Kakvo je radno vreme pilota i zašto je ono ključno za sigurnost letenja?

Radno vreme pilota odavno je postalo tema od ključne važnosti u avio-saobraćaju, jer je direktno povezano sa bezbednošću letova. U ranim decenijama komercijalne avijacije, pravila o radnom vremenu pilota bila su daleko fleksibilnija nego danas. Prvi piloti često su radili i preko 16 sati dnevno, jer nije postojala jasna regulativa. Međutim, sa razvojem avijacije i rastom broja letova, uočeno je da umor posade može dovesti do katastrofalnih posledica.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, počela su ozbiljna istraživanja o efektima umora na pilote. Uočeno je da produženi radni sati značajno umanjuju reakcije i sposobnost donošenja odluka u kriznim situacijama. Jedan od najpoznatijih primera koji je pokrenuo promene bila je nesreća leta 173 Air India 1978. godine. Posada je, usled premora, previdela kritičan nedostatak goriva, što je dovelo do pada aviona. Slična situacija desila se i 1997. godine kada je posada leta Korean Air 801 bila toliko iscrpljena da nisu adekvatno reagovali na upozorenja, što je rezultiralo tragičnom nesrećom.

Preporučujemo

Te tragedije, zajedno sa pritiscima sindikata i stručnih tela, dovele su do postepenog smanjivanja radnog vremena pilota. Uvođenjem strožijih pravila, danas su u mnogim delovima sveta radni sati pilota regulisani sa posebnim fokusom na periode odmora između letova.

Foto: Shutterstock

Radno vreme pilota u SAD 

U Sjedinjenim Američkim Državama, radno vreme pilota reguliše Federalna uprava za avijaciju (FAA). Prema trenutnim pravilima piloti smeju biti na dužnosti (uključujući vreme leta, pripreme i vreme nakon leta) najviše 14 sati tokom jednog dana. Ovo vreme se dodatno ograničava u zavisnosti od vremena početka smene i dužine leta. FAA propisuje da piloti ne smeju provesti više od 8 sati tokom smene na letovima koji počinju kasno uveče i noću ili 9 sati u vazduhu tokom jedne smene, za letove koji počinju rano ujutru ili tokom dana.

Kod dugolinijskih letova sa dodatnim pilotima, maksimalno vreme na dužnosti može se produžiti do 16 sati, ali pod uslovom da svaki pilot ima određeno vreme za odmor tokom leta u odvojenoj kabini za odmor.

Piloti moraju imati najmanje 10 sati odmora između dve smene, od čega moraju imati minimum 8 sati za neprekinuti san. Ako je prethodna smena trajala maksimalno dozvoljeno vreme, odmor može biti produžen.

FAA propisuje i nedeljni i godišnji limit radnih sati:

• Nedeljni limit: Piloti ne smeju provesti više od 60 sati na dužnosti tokom jedne nedelje.

• Mesečni limit: Maksimum je 100 sati leta mesečno.

• Godišnji limit: FAA ograničava ukupno vreme leta na 1.000 sati godišnje, što je više nego što propisuju pravila u Evropskoj uniji (900 sati).

Radno vreme pilota u EU

U Evropskoj uniji, pravila su još strožija. Radno vreme pilota strogo je regulisano pravilima Evropske agencije za bezbednost avijacije (EASA) kako bi se osigurala bezbednost letova i sprečio umor posade. Standardno, piloti smeju raditi najviše 13 sati dnevno ako let počinje ujutru. Ako smena počinje u kasnim večernjim satima, maksimalno radno vreme se smanjuje na 10 sati, jer se umor brže akumulira noću.  Kod letova sa više sletanja (npr. kratki regionalni letovi), maksimalno radno vreme se skraćuje zbog dodatnog opterećenja. Svako dodatno sletanje smanjuje maksimalnu smenu za 30 minuta.

Ako su na letu prisutni dodatni piloti (npr. kod dugolinijskih letova), smena može biti produžena na 17 sati, ali uz obavezne periode odmora tokom leta (npr. u odvojenim prostorijama za odmor).

Pravila za odmor zahtevaju da piloti moraju imati najmanje 12 sati odmora između letova, ili duže ako je prethodna smena trajala maksimalno dozvoljeno vreme. Ako se let završava u noćnim satima, odmor mora biti dodatno produžen kako bi se osigurao kvalitetan san.

Foto: Shutterstock

EASA propisuje i nedeljni i godišnji limit radnih sati:

• Sedmični limit: Piloti ne smeju raditi više od 60 sati nedeljno, uključujući i administrativne dužnosti.

• Mesečni limit: Maksimalno 100 sati leta.

• Godišnji limit: Maksimum je 900 sati leta godišnje prema EASA regulativama.

Koliko smeju da rade piloti u Srbiji?

U Srbiji, radno vreme pilota reguliše Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije u skladu sa propisima Evropske agencije za bezbednost avijacije (EASA), čiji su standardi među najstrožima u svetu. Ovo znači da se pravila za srpske pilote gotovo identično poklapaju sa pravilima koja važe širom Evropske unije.

Maksimalni sati leta:

• Dnevno: Do 13 sati za dnevne smene, ali se to vreme skraćuje u zavisnosti od vremena početka leta i broja sletanja tokom smene.

• Noćne smene: Maksimum je 8 do 10 sati, zavisno od okolnosti.

• Nedeljno: Piloti ne smeju leteti više od 60 sati.

• Godišnje: Ukupno vreme leta ne sme prelaziti 900 sati.

Obavezni odmor između letova:

• Nakon svakog radnog dana, piloti moraju imati najmanje 12 do 14 sati odmora pre sledeće smene.

• Kod letova sa dužim trajanjem ili povećanim brojem sletanja, odmor se proporcionalno produžava.

Maksimalna dužina smene:

• Pored letačkih sati, piloti u Srbiji ne smeju provoditi više od 16 sati na dužnosti, što uključuje vreme pripreme, vreme leta i aktivnosti nakon sletanja.

Foto: Shutterstock

Uloga sindikata pilota

Sindikati pilota igraju važnu ulogu u pregovorima sa avio-kompanijama o radnom vremenu, osiguravajući da se interesi pilota zaštite, a istovremeno osigura visok nivo bezbednosti letenja. Kroz kolektivne ugovore, sindikati često uspevaju da dogovore povoljnije uslove od zakonskog minimuma, poput kraćih smena, dužih perioda odmora i dodatnih pogodnosti za noćne i duge letove. Takođe, sindikati aktivno učestvuju u kreiranju regulativa na nacionalnom i međunarodnom nivou, oslanjajući se na naučne studije o uticaju umora na performanse pilota, čime doprinose sigurnijem i pravednijem radnom okruženju.

U velikim avio-kompanijama, piloti imaju garantovani broj sati leta. Ako broj sati bude manji od garantovanog, avio-kompanija mu isplati razliku za taj manjak. Ako broj sati bude veći od garantovanog ti sati se obračunavaju po većoj satnici. Takođe, stariji piloti, imaju lakše smene u odnosu na mlađe kolege. Na interkontinentalnim letovima, pilotima se obezbeđuju zasebne kabine za odmor sa krevetima ili ako to nije moguće kreveti u prvoj klasi.

Bezbednosni prioritet iznad svega

Razlike u regulativi između SAD-a i EU ukazuju na specifične pristupe avijaciji u različitim regijama, ali zajednički cilj ostaje isti – osigurati da piloti budu dovoljno odmorni i spremni da odgovore na izazove tokom leta. Različiti incidenti iz prošlosti, poput leta Colgan Air 3407 iz 2009. godine u SAD-u, koji se srušio zbog grešaka iscrpljene posade, dodatno su podstakli vlasti na strože mere.

Današnje regulative rezultat su decenija rada i nesreća koje su služile kao opomena. Dok tehnologija i automatizacija postaju sve prisutniji u kokpitu, čovek i dalje ima ključnu ulogu u upravljanju avionima, a umor ostaje faktor koji se ne može zanemariti. Zbog toga se pravila redovno ažuriraju kako bi se obezbedila maksimalna bezbednost i zaštitili svi učesnici u avijaciji.

(Aero.rs)