Prva živa bića u vazduhu: Kako je zapravo započela istorija avijacije?

Kada govorimo o počecima avijacije, mnogi će odmah pomisliti na braću Rajt i njihov revolucionarni let 1903. godine. Međutim, koreni ljudskog osvajanja neba sežu mnogo dalje u prošlost, u 18. vek, kada su braća Mongolfije svojim balonima na vruć vazduh prvi put omogućila uzletanje živih bića. Pre nego što su ljudi zakoračili u nebesa, eksperimentima su prethodili brojni pokušaji i dostignuća – neka uspešna, neka neuspešna, ali sva jednako značajna za istoriju letenja.

Preporučujemo

Braća Mongolfije: Pioniri letenja balonom

Braća Mongolfije, Žozef-Mišel i Etjen, odrasli su u porodici proizvođača papira iz Francuske. Njihov otac, Pjer Mongolfije, imao je 16 dece, a Žozef-Mišel i Etjen bili su 12. i 15. dete. Dok je Žozef bio sanjar i vizionar, Etjen je imao organizovan i praktičan pristup poslu. Nakon što je njihov stariji brat Rejmond iznenada preminuo 1772. godine, Etjen se vratio iz Pariza u Anone kako bi preuzeo porodični posao.

Etjen je modernizovao proizvodnju papira koristeći najsavremenije holandske tehnike, dok se Žozef posvetio eksperimentisanju u oblasti aeronautike. Prve eksperimente sa toplim vazduhom izveo je 1782. godine u Avinjonu, gde je primetio kako džepovi toplog vazduha podižu platno tokom sušenja veša iznad vatre. To ga je inspirisalo da napravi mali balon od tkanine obložene papirnim slojem. Kada ga je napunio toplim vazduhom, balon se podigao do plafona i tako je dokazao da je njegova teorija bila tačna.

Foto: Shutterstock

Prvi testovi i uspon slave

U decembru 1782. godine, braća su testirala svoj prvi veći balon zapremine 27 puta veće od inicijalnog prototipa. Koristili su zapaljenu vunu i seno "kao gorivo", ali se balon otrgao kontroli i sleteo na udaljenosti od skoro dva kilometra. Balon je uništen kada su ga prolaznici zapalili iz straha da se radi o nekoj đavolskoj raboti. Uprkos tome, ovaj eksperiment izazvao je veliko interesovanje javnosti i skrenuo pažnju kraljevskom dvoru u Versaju.

Foto: Shutterstock

Let ovce, patke i petla

Za istorijski let 19. septembra 1783. godine, braća Mongolfije su uz pomoć proizvođača tapeta Žan-Batista Revejona konstruisala impresivan balon zapremine 37.500 kubnih stopa.

Balon je bio visok oko 20 metara i ukrašen prelepim crtežima zodijačkih znakova i cveća, što je odavalo utisak umetničkog dela. Napunjen dimom od sagorevanja slame i vune, balon je bio spreman za puštanje ispred okupljenog plemstva i kraljevske porodice u vrtovima palate u Versaju. Ovo nije bio samo naučni eksperiment, već i društveni događaj kojem su prisustvovale najuticajnije ličnosti tog doba.

U korpu balona su smešteni ovca po imenu Montosijel („Penje-se-ka-nebu“), patka i petao. Eksperiment je izveden pred kraljem Lujem XVI, kraljicom Marijom Antoanetom i mnogobrojnom publikom u Versaju.

Uz odobrenje kralja, balon je pušten u vazduh pred oduševljenim posmatračima. Postepeno se uzdigao na visinu od oko 500 metara, dok su životinje mirno putovale u pletenoj korpi pričvršćenoj za balon. Ceo let je trajao osam minuta, a balon se nežno prizemljio tri kilometra dalje u polje izvan Versaja. Kada su posmatrači stigli do mesta sletanja, životinje su bile zdrave i nepovređene, što je bio ključni dokaz da visina ne ugrožava živa bića.

Prema zapisima, balon je prilikom sletanja izazvao pometnju među lokalnim seljacima, koji su, ne razumejući o čemu je reč, mislili da je u pitanju demonski objekat. Legenda kaže da su balon prvo pokušali da unište vilama i motkama, pre nego što su ih naučnici stigli i objasnili situaciju.

Foto: Filip Plavčić

Ljudi osvajaju nebo

Rezultati ovog eksperimenta otvorili su vrata za prve ljudske letove. Samo dva meseca kasnije, 21. novembra 1783. godine, Žan-Fransoa Pilatr de Rozje i Fransoa d’Arland postali su prvi ljudi koji su leteli balonom na vruć vazduh a njihov let balonom devet kilometara iznad Pariza, postavio je temelje za budućnost avijacije.

Ovaj istorijski let nije bio samo naučni podvig, već simbol ljudske radoznalosti i volje za prevazilaženjem granica. Ovca, patka i petao ostali su upamćeni kao pioniri vazduhoplovstva, dok je balon braće Mongolfije postao sinonim za početak osvajanja neba. Njihov poduhvat bio je prvi korak ka realizaciji sna o letenju, koji i danas inspiriše avio inženjere i istraživače širom sveta.

Danas, kada živimo u eri mlaznih aviona i svemirskih letova, ova priča podseća na skromne, ali odlučne početke – kada je jedan balon, ispunjen dimom, zauvek promenio tok istorije.

(Aero.rs)