Da li nas očekuje turbulentno leto? Šta prognoze za Evropu zaista govore o letovima ovog leta

Znak za vezivanje pojaseva se uključuje, avion počinje da podrhtava, a razgovor u kabini odjednom utihne. Za mnoge putnike upravo je turbulencija najneprijatniji deo leta. Kako se približava vrhunac turističke sezone i milioni Evropljana kreću na odmor, nameće se pitanje da li nas ovog leta očekuje više takvih situacija ili je taj utisak pojačan sve češćim snimcima sa društvenih mreža i medijski eksponiranim slučajevima jakih turbulencija.

Odgovor nije jednostavan.

Preporučujemo

Meteorolozi ne mogu da prognoziraju da li će određeni let za dve ili tri nedelje naići na turbulenciju, niti postoji sezonska prognoza koja može da kaže da će leto u celini biti „turbulentnije“. Ono što mogu jeste da procene atmosferske uslove koji povećavaju verovatnoću razvoja pojava koje dovode do turbulencije, pre svega snažnih grmljavinskih sistema, uzlaznih strujanja vazduha (konvekcije) i promena u visinskim vetrovima.

Zato je leto najzahtevniji deo godine za evropski vazdušni saobraćaj. Dok milioni putnika svakodnevno poleću ka turističkim destinacijama, meteorološke službe, kontrola letenja i avio-kompanije neprekidno prate razvoj vremenske situacije kako bi što ranije uočili područja na kojima bi oluje ili drugi atmosferski fenomeni mogli da utiču na bezbednost i redovnost letova.

Dodatni izazov predstavlja i obim saobraćaja. Prema procenama EUROCONTROL-a, tokom vrhunca letnje sezone evropskim nebom prolaziće gotovo 37.000 letova dnevno. U tako opterećenoj mreži i lokalno nevreme može da izazove lanac kašnjenja, jer desetine aviona istovremeno menjaju rute kako bi zaobišli razvijene grmljavinske sisteme.

Foto: Shutterstock

Zašto je leto izazov za pilote?

Iako se u svakodnevnom govoru o turbulenciji govori kao o jednoj pojavi, u praksi postoji više različitih vrsta turbulencije.

Tokom leta u Evropi najčešća je konvektivna turbulencija, povezana sa razvojem snažnih grmljavinskih oblaka. Zagrevanjem tla atmosfera postaje nestabilnija, topao vazduh se podiže, razvijaju se kumulonimbusi, a oko njih nastaju snažna uzlazna i silazna strujanja vazduha koja avion može da oseti kao turbulenciju.

To, međutim, ne znači da putnički avion prolazi kroz olujni oblak. Naprotiv. Posade takve oblake gotovo uvek zaobilaze zahvaljujući meteorološkom radaru i podacima koje dobijaju pre i tokom leta. Turbulencija koju putnici osete često nastaje u njihovoj blizini ili tokom promene rute kojom avion obilazi nevreme.

Poseban izazov predstavlja turbulencija vedrog neba (Clear Air Turbulence, CAT). Ona nastaje na velikim visinama, najčešće u blizini mlaznih struja, bez oblaka koji bi upozorili posadu ili putnike. Pošto je meteorološki radar ne može direktno prikazati, njeno prisustvo procenjuje se pomoću numeričkih meteoroloških modela i podataka koje međusobno razmenjuju piloti aviona.

Za pilote turbulencija zato uglavnom nije iznenađenje, već deo svakodnevnog planiranja leta. Mnogo pre nego što putnici uđu u avion, posada i operativni centar avio-kompanije analiziraju prognoze vremena, vetrove na visinama krstarenja, područja mogućih oluja i izveštaje drugih posada. Kada se tokom leta uključi znak za vezivanje pojaseva, veoma često nije reč o neočekivanoj situaciji, već o preventivnoj meri zasnovanoj na informacijama kojima posada već raspolaže.

Foto: Shutterstock

Šta ovog leta pokazuju prognoze?

Ako postoji jedna stvar oko koje su meteorolozi saglasni, to je da će i ovog leta visoke temperature i grmljavinski sistemi biti među najvažnijim faktorima koji će uticati na evropski vazdušni saobraćaj. To, međutim, ne znači da putnike očekuju dramatično turbulentniji letovi.

Sezonske prognoze programa Copernicus i Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) ukazuju na veliku verovatnoću da će veći deo Evrope tokom leta biti topliji od višegodišnjeg proseka, posebno Mediteran, Balkan i jugozapad kontinenta. Takvi uslovi pogoduju razvoju snažne konvekcije i grmljavinskih sistema, zbog kojih posade najčešće menjaju rutu ili visinu leta.

Za evropsku avijaciju mnogo veći problem od same turbulencije nisu podrhtavanja koja putnici osećaju u kabini. Ozbiljniji izazov nastaje kada desetine ili stotine aviona u isto vreme moraju da zaobilaze ista područja sa razvijenim olujnim oblacima. Tada dolazi do zagušenja pojedinih vazdušnih koridora, produženja ruta i kašnjenja koja se mogu preneti širom evropske mreže.

Zbog toga evropska avijacija odavno ne reaguje tek kada se nevreme pojavi na radaru. Tokom letnje sezone nacionalne meteorološke službe svakodnevno izrađuju zajedničke prognoze razvoja grmljavinskih sistema namenjene vazdušnom saobraćaju. Te prognoze koriste kontrolori letenja, operativni centri avio-kompanija i posade kako bi nekoliko sati unapred planirali najbezbednije i najefikasnije rute.

Istovremeno, meteorološki modeli procenjuju i područja u kojima postoji povećana verovatnoća za pojavu turbulencije vedrog neba, dok posade u realnom vremenu razmenjuju informacije o njenom intenzitetu. Ako avion koji leti ispred prijavi jaču turbulenciju na određenoj visini, kontrola letenja često može da ponudi drugačiji nivo leta ili alternativnu rutu avionima koji dolaze iza njega.

Putnici taj proces uglavnom ne vide. Ono što vide jeste da avion ponekad skrene sa uobičajene putanje, leti nekoliko minuta duže ili da se znak za vezivanje pojaseva uključi ranije nego što su očekivali. U većini slučajeva upravo su to posledice preventivnih odluka donetih mnogo pre nego što je avion stigao do područja nepovoljnih vremenskih uslova.

Foto: Shutterstock

Šta to znači za putnike iz Srbije?

Za putnike iz Srbije koji ovog leta budu leteli ka Grčkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Italiji, Španiji ili drugim mediteranskim destinacijama nema razloga za dodatnu zabrinutost. Letnji red letenja podrazumeva da posade računaju na češći razvoj grmljavinskih sistema, naročito u popodnevnim i večernjim satima, kada su atmosferski uslovi najpogodniji za njihov razvoj.

Zbog toga su moguće manje izmene rute, promene visine leta ili kraća kašnjenja dok posade obilaze razvijene olujne oblake. Takve situacije predstavljaju uobičajen deo letnjih operacija i ne ukazuju na smanjenje bezbednosti leta.

Naprotiv, upravo zahvaljujući savremenim meteorološkim prognozama, razmeni podataka između aviona i stalnoj komunikaciji sa kontrolom letenja, najveći broj područja sa izraženom turbulencijom danas se uspešno izbegava.

Foto: Shutterstock

Dakle, da li nas očekuje turbulentno leto?

Ako pod tim podrazumevamo leto sa više grmljavinskih sistema, češćim obilascima oluja i povremeno nemirnijim letovima, odgovor je verovatno da.

Ali ako pitanje glasi da li će zbog toga letenje biti manje bezbedno, odgovor ostaje isti kao i prethodnih godina: ne.

Savremena meteorologija, sve precizniji numerički modeli, razmena podataka između aviona i iskustvo posada omogućavaju da se najveći deo nepovoljnih vremenskih uslova prepozna i izbegne mnogo pre nego što putnici osete prvo podrhtavanje aviona.

Paradoksalno, kada avion tokom leta promeni pravac, produži rutu ili posada ranije uključi znak za vezivanje pojaseva, to najčešće nije znak da je nešto pošlo po zlu. Upravo suprotno. To je dokaz da čitav sistem, od meteorologa i kontrolora letenja do pilota u kokpitu, radi upravo ono za šta je i osmišljen: da putnike bezbedno provede kroz najprometnije i meteorološki najizazovnije mesece u godini.

(Aero.rs)