Evropa priprema krizni plan zbog mogućeg nedostatka kerozina

Evropska unija počela je da priprema plan za krizno snabdevanje avio-gorivom usled rastuće neizvesnosti na tržištu, dok se sve veći deo globalnih tokova kerozina suočava sa poremećajima zbog situacije na Bliskom istoku.

Preporučujemo

Prema podacima iz industrije, Evropa značajan deo avio-goriva dobija iz regiona Bliskog istoka, a procene ukazuju da bi poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz mogli da počnu da utiču na snabdevanje već u roku od nekoliko nedelja. Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava da bi, u slučaju produženog zastoja, pritisak na zalihe mogao da postane izražen već tokom maja ili juna.

Foto: Shutterstock/Jaromir Chalabala

Ključni problem nije sama proizvodnja goriva, već logistika i transport. Ormuski moreuz predstavlja jedno od najvažnijih uskih grla u globalnom energetskom sistemu, a svako ograničenje protoka kroz ovaj prolaz direktno utiče na snabdevanje Evrope.

Za sada, međutim, operacije avio-kompanija funkcionišu bez većih poremećaja.

Udruženje Airlines UK navodi da britanske avio-kompanije trenutno ne beleže probleme u snabdevanju, delom zahvaljujući raznovrsnim izvorima goriva. Iz easyJet-a poručuju da imaju uvid u dostupnost goriva do sredine maja i da ne vide razlog za zabrinutost u ovom trenutku.

I Ryanair ocenjuje da kratkoročno ne očekuje nestašice, ali upozorava da je situacija promenljiva i da bi produženo zatvaranje Ormuskog moreuza moglo da utiče na snabdevanje pojedinih aerodroma u Evropi. Wizz Air navodi da aktivno prati stanje na tržištu i sarađuje sa dobavljačima kako bi obezbedio potrebne količine goriva.

Prvi efekti već su vidljivi kroz rast cena avio-goriva. Prema podacima IATA, cena kerozina prati uzlazni trend sirove nafte, ali reaguje izraženije zbog troškova prerade i transporta, uz dodatni pritisak poremećaja u lancu snabdevanja. U kratkom roku zabeležen je i dvocifren rast, što već utiče na ekonomiku pojedinih linija.

S obzirom na to da gorivo čini jedan od najvećih troškova avio-kompanija, ovakva kretanja brzo se preliju na operacije, pre svega kroz smanjenje frekvencija na manje isplativim rutama.

Foto: Shutterstock/VanderWolf Images

U scenariju ozbiljnijeg poremećaja, avio-kompanije bi najpre smanjivale frekvencije na linijama sa više dnevnih polazaka, kao i optimizovale flotu kroz angažovanje efikasnijih aviona sa nižom potrošnjom po putniku. Paralelno, moguće su i koordinisane mere na nivou država ili EU u cilju ograničavanja potrošnje goriva.

Iako trenutna situacija ne ukazuje na neposredne nestašice, činjenica da evropske institucije već razrađuju krizne scenarije pokazuje koliko je sistem snabdevanja osetljiv. Ukoliko se poremećaji u regionu Bliskog istoka nastave, upravo narednih nekoliko nedelja biće presudno za stabilnost avio-saobraćaja u Evropi.

(Aero.rs)