Slomljena strela: Prošlo je 75 godina otkako su Amerikanci u incidentu izgubili nuklearnu bombu
Navršilo se 75 godina otkako su Sjedinjene Američke Države izgubile svoju prvu nuklearnu bombu na severozapadu Britanske Kolumbije u Kanadi, srećom, bez masovnih žrtava.
Svako slučajno lansiranje, ispaljivanje, detonacija, krađa ili gubitak nuklearnog oružja smatra se u vojnoj terminologiji - incidentom, a u američkim oružanim snagama ima i svoje ime: "Slomljena strela" (Broken Arrow).
Preporučujemo
Prvi nalazi istrage: Američki oficiri krivi za sudar nosača aviona sa teretnim brodom
Italijanska vojska čeka isporuku novog letećeg čuda: Helikoptera Leonardo AW249
Neposredno pre ponoći 13. februara 1950. godine otvorila su se vrata komore za bombe na avionu B-36B Pismejker (Convair B-36B Peacemaker) iz 7. bombarderskog krila Strateške vazdušne komande (Strategic Air Command's 7th Bombardment Wing-Heavy).
Avion se nalazio na visini od oko 2.400 metara, oko 88 km severozapadno od mesta Bela Bela, na severnoj obali Britanske Kolumbije, podseća portal TWZ. Iz aviona je u Tihi okean ispala nuklearna bomba Mk 4 - poznata i kao FatMan. Po udaru u vodu, bomba je eksplodirala. Usledio je bljesak svetlosti, zatim zvučni i udarni talas. Pukom srećom, u bombi nije bilo fisionog jezgra. Ono je prethodno uklonjeno i zamenjeno olovnim jezgrom. Da je fisiono jezgro bilo prisutno, bomba bi imala razornu moć do 31 kilotona, što je gotovo dva puta jače od bombe bačene na Hirošimu.
Zapovednik posade bombardera bio je kapetan Harold Beri (Capt. Harold Barry). On je naredio izbacivanje bombe nakon što je letelica naišla na ozbiljne mehaničke probleme tokom vežbe borbenog leta. Planirani kurs leta vodio je od vazduhoplovne baze Eilson (Eielson AFB) na Aljasci do baze Karsvel (Carswell AFB) u Teksasu, gde je bilo sedište 7. bombarderskog krila. Simulirana meta bila je San Francisko, koji je u ovom scenariju predstavljao sovjetski ili kineski grad slične veličine.
Ubrzo nakon poletanja, avion je ušao u nepovoljne vremenske uslove. Led je počeo da se formira na spoljašnjosti letelice, pa su piloti povećali snagu motora kako bi održali visinu. Posle šest sati leta, na 12.000 stopa (3.600 m), tri od šest motora su se zapalila i morali su biti ugašeni.
Bombarder se sada oslanjao na preostala tri motora Pratt & Whitney Wasp Major, jer B-36B još nije imao četiri dodatna mlazna motora J47, koji su kasnije postavljeni na kasnije verzije Peacemakera (kao na slici dole). Uprkos povećanju snage na preostalim motorima, avion je nastavio da gubi visinu. Kada je postalo jasno da ne može da održi let, posada je donela odluku da napusti letelicu.
Izbacivanje bombe
Pre nego što je napustila avion, posada je morala da postupi prema protokolu koje je propisao USAF: Bomba Mk 4 je bačena iz aviona, a njen osigurač je bio podešen da detonira na oko 4.600 stopa (1.400 m). Međutim, nuklearno jezgro nije bilo u bombi. U to vreme, američke nuklearne bombe su dizajnirane tako da im se fisiono jezgro ubacuje tokom leta, kao bezbednosna mera. Samo predsedničkom odlukom bombarder je mogao da poleti sa funkcionalnim nuklearnim jezgrom.
"Gubili smo visinu brzinom većom od 500 stopa u minutu. Naredio sam operateru na radaru da mi da kurs ka otvorenom moru. Kada smo došli iznad vode na oko 9.000 stopa, kopilot je aktivirao prekidač za izbacivanje bombe. Prvi put se ništa nije desilo, ali kada je pritisnuo drugi put, vrata odeljka su se otvorila i bomba je ispala. Radarista mi je zatim dao kurs za povratak ka kopnu, ali smo nastavili brzo da gubimo visinu. Kada smo stigli do kopna, bili smo na samo 5.000 stopa. Uključio sam alarm i naredio posadi da napusti avion", rekao je kapetan Beri prilikom svedočenja pred istražnom komisijom USAF.
Pad aviona i spasavanje posade
Bombarder B-36B bio je najnapredniji strateški avion SAD-a tog vremena – prvi američki interkontinentalni bombarder. Letelica koja je učestvovala u incidentu, sa oznakom 44-92075 iz 436. bombarderske eskadrile bila je vrlo nova, sa samo 186 sati leta pre nesreće. Nakon što je bacio bombu, Beri je usmerio avion na jugozapad, kako bi pao u okean. Posada od 17 članova je iskočila iz aviona iznad ostrva Princes Rojal. Ovo je ostalo prvi i najpoznatiji incident gubitka nuklearnog oružja u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Ogromna spasilačka operacija bila je pokrenuta kako bi se pokušali spasiti članovi posade i povratiti osetljiva oprema iz aviona. U akciji je učestvovalo više od 40 aviona iz SAD-a i Kanade, a preživeli su pronađeni tek tri dana kasnije. Pretraga jugozapadno od mesta gde su članovi posade iskočili nije otkrila nikakav trag bombardera. U tom trenutku, verovalo se da se avion srušio u more.
Otkrivanje olupine
Od 17 članova posade, petoro nikada nije pronađeno. Pretpostavlja se da su pali u vodu između ostrva Gil i Princess Royal. Zbog izuzetno hladnih uslova i nedostatka zaštitnih odela, njihove šanse za preživljavanje bile su minimalne. Takođe, neki od članova posade nisu imali ni prsluke za spasavanje. Olupina bombardera pronađena je tek 1953. godine, na padinama planine Kologet, 354 km severno od mesta gde su članovi posade iskočili. Letelica je otkrivena sasvim slučajno – tokom odvojene potrage Kraljevskog kanadskog ratnog vazduhoplovstva (RCAF) za nestalim istraživačem nafte.
S obzirom na to da je bombarder sadržao poverljivu vojnu opremu, postojala je zabrinutost da bi Sovjeti mogli doći do nje. Zbog toga je Ratno vazduhoplovstvo SAD-a poslalo tim za spasavanje, ali zbog nepristupačnog terena nisu uspeli da dođu do olupine. Dve dodatne misije su poslate, a 1954. godine, mali tim za demoliranje konačno je uspeo da dođe do mesta nesreće i uništi poverljive delove bombardera.
Nasleđe incidenta "Broken Arrow"
Kada su bombarder B-36 i njegova nuklearna bomba izgubljeni 13. februara 1950. godine, Hladni rat je tek počinjao, a nuklearna trka između SAD-a i Sovjetskog Saveza tek se zahuktavala. U tom trenutku, SAD su imale značajnu prednost u nuklearnom arsenalu, sa oko 235 potpuno funkcionalnih nuklearnih bombi, dok je Sovjetski Savez imao možda dve.
Međutim, kako su Sovjeti ubrzali svoj nuklearni program, a broj nuklearnih bojevih glava u obe zemlje rastao, pitanje sigurnog skladištenja i rukovanja oružjem postalo je sve ozbiljnije. Incidenti Broken Arrow doveli su do potvrđenog gubitka šest nuklearnih bombi koje nikada nisu pronađene, ali svaki od njih doveo je do poboljšanja u procedurama skladištenja i upotrebe nuklearnog naoružanja.
Incidenti u XXI veku
Iako se incident poput onog iz 1950. godine danas čini nezamislivim, opasni incidenti sa nuklearnim oružjem dešavali su se čak i u XXI veku. Najpoznatiji slučaj dogodio se 2007. godine, kada su pripadnici vazduhoplovstva greškom ukrcali šest AGM-129 krstarećih raketa, svaku opremljenu nuklearnom bojevom glavom W80-1 jačine do 150 kilotona, na B-52 Stratofortress u bazi Minot u Severnoj Dakoti.
Avion je leteo 36 sati sa aktivnim nuklearnim naoružanjem pre nego što je greška otkrivena u bazi Barksdale u Luizijani. Ovaj incident još jednom je pokazao da su ljudske greške neizbežne, čak i u sistemima osmišljenim za strogu kontrolu nuklearnog oružja.
Kapetanu Beriju bombarder došao glave
Interesantno je da je godinu dana ranije, u julu 1949 Beri preživeo incident sa istim tipom aviona kada mu se jedan motor zapalio a dva otkazala na jednom krilu, pa je ipak uspeo da sleti na pistu baze iz koje je poleteo, navodi se u tekstu objavljenom na platformi Newspapers.
Nažalost, sreća ga nije pratila u trećem incidentu u kabinin Pismejkera: 27. aprila 1951. godine ovaj pilot poginuo je, zajedno sa još 13 članova posade, prilikom sudara B 36 sa North American F-51 Mustangom iznad Karnija u Oklahomi. Nije dočekao svoj 31. rođendan koji je trebalo da proslavi 13. maja te godine.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Ne znamo zašto špijuniraju Balkan, ali za Meksiko znamo: SAD špijuniraju narko-kartele
Srbija na oku Globalnog jastreba: Špijunska letilica nekoliko dana i noći leti uz srpsku granicu
Frankenštajn projekt dva u jedan: Kako su dva oštećena aviona postala jedan novi
Spektakl na nebu, spektakl na zemlji: Marinci nadleću Nju Orleans pred 59. Superboul
Video: Havaji: Izvlačenje nasukanog aviona P-8 Poseidon iz mora
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
