Kada putnik postane pilot: Istinite drame iz kokpita bez pilota

U svetu avijacije postoje strogo određena pravila, treninzi i protokoli. Piloti provode godine u obuci da bi znali kako da reaguju u vanrednim situacijama. Međutim, ponekad se sudbina poigra na najneočekivaniji način – i komande aviona završe u rukama ljudi koji nemaju nikakvo letačko iskustvo.

Foto: Shutterstock

Preporučujemo

Ovo su istinite priče o putnicima koji su, u najtežem trenutku, ostali prisebni i – uz pomoć kontrole letenja – sleteli avion i spasili živote.

Florida, maj 2022: Kada je građevinski inspektor sleteo avion

Let privatnim avionom tipa

Foto: Wikimedia/Peter Bakem/planepictures.neta/

„Grand Karavan“ poleteo je sa Bahama ka Floridi. U avionu su bila tri putnika, uključujući i pilota. Nedugo nakon ulaska u vazdušni prostor Floride, pilot – četrdesetogodišnji kapetan – iznenada je izgubio svest i pao preko komandi.

Putnik Daren Harison, građevinski inspektor iz Lak Sitija, reagovao je instinktivno – seo je za komande, pomerio pilota i preuzeo kontrolu. Nikada ranije nije upravljao avionom. Uspostavio je kontakt sa kontrolom letenja u Fort Pirsu:

„Imam ozbiljnu situaciju. Moj pilot je bez svesti i nemam pojma kako da upravljam avionom.“

Na drugoj strani slušalice bio je Robert Morgan, iskusni kontrolor leta i instruktor letenja. Iako nikada nije leteo baš ovaj tip aviona, odmah je pronašao šemu kokpita i počeo da daje uputstva – kako da aktivira autopilot, stabilizuje letelicu i postavi kurs ka aerodromu Palm Bič.

Nakon dvadesetak minuta, Harison je izveo savršeno sletanje na pistu 10L – uz pohvale osoblja iz tornja koje nije moglo da poveruje da je reč o potpunom početniku.

Pilot je kasnije preživeo – imao je disekciju aorte i hitno je operisan. Kontrolor Morgan, koji je sproveo Harisona kroz sletanje, kasnije je izjavio: „Znao sam da je život tog čoveka u mojim rukama. Pokušao sam da mu budem oči i ruke.“

Foto: Shutterstock

Engleska, 2009: Smrt u kokpitu i improvizovani let

U septembru 2009. godine, avion tipa Bičkraft King Er (Beechcraft KING AIR) poleteo je iz Lankastera ka Irskoj. Tokom leta, pilot je iznenada preminuo, ostavivši putnika Džona Vajldija, penzionisanog radnika i bivšeg jedriličara, samog u kabini.

Na visini od 3.000 metara, Vajldi je uspeo da stupi u kontakt sa kontrolom letenja u Humbersajdu, gde su u pomoć pozvali iskusnog instruktora koji je putem radija davao uputstva.

Let je trajao još oko 40 minuta, tokom kojih je Vajldi pokušavao da savlada osnovne kontrole aviona – brzinu, visinu i pravac. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da se poravna sa pistom, uspeo je da sleti avion uz manja oštećenja stajnog trapa. Niko nije povređen.

Kasnije je izjavio: „Nisam mislio da ću preživeti. Radio sam sve što su mi rekli, samo sam želeo da dotaknem tlo.“

Foto: Shutterstock

Australija, 2008: Supruga preuzima komande nakon smrti muža

U zapadnoj Australiji, supružnici su leteli u Cessni 172, jednom od najčešće korišćenih lakih aviona na svetu. Nedugo nakon poletanja, pilot – njen suprug – doživeo je srčani udar i srušio se preko komandne table.

Njegova supruga, koja nije imala letačkog iskustva, uspela je da radio-stanicom stupi u kontakt sa kontrolom letenja u Džandakotu. Operateri su odmah u pomoć pozvali lokalnog instruktora koji ju je putem radija vodio korak po korak – od kontrole visine do sletanja.

Let je trajao oko 45 minuta, tokom kojih je uspela da ostane pribrana uprkos šoku. Avion je sleteo na travnatu pistu, sa blagim oštećenjima, a ona je ostala nepovređena. Pilot, nažalost, nije preživeo.

Instruktor koji je komunicirao s njom izjavio je: „Plakala je i bila uplašena, ali je slušala i radila sve što sam rekao. Bila je neverovatno hrabra.“

Foto: Shutterstock/David Acosta Allely

Zaboravljeni slučaj iz prošlosti: putnik za komandama još 1975. godine

Ovakvi incidenti nisu rezervisani samo za moderno doba. Jedan od ranijih primera zabeležen je 1975. godine u Viktoriji, Australija, kada je instruktor leta preminuo tokom demonstracionog leta avionom Pajper Čiroki (Piper Cherokee). Njegov učenik, koji je prvi put seo za komande, uspeo je – uz pomoć lokalnog kontrolnog tornja i papirnog uputstva o osnovama sletanja – da bezbedno prizemlji avion. Tada nije bilo GPS-a, digitalnih instrumenata niti autopilota, a komunikacija se odvijala preko radio-veze sa šumovima.

Foto: Shutterstock

Zašto sletanje Erbasom A320 nije posao za putnika – čak ni prisebnog

Iako su priče o putnicima koji slete manji avion uz pomoć kontrole letenja fascinantne, kada je reč o velikim putničkim avionima poput Erbasa A320 ili Boinga 737, takav scenario je gotovo nemoguć. Kokpit ovih aviona je izuzetno složen, sa stotinama instrumenata, prekidača i sistema koje je potrebno znati koristiti po tačno određenom redosledu, pod pritiskom i u realnom vremenu. Autopilot može održavati pravac i visinu, ali ne može samostalno sleteti bez precizne konfiguracije aviona i odobrenih procedura koje zahtevaju obučeno osoblje.

Čak i uz detaljna uputstva kontrole letenja, prosečan putnik ne bi znao kako da pravilno upravlja brzinom, visinom, flapsovima i stajnim trapom, niti bi imao kapacitet da razume osnovne instrumente u stresnoj situaciji. Testiranja u profesionalnim simulatorima pokazala su da osobe bez ikakvog letačkog iskustva gotovo uvek neuspešno pokušavaju sletanje, što potvrđuje da je pilotski posao nezamenjiv i da se ni u jednoj fazi leta ne može prepustiti slučaju – ili putniku, ma koliko bio priseban.

Jedan od iskusnih instruktora letenja izjavio je: „Već posle par minuta u simulatoru prosečan čovek ne zna šta da pritisne. Panika i preopterećenje informacijama su neprijatelji. Možda jedan od hiljadu uspe da sleti mali avion – ali veliki? To je kao da pokušate da vozite tenk po instrukcijama preko telefona.”

Foto: Shutterstock

Tehnologija pomaže, ali ljudi su ti koji prave razliku

Ove priče nas podsećaju koliko su pilotski poziv i obuka nezamenjivi. U kriznim situacijama, ipak, ljudska sposobnost da ostane smirena, da sluša, razmišlja i reaguje – može biti presudna.

U svetu visoke tehnologije i automatizacije, hrabrost i prisebnost običnih ljudi podsećaju nas da čak i u najmračnijim trenucima postoji nada – i da ponekad heroj za komandama može biti neko ko je samo hteo da stigne kući.

(Aero.rs)