Avio-kargo u 2025. doživeo istorijski maksimum: e-trgovina i Azija menjaju globalne tokove robe

Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), globalni avio-kargo tokom 2025. godine dostigao je istorijski maksimum i potvrdio da više nije samo prateći segment putničkog saobraćaja, već važan stub svetske trgovine. Ukupna potražnja porasla je za 3,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je međunarodni kargo rastao 4,2 odsto. Kapacitet je povećan za 3,7 odsto, pa je faktor popunjenosti ostao stabilan na oko 46 odsto, što pokazuje da je tržište raslo uravnoteženo, bez viška neiskorišćenog prostora u avionima, ali i bez zagušenja kakvo je viđeno u vanrednim periodima.

Preporučujemo

Godina je završena u ubrzanju jer je decembar doneo dodatni rast potražnje od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Time je potvrđeno da se ne radi o kratkotrajnom skoku već o postojanom trendu.

Foto: Shutterstock

Najveći zamajac dao je snažan rast e-trgovine. Sve veći broj malih, vremenski osetljivih i vrednih pošiljki zahteva isporuku u roku od nekoliko dana, zbog čega avion postaje standardan izbor transporta za robu koja je ranije često putovala brodom. Uz to, carine i promene trgovinskih pravila dovele su do prilagođavanja lanaca snabdevanja i promene glavnih pravaca kretanja tereta.

Tokovi robe sve više su se pomerali sa pravca Azija–Severna Amerika ka Azija–Evropa. Istovremeno su snažno porasli i letovi sa teretom unutar Azije, kao i između Bliskog istoka i Azije, što je dodatno učvrstilo poziciju velikih bliskoistočnih čvorišta kao mesta za prespajanje robe između kontinenata.

Prosečne cene prevoza pale su samo 1,5 odsto na godišnjem nivou, što je najmanji pad u poslednje tri godine. I dalje su oko 37 odsto iznad nivoa iz 2019, što ukazuje na povratak stabilnijem i održivijem odnosu ponude i tražnje, bez ekstremnih cenovnih skokova i padova.

Foto: Shutterstock

Regionalno posmatrano, avio-kompanije iz Azijsko-pacifičkog regiona bile su glavni nosioci rasta, dok je Severna Amerika jedina zabeležila blagi godišnji pad obima. Evropa time dobija veći značaj kao krajnja destinacija za robu koja stiže direktno iz Azije, a ne samo kao tranzitna tačka.

Za evropske, pa i regionalne aerodrome, to otvara prostor za veće uključivanje u međunarodne logističke lance kroz brze kargo pošiljke, regionalne dovozne letove i povezivanje sa velikim čvorištima. Posebno raste značaj transporta robe visoke vrednosti i kratkog roka isporuke, poput farmaceutskih proizvoda i kritičnih rezervnih delova.

Iako se u narednom periodu očekuje umereniji rast, oko 2,4 odsto, avio-kargo ostaje presudan mehanizam otpornosti globalnih lanaca snabdevanja. U svetu čestih geopolitičkih i trgovinskih poremećaja, brz i pouzdan vazdušni transport robe sve više prelazi iz izuzetka u pravilo.

(Aero.rs)