Zašto avioni uvek lete na visini od 10 kilometara? Nauka i bezbednost iza odabira visine leta

Komercijalni avioni uglavnom lete na visinama između 9 i 12.000 metara, što otprilike odgovara visini od 30.000 do 40.000 stopa. Ova visina, poznata i kao visina krstarenja nije odabrana nasumično. Ona je rezultat detaljnih naučnih istraživanja, inženjerskih i tehnoloških dostignuća kao i bezbednosnih faktora. Zašto je baš ova visina optimalna?

Preporučujemo

Manji otpor vazduha i ekonomičnost

Jedan od glavnih razloga zašto avioni lete na ovoj visini je manji otpor vazduha. Na većim visinama, vazduh je ređi, što znači da se avion suočava sa manjim otporom. Manji otpor omogućava manju potrošnju goriva, što je jako bitno u industriji gde su troškovi goriva značajan deo ukupnih operativnih troškova. Na primer, potrošnja goriva po pređenom kilometru na visini krstarenja daleko je niža nego na nižim visinama. U proseku, troškovi goriva čine između oko 30% ukupnih troškova avio-kompanije, iako taj udeo može varirati u zavisnosti od većeg broja faktora.

Foto: Shutterstock

Stabilniji vremenski uslovi

Na visinama od oko 10 kilometara, avioni se nalaze iznad većine vremenskih nepogoda, poput oluja i turbulencija koje su češće u nižim slojevima atmosfere. Taj sloj atmosfere gde avioni obično lete (tropopauza), karakteriše stabilniji vremenski uslovi i manja verovatnoća susreta sa nepovoljnim vremenskim pojavama. Iako je na toj visini temperatura vrlo niska (oko -50°C), moderni mlazni motori bolje funkcionišu u hladnijem vazduhu jer hladan vazduh povećava efikasnost sagorevanja u njima i smanjuje rizik od pregrevanja motora.

Na ovoj visini vazduh sadrži manje vlage, što smanjuje i rizik od stvaranja leda na krilima i dodatno poboljšava efikasnost leta.

Efikasnost motora

Mlazni motori najbolje funkcionišu u uslovima ređeg vazduha koji se nalazi na ovim visinama. Na nižim visinama, gde je vazduh gušći, motori moraju da ulože više energije da bi održali brzinu i visinu, što dovodi do veće potrošnje goriva. Na većim visinama, motori rade optimalno, što doprinosi manjoj potrošnji i boljoj ukupnoj efikasnosti leta.

Bezbednost leta

Još jedan ključni razlog za izbor ove visine je bezbednost. Na visini od 10 kilometara, avioni su daleko iznad terena, planina i drugih prepreka. Ovo omogućava pilotima dovoljno vremena za reakciju u slučaju tehničkih problema ili vanrednih situacija. Takođe, ovakva visina pruža mogućnost za sigurno sletanje na najbliži aerodrom u slučaju potrebe.

Foto: Shutterstock

Vazdušni koridori

Aviacija koristi unapred definisane vazdušne koridore za regulaciju saobraćaja na nebu. Ovi koridori su organizovani na različitim visinama kako bi se omogućilo nesmetano kretanje velikog broja aviona. Visina od 10 kilometara omogućava lakšu koordinaciju i smanjuje rizik od sudara u vazduhu.

Uticaj na ljudsko zdravlje

Na većim visinama, kabinski pritisak se održava na nivou koji je prijatan za putnike i posadu. Na primer, kabina je obično pod pritiskom da simulira visinu od 2.000 do 2.400 metara. Ovo je dovoljno nisko da većina ljudi ne oseća neprijatnosti, poput nedostatka kiseonika, ali i dovoljno visoko da se smanji razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska, što čini strukturu aviona sigurnijom.

Kompromis između visine i performansi

Iako bi avioni mogli da lete i više, to nije uvek praktično. Na visinama iznad 12 kilometara, vazduh postaje toliko redak da smanjuje efikasnost motora, dok u isto vreme povećava zahteve za kabinskim pritiskom. Let na prevelikim visinama zahtevao bi i dodatne troškove za projektovanje, izgradnju i održavanje takvih aviona.

Visina leta od 10 kilometara predstavlja savršenu ravnotežu između ekonomičnosti, bezbednosti i performansi. Ovo je visina gde avioni mogu efikasno da lete, troše manje goriva, izbegavaju nepovoljne vremenske uslove i održavaju visok nivo bezbednosti za putnike i posadu. Odluka o odabiru ove visine nije rezultat samo naučnih činjenica, već i decenije iskustva vazduhoplovne industrije.

Putnici retko razmišljaju o nauci i tehnologiji koja stoji iza svakog leta, ali upravo ti faktori omogućavaju da milijarde ljudi svake godine sigurno stignu na svoja odredišta.

(Aero.rs)