ranije trgovinske tenzije između dve zemlje. Još u avgustu, Boing je bio u pregovorima o prodaji 500 aviona Kini — što bi bio prvi veliki ugovor u Trampovom mandatu. Analitičar Skot Hamilton iz kompanije Leeham Co. smatra da bi, čak i ako dogovor propadne, Boingova finansijska izloženost bila ograničena, ali ističe da bi svaki prekid isporuka delova imao ozbiljne posledice za globalno tržište avijacije.

Kineske avio-kompanije trenutno upravljaju flotom od oko 1.855 Boingovih aviona, uglavnom modela 737, i imaju čvrste narudžbine za još najmanje 222 letelice. Svaka zabrana isporuke rezervnih delova pogodila bi ne samo Boing, već i CFM International — zajedničko preduzeće GE Aerospacea i Safrana koje proizvodi motore LEAP za 737 MAX — kao i druge američke dobavljače motora i avionike za širokotrupne modele 777 i 787.

Foto: Shutterstock

Dan pre Trampove izjave, američko Ministarstvo saobraćaja (DOT) predložilo je dodatnu meru koja bi kineskim avio-kompanijama zabranila prelete preko Rusije na linijama između SAD i Kine. U obrazloženju se navodi da je reč o „uravnotežavanju konkurentskog jaza“, jer američke kompanije, zbog sankcija Rusiji, ne mogu da koriste iste rute.

U Pekingu su Trampove pretnje ocenjene kao „neprijateljski gest“ i „pokušaj političkog pritiska“. Prema pisanju medija, kinesko ministarstvo trgovine najavilo je da će „preduzeti odgovarajuće kontramere ako SAD nastave s politikom ekonomskog zastrašivanja“.

Ekonomisti upozoravaju da bi sprovođenje američkih pretnji moglo naneti ozbiljnu štetu Boingu. Kompanija u portfelju ima oko 130 aviona namenjenih kineskim kupcima, što je oko 10% ukupnih narudžbina. Gubitak tog tržišta značio bi ne samo finansijski udar, već i dugoročni pad američkog uticaja na najvećem svetskom tržištu civilne avijacije, koje čini približno petinu globalne potražnje za novim avionima.

Foto: Shutterstock

Iako mnogi ocenjuju da su Trampove izjave pre svega deo diplomatskog pritiska pred nastavak pregovora, sama mogućnost zabrane već je uticala na tržište. Boingove akcije zabeležile su pad, a investitori i dobavljači počeli su da procenjuju rizik od prekida isporuka. Stručnjaci dodaju da bi ovakav scenario mogao ubrzati napore Kine da ojača sopstvenu proizvodnju kroz projekat COMAC C919 i da dodatno poveća saradnju sa Erbasom.

Ako bi mere bile sprovedene, smatraju analitičari, Vašington bi mogao kratkoročno ostvariti politički efekat, ali bi dugoročno rizikovao gubitak pozicije u globalnoj avio-industriji — upravo onoj u kojoj su Boing i njegovi partneri decenijama simbol američke tehnološke moći.

(Aero.rs)