Trka u naoružavanju: Posle pola veka i Irska kupuje borbene avione za 2,5 milijardi evra

Ujedinjeno Kraljevstvo neće se u budućnosti brinuti o bezbednosti vazdušnog prostora Republike Irske. Ova zemlja posle pola veka planira kupovinu borbenih aviona i razvoj dugo očekivanog nacionalnog radarskog sistema.

Iako još nisu javno dostupni podaci o kom tipu borbenih aviona razmišlja zvanični Dablin, ovo svakako predstavlja istorijsku prekretnicu u pristupu zemlje vazdušnoj odbrani, koja se decenijama oslanjala na "usluge" Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF).

Preporučujemo

Od 1998. godine, kada je Irski vazdušni korpus raspustio svoju Laku jurišnu eskadrilu, koja je koristila zastarele francuske avione Fuga CM170 Magister (na slici dole), Irska nije imala borbene avione. Zemlja takođe nema primarni radarski sistem. Bez ovih sposobnosti, „tajni bilateralni pakt“ poverio je britanskom Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF) zadatak presretanja i odgovora na vazdušne pretnje u irskom vazdušnom prostoru.

Foto: Shutterstock

Prema rečima bivšeg komandanta Irskog vazdušnog korpusa, generala Ralfa Džejmsa na koje se poziva portal Aerotime, oslanjanje na stranu silu, u kombinaciji s nedostatkom radarskog pokrivanja, učinilo je Irsku „verovatno najranjivijom“ zemljom u Evropi. On je pre pet godina, govoreći na bezbednosnom samitu Slándáil 2020, upozorio da neutralnost sama po sebi nije odbrambena strategija, naglašavajući da Irska mora biti u stanju da zabrani pristup svom vazdušnom prostoru u bilo kakvom budućem sukobu.

U februaru 2022. godine, izveštaj Komisije za odbrambene snage preporučio je povećanje borbenih i presretačkih sposobnosti kroz nabavku eskadrile borbenih aviona. Bez promene doktrine, navodi se u izveštaju, zemlja bi ostala „bez kredibilne vojne sposobnosti da zaštiti Irsku, njene građane i resurse tokom dužeg vremenskog perioda.“

Foto: Shutterstock

Trenutno se Irski vazdušni korpus oslanja isključivo na osam trenažnih aviona Pilatus PC-9M za vazdušne borbene operacije. Ovi avioni, naručeni 2004. godine, prvenstveno se koriste u Školi letenja (FTS) Irskog vazdušnog korpusa. Iako mogu biti naoružani mitraljezima FN HMG i raketnim podovima LAU-7 za misije bliske vazdušne podrške (CAS), njihova maksimalna brzina od oko 592 kilometra na sat značajno ograničava njihove presretačke sposobnosti.

Ove avione istovremeno koriste vazduhoplovne komponente oružanih snaga Hrvatske i Slovenije.

Novi planovi ulaganja Vlade, o kojima je izvestio The Irish Times, direktno se bave ovim problemima. Zamenik premijera Irske i ministar odbrane Sajmon Haris zatražio je detaljne procene troškova i vremenskih rokova za nabavku flote od najmanje osam borbenih aviona, s preferiranim ciljem od 12 do 14 letelica.

Nabavka borbenih aviona, čija se cena procenjuje na između 60 i 100 miliona evra godišnje tokom narednih 20 do 25 godina, mogla bi dostići ukupni trošak od čak 2,5 milijarde evra. Početna obuka pilota odvijala bi se u inostranstvu, dok bi održavanje aviona verovatno obavljali civilni ugovarači. Tačan model aviona koji se razmatra nije preciziran.

Foto: Shutterstock

Plan je da se avioni baziraju na aerodromu Šenon (SNN) zbog njegove duže piste i blizine zapadnih prilaza Irskoj, gde su poslednjih godina zabeležene učestale upade ruskih letelica. Ova odluka se nadovezuje na irsku obavezu iz 2022. godine da instalira primarni sistem nadzornog radara, sposobnost koju zemlja nikada ranije nije imala.

Očekuje se da će radarski sistem, procenjen na oko 300 miliona evra, imati domet detekcije od najmanje 370 kilometara i da će operisati s najmanje tri strateške lokacije. Sistem bi trebalo da bude potpuno operativan do 2028. godine, omogućavajući Irskoj da prati sumnjive avione i dronove u svom suverenom vazdušnom prostoru.

(Aero.rs)