Kapetan Aljaska erlajnsa tuži Boing za 10 miliona dolara: Kako je narušen ugled posade nakon incidenta
Incidenti u vazduhoplovstvu najčešće se pamte po tehničkim uzrocima, tipovima otkaza i regulatornim merama koje uslede nakon njih. Ređe se govori o ljudima koji se u tim trenucima nalaze u pilotskoj kabini i o dugoročnim posledicama koje takvi događaji mogu imati po njihove karijere i lične živote. Upravo iz te perspektive dolazi tužba kapetana Aljaska erlajnsa Brandona Fišera protiv Boinga, vredna 10 miliona američkih dolara.
Preporučujemo
Oglasio se Aerodrom Beograd: Evo kada se može očekivati ponovno otvaranje poletno-sletne staze
Zbog loših vremenskih uslova privremeno obustavljen avio-saobraćaj na Aerodromu Beograd
Za razliku od ranijih sudskih postupaka koji su usledili nakon incidenta na letu AS1282, a koje su pokretali putnici i kabinsko osoblje, ova tužba u fokus stavlja odnos proizvođača aviona prema sopstvenim operativnim profesionalcima. Fišer tvrdi da je Boing, u pokušaju da se odbrani od zahteva putnika, nastojao da deo odgovornosti prebaci na pilotsku posadu, iako su kasniji nalazi istrage ukazali na ozbiljan proizvodni propust.
Tužba se odnosi na događaj od 5. januara 2024. godine, kada je Boing 737 MAX 9, koji je leteo iz Portlanda ka Ontariju u Kaliforniji, ubrzo nakon poletanja doživeo naglu dekompresiju kabine. Na visini od oko 16.000 stopa (4.877 metara) sa trupa aviona odvojio se zaptivni panel na neaktivnom izlazu za slučaj opasnosti, što je dovelo do haotičnih scena u kabini, aktiviranja maski za kiseonik i izbacivanja predmeta iz aviona.
Zahvaljujući brzoj i smirenoj reakciji pilotske i kabinske posade, avion je bezbedno sleteo, bez težih posledica. Prijavljene su lakše povrede kod dela putnika, poput krvarenja iz ušiju i modrica, dok je postupanje posade u javnosti i među stručnjacima ocenjeno kao profesionalno i odlučujuće za ishod događaja.
Kasnija istraga utvrdila je da su na panelu nedostajala četiri zadržna zavrtnja, što je označeno kao ozbiljan propust u proizvodnom procesu. Odgovornost je pripisana proizvođaču aviona i njegovom dobavljaču, kompaniji Spirit AeroSystems, a incident je doveo do prizemljenja flote 737 MAX 9 i dodatnog pooštravanja nadzora nad Boingovim sistemima kontrole kvaliteta, koji su već bili pod lupom nakon ranijih kriza vezanih za program MAX.
Uprkos tim nalazima, Fišer u tužbi navodi da su formulacije koje je Boing koristio u sudskim podnescima, u okviru odbrane od tužbi putnika, ostavile prostor za tumačenje da je avion bio nepravilno održavan ili pogrešno korišćen. Prema njegovim tvrdnjama, takav pristup je u javnosti stvorio pogrešnu percepciju o krivici posade, što je dodatno pojačano pojedinim medijskim izveštajima.
Pilot navodi da su posledice bile ozbiljne i dugotrajne. Osim narušenog profesionalnog ugleda u industriji u kojoj je poverenje od presudnog značaja, tvrdi da je bio izložen snažnom psihološkom pritisku, anksioznosti i poremećajima u privatnim odnosima, kao i da su protiv njega pokrenuti lični sudski postupci. Sve to, prema njegovim rečima, direktna je posledica narativa koji je nastao nakon Boingovih sudskih podnesaka.
Ova tužba dolazi nakon što su četiri člana kabinskog osoblja sa istog leta ranije podnela tužbe protiv Boinga, tražeći naknadu štete zbog fizičkih i psihičkih posledica incidenta, uključujući tinitus i posttraumatski stresni poremećaj. U vazduhoplovnoj praksi, ovakvi postupci pilota protiv proizvođača zbog reputacione i profesionalne štete predstavljaju izuzetak, što ovom slučaju daje dodatnu težinu.
Paralelno s tim, pokrenute su i kolektivne tužbe putnika, dok se ukupna potencijalna finansijska izloženost proizvođača u vezi sa programom 737 MAX procenjuje na više milijardi dolara. Boing se, do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije javno oglasio povodom konkretnih navoda iz Fišerove tužbe.
Za deo vazduhoplovne javnosti, ovaj slučaj prevazilazi okvir pojedinačnog sudskog spora. Analitičari ukazuju da se radi o ilustraciji šireg problema načina na koji velike korporacije upravljaju krizama. Umesto jasnog preuzimanja odgovornosti za sistemske greške, fokus se često pomera ka operativnom lancu, odnosno ka pilotima i posadama koje su poslednja linija bezbednosti.
Pouka koju ova tužba nosi za industriju ne odnosi se samo na tehničke standarde i kontrolu kvaliteta. Ona se tiče i korporativne kulture, posebno odnosa prema ljudima koji u realnom vremenu upravljaju posledicama tuđih grešaka. U industriji u kojoj su piloti poslednja linija bezbednosti, način na koji se kompanije odnose prema njima nakon incidenta često govori više o kulturi bezbednosti nego bilo koji tehnički priručnik.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Maduro na putu za Ameriku: Ovo je specijalni avion kojim ga transportuju u SAD
Kina uvodi sankcije Boingu i još 19 američkih kompanija zbog prodaje naoružanja Tajvanu
Boing cilja povećanje proizvodnje 737 MAX u 2026, ali bez zvanične potvrde kompanije
Kraj turbulencijama? NASA i Boing razvijaju krila koja smanjuju vibracije i potrošnju goriva
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
