Nisu se ženili, nazivani bleferima, delovi aviona bili na Mesecu: Ove stvari o braći Rajt niste znali
Da li biste verovali nekome ko tvrdi da je napravio mašinu koja će promeniti tok civilizacije, a uporno odbija da vam je pokaže? Baš to su činila braća Rajt.
Dok su ih evropski mediji, posebno skeptični Francuzi, javno ismevali nazivajući ih bleferima i lažovima, ova dva mladića iz Dejtona su već uveliko svojim napravama prkosila gravitaciji.
Preporučujemo
Da ne poveruješ: Avion sleteo, pa se vratio sa putnicima na polazni aerodrom, evo zašto nisu mogli da izađu
Austrija vraća obuku vojnih pilota kući: Stiže 12 novih M-346FA od Leonarda
Nisu bili naučnici u belim mantilima, nisu imali univerzitetske diplome, niti bogate sponzore. Bili su prodavci - kasnije i proizvođači - bicikala koji su, sasvim bukvalno, bacali novčić da odluče ko će od njih dvojice prvi rizikovati život u svojim eksperimentima sa letenjem i čije ime će istorija zabeležiti kao prvog čoveka koji je upravljao avionom 17. decembra 1903.
Priča o njihovom uspehu počinje kada je njihov otac doneo kući jeftinu igračku od bambusa. Da nije bilo tog trenutka, Nil Armstrong možda nikada ne bi kročio na Mesec.
Iako su definisali pravila letenja koja važe i danas, Orvil i Vilbur Rajt bili su sve samo ne tipični heroji. Njihov život bio je pun kontradiktornosti – bili su svetski poznati, a patološki tajnoviti; vizionari, a bez formalnog obrazovanja.
Sve je počelo zbog jedne igračke
Zaboravite na ptice. Prava inspiracija došla je iz tatine torbe. Kada su 1878. godine bili deca, otac Milton im je doneo poklon koji je bacio u vazduh. Umesto da padne na pod, predmet je odleteo do plafona, kratko lebdeo i tek onda pao.
Bio je to model onoga što se danas naziva helikoptereom napravljen od plute, bambusa i papira, pokretan gumenom trakom. Taj mali predmet hipnotisao je dečake i, kako su kasnije priznali u jednom intervjuu 1908. godine, zapalio njihovu doživotnu strast ka letenju.
Biskupovi klinci bez srednjih imena
U krštenicama su stajali samo Vilbur i Orvil. Njihov otac, biskup Milton Rajt, insistirao je da im da upečatljiva imena po sveštenicima kojima se divio (Vilbur Fisk i Orvil Djui), smatrajući da im srednja imena nisu potrebna. Pored njih, u porodici je bilo još petoro dece, ali su blizanci Otis i Ida umrli u ranom detinjstvu
U komšiluku u Dejtonu niko ih nije zvao pionirima avijacije. Za komšije, oni su bili jednostavno Vil i Orv, ili još češće – "biskupovi klinci".
Nisu završili srednju školu
Genijalnost ne traži papir, a braća Rajt su živ dokaz za to. Četiri godine stariji Vilbur završio je sve četiri godine srednje škole, ali nikad nije diplomirao usled iznenadnog preseljenja porodice iz Ričmonda u Dejton. Nije stigao da pokupi diplomu. Ova istorijska "nepravda" ispravljena je tek 1994. godine, kada mu je posthumno, povodom 127. godišnjice rođenja, svečano dodeljena.
Mlađi Orvil bio je još buntovniji. Često opisivan kao "natprosečno loš đak" koji se mučio sa ocenama i profesorima, napustio je srednju školu pre završne godine. Školu je zamenio biznisom – konstruisao je sopstvenu štamparsku presu i bacio se na posao.
Od novina do bicikala
Pre aviona, braća su verovala da je budućnost u informacijama. Orvil je 1889. pokrenuo štampariju, a Vilbur mu se pridružio. Izdavali su nedeljnik West Side News, a kratko su pokušali i sa dnevnim listom The Evening Item.
Zanimljivo je da su štampali i Dayton Tattler, novine koje je uređivao Pol Lorens Danbar, koji će kasnije postati svetski priznat afroamerički pesnik i pisac. Ipak, novinarski biznis nije cvetao, pa su 1892. "promenili ploču" i otvorili servis za bicikle – Wright Cycle Company koji je kasnije postao manufaktura za izradu ovog novog prevoznog sredstva. Upravo je zarada od bicikala finansirala njihove skupe hobije na nebu.
Opsesivna tajnovitost: Zašto skoro niko nije video prve letove?
Braća Rajt su bila paranoična da će im neko ukrasti ideje. U početku nisu želeli publicitet. Dok su usavršavali letelicu na poljani blizu Dejtona, svega nekolicina ljudi (uglavnom lokalni farmeri) svedočila je letovima. Čak su i novinarima zabranili pristup i snimanje. Zbog ovakvog stava, veći deo sveta godinama nije verovao da su uopšte poleteli.
Svet ih je nazivao bleferima sve dok Vilbur nije otišao u Francusku
Evropska avio-zajednica, posebno Francuzi, bili su ubeđeni da braća Rajt lažu. Novine su ih nazivale bleferima (fr. bluffeurs). Da bi ućutkao kritičare, Vilbur je 8. avgusta 1908. prikazao je avion na čuvenom trkalištu blizu Le Mana u Francuskoj. Pred hiljadama skeptika, poleteo je i s lakoćom pravio "osmice" na nebu.
Francuska publika je ostala u šoku. Oni koji su ih ismevali, sada su plakali od oduševljenja. Urednik lista L'Aérophile tada je napisao: "Niko se više ne usuđuje da sumnja. Oni su zaista prvi leteli."
Novčić je odlučio ko ulazi u istoriju
Vratimo se na taj ključni trenutak. Ko će prvi pilotirati? Braća su bacala novčić. Vilbur je pobedio, ali njegov pokušaj 14. decembra 1903. završio se padom i manjim oštećenjem. Tri dana kasnije, red je došao na Orvila. Tih 12 sekundi leta promenilo je svet, a Orvil je (zahvaljujući gubitku na bacanju novčića tri dana ranije) postao čovek na prvoj fotografiji leta ikada.
Nikada se nisu ženili
Bili su u braku sa svojim poslom. Vilbur je jednom prilikom, na pitanje novinara zašto nema suprugu, kratko odgovorio: "Nemam vremena i za ženu i za avion."
Dva brata su su leteli samo jednom zajedno
Otac Milton imao je samo jedan strah – da će izgubiti oba sina u istoj nesreći. Zato su mu braća obećala da nikada neće leteti zajedno. Prekršili su to pravilo samo jednom, uz očev blagoslov, 25. maja 1910. godine.
Leteli su šest minuta zajedno. Nakon sletanja, Orvil je poveo i svog 82-godišnjeg oca na njegov prvi i jedini let. Oduševljeni starac je u vazduhu vikao sinu: "Više, Orvile, više!"
Prvi kargo let u istoriji: Svila za robnu kuću
Pre nego što su postojali FedEx i DHL, postojala su braća Rajt. Kompanija braće Rajt izvela je 7. novembra 1910. prvi komercijalni kargo let. Pilot Fil Parmeli prevezao je dve bale svile (teške oko 90 kg) od Dejtona do Kolumbusa za robnu kuću Morehouse-Martens.
Let je trajao sat i šest minuta, a robna kuća je platila tada vrtoglavih 5.000 dolara za uslugu. Svila je kasnije isečena na komadiće i prodata kao suvenir.
Orvil je učestvovao u prvoj vazduhoplovnoj nesreći sa smrtnim isodom
Godine 1908, tokom demonstracije za vojsku, Orvil je vozio poručnika Tomasa Selfridža. Propeler se raspao, avion je pao. Selfridž je poginuo (postavši prva žrtva avijacije), a Orvil je zadobio teške povrede koje su ga pratile ceo život.
Ogorčen na američki nacionalni muzej, Orvil je poslao Wright Flyer u London
Originalni Wright Flyer iz 1903. godine jedan je od najvredniji eksponata u National Air and Space Museum u Smitsonian institutu, ali je Orvil Rajt decenijama odbijao da ga donira toj nacionalnoj instituciji.
Godine 1914, Smithsonian je pokušao da rehabilituje ugled svog nekadašnjeg sekretara Semjuela Lenglija — čiji su eksperimenti sa njegovom letelicom završili neuspehom devet dana pre nego što su braća Rajt poletela — tako što je modifikovao njegovu letelicu i zaključio da je ona prva mašina "sposobna" za let sa pilotom.
Ogorčeni Orvil je 1925. godine pozajmio Wright Flyer za izložbu u Muzej nauke u Londonu, verujući da je to "jedini način da se ispravi istorija leteće mašine, koju je Smithsonian institucija izopačila lažnim i obmanjujućim tvrdnjama".
Nakon što je Smithsonian tokom 1940-ih priznao da je pogrešno predstavljao Langley-evu letelicu, Orvil je pristao da donira Flyer instituciji. Letelica je konačno stigla u Smithsonian 1948. godine, skoro godinu dana nakon Orvilove smrti.
Nil Armstrong je nosio delove aviona Rajtovih na Mesec
Krug je zatvoren 1969. godine. Nil Armstrong, takođe rodom iz Ohaja, u džepu svog svemirskog odela nosio je parče platna sa levog krila originalnog Wright Flyera iz 1903. godine i komadić drveta sa propelera.
Braća Rajt nisu mogla ni da sanjaju da će delovi njihove mašine, sklopljene u radionici za bicikle, jednog dana završiti na drugom nebeskom telu.
...i tako se sve vratilo na novčić. On je odlučio ko će prvi pilotirati Flyer I, ali nije mogao da predvidi koliko će taj trenutak zauvek promeniti svet. Dvanaest sekundi leta 17. decembra 1903. postalo je simbol hrabrosti, radoznalosti i genijalnosti običnih ljudi.
Braća Rajt nisu stvorila samo prvi avion – postavili su osnovu za sve što je usledilo u vazduhoplovstvu i što važi i danas i dokazali da ponekad i najmanji, slučajni izbori mogu imati istorijski značaj.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Bez škole, a promenili svet: Braća Rajt i dan kada je čovek poleteo
Ovo je 10 aviona sa najslabijim motorima svih vremena: Evo u čemu su sve ljudi imali petlju da polete
Momci iz komsiluka, izdavači novina i proizvođači bicikala napravili prvi avion: 120 godina od leta braće Rajt
Video: Red Flag 24
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
