TCAS naredio hitan manevar, stjuardesa teško povređena: Istraga otkrila da sudar nije pretio

Gotovo godinu dana nakon incidenta u kojem je putnički avion kompanije Norwegian naglo promenio putanju zbog upozorenja sistema za sprečavanje sudara u vazduhu (TCAS), švedski istražioci zaključili su da stvarna opasnost od sudara nije postojala. Ipak, tokom manevra jedna stjuardesa zadobila je težak prelom noge, zbog čega je događaj formalno klasifikovan kao vazduhoplovna nesreća.

Preporučujemo

Završni izveštaj švedske Državne komisije za istragu nesreća (SHK) odnosi se na događaj od 18. juna 2025. godine, kada je Boeing 737-800 registracije SE-RRF kompanije Norwegian na letu D8-5608 iz Palme de Majorke (PMI) za Stokholm Skavstu (NYO) dobio TCAS Resolution Advisory (RA), naređenje za hitan manevar radi izbegavanja mogućeg sudara.

Foto: Shutterstock

Boeing 737-800 se tokom spuštanja ka aerodromu Stokholm Skavsta nalazio na oko FL250 (25.000 stopa, 7.620 metara) kada je TCAS procenio da postoji potencijalni konflikt sa dva lovca JAS 39 Gripen koja su neposredno pre toga poletela iz Linkopinga.

Posada je postupila potpuno u skladu sa procedurama i odmah izvršila naređeni manevar penjanja. Tokom nagle promene putanje jedna članica kabinskog osoblja zadobila je teške povrede. Nakon prestanka upozorenja avion je nastavio prilaz i bezbedno sleteo na pistu 26 aerodroma Stokholm Skavsta 16 minuta kasnije.

Međutim, završni izveštaj SHK pokazao je da situacija nije bila ni približno dramatična kako se moglo zaključiti neposredno nakon događaja.

Foto: shutterstock

Istražioci navode da ni posada Boinga 737, ni piloti Gripena, ni kontrola letenja nisu napravili grešku. Analizom radarskih podataka i parametara leta utvrđeno je da nije postojala stvarna opasnost od sudara niti gubitka propisane separacije između letelica. Zbog teške povrede člana posade događaj je ipak klasifikovan kao nesreća, a ne kao ozbiljan incident.

U fokusu istrage našao se način rada sistema TCAS, jednog od najvažnijih bezbednosnih sistema u civilnoj avijaciji. TCAS ne prati samo udaljenost između letelica već na osnovu njihovih brzina, pravca kretanja i očekivanog vremena do najbliže tačke susreta procenjuje da li postoji rizik od sudara.

Prema nalazima SHK, problem je nastao zbog karakteristika vojnih aviona. Dva Gripena nalazila su se u intenzivnom usponu nakon poletanja i ostvarivala su vertikalne brzine znatno veće od onih koje su uobičajene za putničke avione. Sistem je zbog toga procenio da postoji opasnost i izdao naređenje za hitno penjanje, iako se situacija, prema zaključku istrage, ne bi razvila u sudar.

Posebno je zanimljivo da SHK nije utvrdio kvar sistema. Naprotiv, u izveštaju se navodi da je TCAS radio upravo onako kako je projektovan. Problem nije bio tehnički, već operativni. Algoritam je procenjivao situaciju za koju prvobitno nije razvijan, odnosno susret civilnog putničkog aviona i borbenih letelica sa veoma agresivnim profilom penjanja.

Zaključak istrage zbog toga je neuobičajen. Za razliku od većine vazduhoplovnih nesreća i ozbiljnih incidenata, u ovom slučaju nije identifikovana ljudska greška niti tehnički kvar kao primarni uzrok događaja. Umesto toga, SHK ukazuje na ograničenja postojećih sistema i procedura u okruženju u kojem civilni i vojni saobraćaj dele isti vazdušni prostor.

Komisija je zbog toga izdala više bezbednosnih preporuka švedskim Oružanim snagama, Agenciji za saobraćaj i drugim organizacijama uključenim u upravljanje vazdušnim saobraćajem. Cilj preporuka je bolje razumevanje načina na koji TCAS reaguje na vojne avione sa velikim vertikalnim brzinama i smanjenje mogućnosti da slični događaji u budućnosti dovedu do povreda putnika ili članova posade.

Foto: shutterstock

Zaključci SHK privukli su pažnju stručne javnosti jer se TCAS godinama smatra poslednjom linijom odbrane od sudara u vazduhu. Kada sistem izda Resolution Advisory, posada je dužna da odmah postupi po njegovom naređenju, čak i ukoliko ono odstupa od instrukcija kontrole letenja. Upravo zato retko koja istraga dovodi u pitanje ne odluku posade, već način na koji je sam sistem procenio situaciju.

Drugim rečima, prema zaključku švedskih istražilaca, ni posada Boinga, ni piloti Gripena, ni kontrola letenja nisu pogrešili. Sistem je reagovao upravo onako kako je projektovan, ali u situaciji za koju nije bio razvijan. Upravo zbog toga SHK smatra da slučaj predstavlja važnu lekciju o ograničenjima automatizovanih sistema u okruženju u kojem civilni i vojni vazduhoplovi dele isti vazdušni prostor.

(Aero.rs)