Valjak koji je prodao Boeing 707: Trenutak kada je Boing šokirao svet
Na obali jezera Vašington tog letnjeg popodneva, 7. avgusta 1955. godine, vazduh je bio ispunjen mirisom goriva hidroaviona i žamorom publike okupljene oko trke Seafair Gold Cup.
Ljudi su gledali u nebo očekujući još jedan brz prelet i rutinsku demonstraciju novog mlaznog aviona o kojem se u industriji već mesecima govorilo.
Preporučujemo
Koliko zaista zarađuju piloti američkog ratnog vazduhoplovstva
Rusija tvrdi da su ugovori za izvoz lovca Su-57 na Bliski istok već potpisani
Za rukovodioce avio-kompanija koje je Boing doveo na obalu, ovo je trebalo da bude susret sa budućnošću. Niko, međutim, nije bio spreman za ono što je usledilo.
Srebrni mlaznjak pojavio se nisko iznad vode, prolazeći brzinom većom od 600 kilometara na čas. U trenutku kada su gledaoci počeli da komentarišu njegovu pojavu, avion je naglo započeo penjanje, a snažan huk motora razbio je mir nad jezerom.
Zatim je započeo valjak.
Na nekoliko sekundi avion se našao potpuno naopako iznad vode, reflektujući sunce sa zakrivljenih krila, pre nego što se mirno vratio u horizontalni let. A onda, kao da prvi put nije bio dovoljan, pilot je izveo i drugi!
Tišina na obali trajala je kratko. Zamenilo ju je zaprepašćenje.
U tom trenutku mlazna era putničkog vazduhoplovstva praktično je počela.
Prototip koji je nosio budućnost
Avion koji je izveo ovaj istorijski manevar bio je eksperimentalni prototip Boeing 367-80 poznat kao Dash-80, projekat koji je Boing finansirao sopstvenim sredstvima u vreme kada tržište nije bilo uvereno da mlazni putnički avioni uopšte imaju budućnost.
Pedesetih godina klipni avioni krstarili su brzinama od oko 450 kilometara na čas i leteli na visinama od šest do sedam hiljada metara. Novi mlazni prototip bez problema je dostizao preko 800 kilometara na čas i penjao se iznad deset hiljada metara, tamo gde je vazduh mirniji, otpor manji a let znatno efikasniji.
To nije značilo samo brže putovanje. Značilo je promenu načina na koji se vazdušni saobraćaj planira, organizuje i naplaćuje.
Letovi koji su ranije trajali i po dvanaest sati sa zaustavljanjima mogli su da se skrate na sedam ili osam sati bez prekida, sa većom pouzdanošću i komforom.
Ipak, sumnje su ostajale.
Pilot koji je znao da avion može više
Za komandama aviona tog dana sedeo je Tek Džonson, glavni probni pilot Boinga i jedan od najiskusnijih vazduhoplovaca svog vremena. Godinama je testirao avione u ekstremnim režimima leta i poznavao konstrukcione granice do najsitnijih detalja.
Znao je koliko su krila robusna, kakva opterećenja konstrukcija može da izdrži i koliku rezervu snage imaju mlazni motori. Valjak nije bio impulsivan potez. Bio je pažljivo promišljena poruka.
Kada su ga kasnije pitali šta je time želeo da postigne, odgovorio je jednostavno: „Prodavao sam avione.“
Manevar koji je delovao opasno je bio proračunat
Iako je posmatračima izgledao kao ekstremna akrobacija, valjak je bio aerodinamički čist i pažljivo kontrolisan manevar. Avion je ušao u blagi uspon pre rotacije, a zatim prošao kroz široku spiralnu putanju u kojoj su krila stalno nosila njegovu masu.
Opterećenja su tokom celog manevra ostala pozitivna i unutar projektovanih granica konstrukcije.
Paradoksalno, avion je bio pod manjim stresom nego pri oštrom sletanju po jakom vetru. Ali psihološki efekat bio je ogroman.
Trenutak kada su sumnje nestale
Priča kaže da je predsednik Boinga, zatečen prizorom, u šali pitao jednog gosta sa srčanim problemima da li može da mu pozajmi lekove. Ipak, kada se avion mirno vratio u stabilan let, atmosfera se potpuno promenila.
Ako mlazni avion može da ostane savršeno kontrolisan u ekstremnom manevru, zaključili su potencijalni kupci, onda mora biti izuzetno bezbedan i u svakodnevnoj upotrebi.
Taj jedan let učinio je više nego desetine tehničkih prezentacija.
Avion koji je promenio svet
Iz prototipa Dash-80 rođen je Boeing 707, prvi masovno uspešan mlazni putnički avion koji je otvorio potpuno novo poglavlje u istoriji vazdušnog saobraćaja.
Leteći gotovo 900 kilometara na čas na visinama oko 11.000 metara, 707 je skratio prekookeanske rute za više sati. Put koji je nekada zahtevao celu noć u avionu postao je svakodnevno, rutinsko, dnevno putovanje.
Avio-kompanije su mogle da povezuju kontinente brže, češće i sa većim brojem putnika.
Svet je postao manji.
Pionirsko doba koje se više neće vratiti
Danas bi ovakav manevar sa putničkim avionom bio nezamisliv. Savremeni propisi, sertifikacije i bezbednosni standardi ne ostavljaju prostor za improvizaciju u javnim demonstracijama.
Pedesetih godina vazduhoplovstvo je još uvek bilo pionirsko polje hrabrih inženjera i pilota koji su sopstvenim znanjem gurali tehnologiju napred. Tek Džonsonov valjak nije bio samo pilotski podvig.
Bio je to trenutak kada je svet poverovao mlaznim avionima i trenutak kada je započela era u kojoj danas živimo svaki put kada ulazimo u putnički avion.
Avion je ostao sačuvan
Prototip Dash-80, avion koji je 7. avgusta 1955. godine izveo čuveni valjak iznad jezera Vašington, nakon završetka testne karijere restauriran je i predat Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira Smithsonian u Vašingtonu (Smithsonian National Air and Space Museum), gde se i danas nalazi kao deo stalne postavke.
Danas predstavlja jedan od najvažnijih sačuvanih primeraka rane mlazne ere i svedočanstvo trenutka kada je civilno vazduhoplovstvo ušlo u potpuno novu fazu razvoja.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Boing započeo godinu sa više nego duplo većim brojem isporuka od Erbasa
Boing širi proizvodnju modela 737: Četvrta linija u Everetu startuje ovog leta
Indija planira istorijsku kupovinu aviona: Boing očekuje porudžbine vredne 80 milijardi dolara
Boeing najavio isporuke unapređenih 787-9 i 787-10 Drimlajnera sa većim doletom i kargo kapacitetom
Video: Getjet Airlines Airbus A320
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
