Drimlajner Britiš ervejza preleteo Atlantik pa se vratio u London: Devet sati „leta nigde“
Putnici Britiš ervejza (British Airways) na letu BA243 iz Londona (LHR) ka Meksiko Sitiju (MEX) doživeli su jedan od onih scenarija koji se retko viđaju čak i u dugolinijskom avio-saobraćaju. Umesto sletanja na drugi kontinent, avion se nakon više od devet sati provedenih u vazduhu vratio na polazni aerodrom London Hitrou (London Heathrow, LHR), bez ikakvog međusletanja.
Preporučujemo
Er Srbija dobila treći Embraer 195, avion stigao u Beograd iz Kostarike
Buduća kraljica Švedske u borbenom avionu: Završila vojnu obuku, letela Gripenom
Let BA243 poleteo je 10. decembra u 13.22 časa po lokalnom vremenu, sa zakašnjenjem od oko 40 minuta, a trebalo je da sleti u Meksiko Siti (Mexico City International Airport, MEX) nakon leta koji u proseku traje nešto više od 11 sati. Avion koji je izvodio let bio je Boing 787-9 Drimlajner, registracije G-ZBKR, star oko sedam godina.
Prelet Atlantika i zaokret kod Kanade
Nakon poletanja, avion se popeo na krstareću visinu od oko 36.000 stopa (oko 11.ooo metara) i uobičajenom severnom rutom krenuo ka Atlantskom okeanu. Let je prešao sever Ujedinjenog Kraljevstva, zatim otvoreni Atlantik i prošao južno od Grenlanda. Prema podacima platforme Flightradar24, avion je već bio na oko 150 do 300 milja od kanadske obale, kada je posada donela odluku o povratku.
Tačka okreta nalazila se istočno od Njufaundlenda, nakon čega je Drimlajner gotovo identičnom rutom započeo povratak ka Londonu. Avion nije sletao ni na jedan alternativni aerodrom, već je punih devet sati nakon poletanja, oko 22.10 časova, sleteo nazad na Hitrou.
U trenutku sletanja, putnici su proveli u vazduhu svega dva sata manje od planiranog ukupnog trajanja leta do Meksiko Sitija.
Tehnički problem i izjava kompanije
Britiš ervejz se povodom incidenta oglasio kratkim saopštenjem, bez ulaska u tehničke detalje.
„Let je bezbedno sleteo, a putnici su se normalno iskrcali nakon prijave tehničkog problema na avionu. Izvinili smo se našim putnicima zbog kašnjenja i naši timovi rade na tome da njihova putovanja što pre budu nastavljena“, naveo je portparol avio-kompanije.
Prema informacijama koje su objavili specijalizovani avio-portali, problem je bio vezan za radio-visinomer, instrument koji precizno meri visinu aviona iznad tla i koji je od posebnog značaja za sletanje u Meksiko Siti zbog velike nadmorske visine aerodroma i planinskog okruženja, naročito tokom noćnih operacija.
Zašto povratak u London, a ne sletanje „negde usput“?
Iako se putnicima često čini logičnim da se avion u ovakvim situacijama preusmeri na najbliži aerodrom, praksa pokazuje da se avio-kompanije sve češće odlučuju za povratak u svoje glavno čvorište, čak i kada je ono hiljadama kilometara udaljeno.
Razlog je pre svega operativne prirode. Glavni hub podrazumeva dostupnost sopstvenih inženjera, rezervnih delova, tehničke dokumentacije i kompletne logističke podrške. Sletanje na udaljeni aerodrom, poput onih na severu Kanade, često znači da avion može ostati prizemljen duže nego što je neophodno, dok se putnici suočavaju sa ograničenim smeštajem i slabim mogućnostima za nastavak putovanja.
Važno je naglasiti da se ovakva preusmeravanja, koja podrazumevaju višesatni povratak na polazni aerodrom, donose isključivo u situacijama kada bezbednost leta nije ugrožena i kada se ne radi o kvaru koji zahteva hitno sletanje. U slučaju ozbiljnih tehničkih problema, medicinskih hitnosti ili požara, posade su obavezne da slete na najbliži pogodan aerodrom. Kod dugolinijskih letova, poput ovog, povratak u matično čvorište razmatra se tek nakon procene da avion može bezbedno nastaviti let još nekoliko sati i da su svi ključni sistemi stabilni.
U konkretnom slučaju, najbliži aerodrom u trenutku okreta bio je Ikaluit u severnoj Kanadi, ali takva preusmerenja neretko dovode do dodatnih komplikacija, kako za putnike, tako i za samu kompaniju.
Koliko su ovakvi diverti uobičajeni?
Iako „letovi nigde“ privlače veliku pažnju javnosti, oni nisu svakodnevna pojava. Ipak, u dugolinijskom saobraćaju nisu ni nepoznanica, posebno kada se tehnički problem pojavi u fazi leta u kojoj bezbedno sletanje na krajnju destinaciju više nije moguće.
U poslednjih nekoliko godina Britiš ervejz je imao više zapaženih primera neuobičajenih preusmeravanja, u kojima su se rešenja tražila kroz povratak u matičnu bazu ili kombinovanje više letova kako bi se putnici ipak doveli do odredišta.
Troškovi i posledice za avio-kompaniju
Pored operativnih troškova goriva i poremećaja reda letenja, ovakvi incidenti nose i finansijske posledice. Prema pravilima o pravima avio-putnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, putnici na dugolinijskim letovima sa kašnjenjem većim od četiri sata imaju pravo na novčanu odštetu.
Za let duži od 3.500 kilometara, iznos naknade iznosi 520 funti po putniku. Sa 216 putnika na letu BA243, potencijalna obaveza Britiš ervejza premašuje 112.000 funti, ne računajući dodatne troškove hotelskog smeštaja, obroka i reorganizacije putovanja.
Iako ovakvi događaji ostaju relativno retki, slučaj leta BA243 pokazuje koliko se planovi mogu promeniti čak i kada avion bez problema preleti veći deo planirane rute, i zašto avio-kompanije u pojedinim situacijama biraju povratak „kući“ umesto sletanja na najbliži aerodrom.
(Aero.rs)
Povezane vesti
British Airways po prvi put u istoriji pokreće letove za Tivat
Poslednji put, tata – odobreno sletanje: Emotivna poruka kontrolora leta ocu pilotu
Turski avion iz Istanbula za Rusiju vanredno sleteo noćas u Beograd: Poslali drugi po putnike?
Tajfun Ragasa pogodio Kinu: Let Er Srbije JU988 kasnio šest sati, pa se posle 4 sata leta vratio u Beograd
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
