Kakva budućnost očekuje rusku industriju borbenih aviona

Foto: Shutterstock

Rusija je nedavno objavila da konačno postoji zemlja u svetu koja smatra da je Suhoj Su-57 Felon mlazni avion vredan kupovine i da je potpisala prvi izvozni ugovor za ovaj model. Ova vest otvara zanimljivo pitanje: može li Rusija proizvesti dovoljno borbenih aviona da nadomesti gubitke iz svih izvora, zameni stare avione koji su prevazišli svoj vek trajanja (ili se približavaju zastarelosti), i da pri tom ima dovoljno aviona za izvoz?

Preporučujemo

Ruska avijacija i vojna industrija prolaze kroz težak period poslednjih osam godina, i nema naznaka da će se situacija poboljšati.

Rusiji je sada izuzetno teško da proda borbene avione u inostranstvu – a razlog za to datira još pre početka ruske invazije na Ukrajinu, navodi u svojoj analizi portal Simple Flying.

Foto: TASS / ddp USA / Profimedia

Američki Kongres je 2016. usvojio Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija (CAASTA), koji sankcioniše svaku zemlju koja kupuje napredno naoružanje poput borbenih aviona i sistema PVO od Rusije, Irana i Severne Koreje.

Ovo je odmah dovelo do drastičnog pada prodaje ruskih borbenih aviona, zbog čega su zemlje poput Egipta i Filipina otkazale svoje narudžbine. Druge zemlje, poput Srbije, nisu ni razmatrale ruske avione kao zamenu za svoje MiG-29 letelice. Od tada Rusija praktično nije zabeležila prodaju borbenih aviona – osim izuzetaka poput aviona proizvedenih po licenci u Indiji, ili Irana koji je kupio Su-30S Flankere prvobitno namenjene Egiptu.

Foto: SANJAY KANOJIA / AFP / Profimedia

Tu je i (za sada) misteriozni kupac programa Sukhoi Su-57 Felon. Prema pretpostavci Simple Flyinga, moguće je da se radi o Alžiru, koji je 2020. planirao kupovinu 14 Su-57 Felon aviona.

Invazija na Ukrajinu dovela je do toga da ne samo da su zemlje sankcionisane zbog kupovine od Rusije, već je i sama Rusija sankcionisana. Ovo je dodatno uzdrmalo njenu namensku avio-industriju. Iako Rusija može zaobići sankcije (kao i svako), to dovodi do kašnjenja i povećanja proizvodnih troškova.

Foto: Shutterstock

Smatra se da je Rusija 2022. i 2023. godine proizvodila između 21 i 49 borbenih aviona godišnje. Nedostatak izvoza verovatno će dodatno smanjiti broj aviona koje Rusija može proizvesti. Proizvodnja aviona Su-57 za sada je na "smešno niskom nivou". Iako bi program sada trebalo da uđe u fazu povećanja proizvodnje, čini se da je došlo do zastoja, a Rusija ima samo nekoliko desetina serijski proizvedenih Su-57 aviona. Pritom su opremljeni starim motorima iz Su-27, koji nisu dizajnirani za stealth karakteristike.

Sankcije nisu (i neće) smanjiti proizvodnju ruskih borbenih aviona na nulu, ali predstavljaju ogromnu prepreku za održavanje (a kamoli povećanje) proizvodnje, smatra autor portala Simple Flying.

Shutterstock

Donja granica očekivane ruske proizvodnje borbenih aviona je slična broju Rafale aviona koje Francuska planira da proizvodi godišnje. Ovo je tek nešto više od 10% proizvodnje Sjedinjenih Američkih Država i Kine. U najboljem slučaju, Rusija može proizvesti borbene avione tempom petine kineske proizvodnje, što dokazuje koliko je Rusija došla u podređeni položaj u odnosu na Kinu.

Prema pojedinim izvorima na koje se poziva ovaj portal, Rusija je od početka sukoba u Ukrajini izgubila 132 aviona. Od tog broja 21 su transportni, AWACS, strateški bombarderi ili drugi neborbeni avioni. Ostatak "otpada" na borbenu avijaciju, ali je ove podatke nemoguće nezavisno potvrditi. Veliki broj izgubljenih aviona (54) "rezervisan" je za avione koji se više  ne proizvode (Su-24, Su-25, Su-27, MiG-29 i MiG-31). To ostavlja oko 67 gubitaka aviona koji se nalaze u proizvodnji (Su-30, Su-34, Su-35, Su-57).

Foto: Sputnik / Profimedia

Pod pretpostavkom da je Rusija proizvela 25 novih aviona u 2022. a u 2023. i 2024. po 35 novih borbenih letelica, tamošnje vazduhoplovstvo je "u plusu".

Međutim, gubici na bojnom polju nisu najveći problem za rusku avijaciju. Nije dovoljno da Rusija samo zameni uništene avione, jer postojeća flota stari i povlači iz upotrebe. Moguće je da je ruska borbena flota smanjena za oko 25% tokom rata.

Foto: Wikimedia/Dmitriy Pichugin/http://www.airliners.net/photo/Russia---Air/Mikoyan-Gurevich-MiG-31/2040593/L/

Ruski/sovjetski borbeni avioni su daleko manje izdržljivi od američkih ekvivalenata, sa znatno manje servisnih sati leta. Mnogi stari ruski MiG-29, MiG-31, Su-24 i Su-25 avioni su pored gubitaka na bojnom polju dodatno opterećeni povećanim brojem sati leta tokom rata, čime su iscrpeli preostale letne resurse.

Iako bi ruska proizvodnja mogla da održi flote Su-30, Su-34 i Su-35 aviona (svi iz Flanker porodice), to nije dovoljno da se održi cela borbena flota ruske avijacije. To znači da je (osim u slučaju ozbiljnih programa za produženje životnog veka aviona ili reaktivacije starih povučenih letelica) flota borbenih aviona ruske avijacije osuđena na dalje smanjenje.

Foto: Shutterstock

Ovaj problem pogađa mnoge avijacije (uključujući i američku, koja se takođe smanjuje). Međutim, kombinacija opadajuće industrijske moći, nedostatka stranih investicija iz Indije i drugih zemalja, ratnih gubitaka i habanja tokom rata dodatno ubrzava pad ruske avijacije.

Rusija možda još uvek može da izvozi borbene avione u ograničenim količinama, ali trenutno je samo senka svoje nekadašnje moći. Situaciju dodatno pogoršava to što bez ulaganja Indije i drugih zemalja u razvoj novih aviona, Rusija sve više zaostaje. Istovremeno, na tržištu se pojavljuju novi igrači – poput Kine sa svojim J-10C i FC-31 modelima i Južne Koreje sa KF-21, koji su spremni da preuzmu deo svetskog tržišta na kom su gospodarili ruski avioni.

(Aero.rs(