Uskrs zavijen u crno: Više od hiljadu stradalih i razoren grad u savezničkom bombardovanju Beograda

Uskrs, praznik nade, vaskrsenja Hristovog i vere u pobedu života, u Beogradu te četvrte ratne godine, bio je obavijen dimom, eksplozijama i kricima nevinih. Umesto zvona sa hramova, grad je probudilo potmulo tutnjanje motora stotina bombardera koji su se, ovoga puta sa savezničkim oznakama na krilima, nadvili nad prestonicu okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Beograd je tog jutra bio skoro bez zaštite PVO, bez sirena, bez odbrane, i, što je najtragičnije — bez odgovora na pitanje: zašto?

Preporučujemo

Neprijatelj neprijatelja

U ranim jutarnjim satima 16. aprila 1944, dok su se porodice širom Beograda spremale za liturgije ili počinjale pripreme za uskršnje trpeze, nebo iznad grada prekrile su formacije teških četvromotornih bombardera Consolidated B-24 Liberator (Oslobodioc) i B-17 Flying Fortress (Leteća tvrđava) iz sastava 15. vazdušne armije vazduhoplovstva američke vojske (United States Army Air Force - USAAF), strategijske udarne pesnice saveznika u ovom delu Evrope.

Foto: Wikimedia/United States Air Force

Lovačku zaštitu obezbeđivali su avioni P-51 Mustang i P-38 Lightning. Američki istorijski izvori navode broj od 374 bombardera B-24 i 35 lovaca P-51 i P-38 u jednom ali “razuđenom i veoma intenzivnom” talasu.

Arhiv grada Beograda navodi da je u bombardovanju korišćeno više od 1100 aviona između 16. i 18. aprila.

Foto: wikipedia

Treba napomenuti da je Beograd tog dana izabran kao rezervni cilj. “Formacije aviona su poletele da gađaju cilj u Rumuniji, bilo je oblačno, onda su se okrenuli, vratili nazad, neki u razbijenoj formaciji, i dejstvovali po Beogradu", podseća BBC.

U autorskom tekstu u Politici, prof. dr. Momčila Pavlovića navodi da su po­le­te­la su 432 te­ška bom­bar­de­ra da na­pad­nu fa­bri­ke avi­o­na i že­le­znič­ke čvo­ro­ve u Bra­šo­vu, Turn-Se­ve­ri­nu, fa­bri­ke avi­o­na u Be­o­gra­du, aero­drom u Ze­mu­nu i že­le­znič­ki čvor u Ni­šu, a da je bom­bar­de­re pra­ti­lo 140 lo­va­ca.

“Ka­ko je mi­si­ja na ci­lje­ve u Ru­mu­ni­ji na­pu­šte­na usled gu­ste oblač­no­sti, ga­đa­ne su se­kun­dar­ne me­te u Be­o­gra­du, aero­drom, že­le­znič­ka sta­ni­ca i fa­bri­ka avi­o­na. Ba­če­no je vi­še od 500 to­na bom­bi. Iz­gu­blje­na su dva avi­o­na, B-17 i B-24. Osta­li avi­o­ni vra­ti­li su se ot­pri­li­ke u 13:15 sa­ti u svo­je ba­ze u ju­žnoj Ita­li­ji”.

Foto: wikipedia

U de­talj­ni­jem iz­ve­šta­ju navodi se da je 19 od 34 avi­o­na iz jed­ne gru­pe ko­ji su uz­le­te­li iz­gu­bi­lo for­ma­ci­ju u obla­ci­ma iz­nad Ju­go­sla­vi­je i vra­ti­lo se u ba­zu. Če­tr­na­est dru­gih po­je­di­nač­no se pro­bi­ja­lo do vr­ha obla­ka, pre­gru­pi­sa­li su se i pod vođ­stvom pu­kov­ni­ka Glan­cber­ga, ko­ji je iza­brao kraj­nju me­tu, bom­bar­do­va­li be­o­grad­ski aero­drom u Ze­mu­nu. Ras­pr­ska­va­ju­će bom­be ba­ca­ne su kroz obla­ke pa pi­lo­ti ni­su mo­gli da vi­de re­zul­ta­te.

USAAF beleži gubitak dva aviona prvog dana u svojim izveštajima: B-17 naziva El Diablo (Đavo), serijski broj 42-32065 iz 99. grupe, pilot Vilijam Hedrik, 2 zarobljena člana posade i 8 poginulih i B-24 Little Jesus (Mali Isus), serijski broj 42-52395 iz 461. grupe, koji je pogođen protivavionskom vatrom i srušio se blizu Beograda, pilot poručnik Flojd V. Vudard.

Foto: Wikipedia/Muzej istorije Jugoslavije

Bombardovanje Beograda se odvijalo u sklopu veće savezničke vazdušne operacije i bilo je deo šire pripreme za iskrcavanje saveznika u Normandiji juna 1944, za koje niko osim zapadnih saveznika tada nije znao, smatra istoričar Nebojša Đokić, i zato je trebalo “držati Nemce pod tenzijom" i, da bi ih zavarali, “dejstvovalo se i ovde".

Bombe nisu birale. Zbog oblačnog vremena, loše vidljivosti i velike visine na kojoj su leteli, preciznost je bila gotovo nepostojeća. Umesto vojnih i infrastrukturnih ciljeva, pogađane su stambene zgrade, verski objekti, bolnice i sirotišta. Pogodak je pretrpela i pravoslavna crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu, kao i Dom slepe dece u Zvečanskoj, gde su stradali deca i osoblje. Ruševine su prekrivale Čuburu, Karaburmu, Savamalu i Topčider. Deo grada oko Dunav stanice bio je sravnjen sa zemljom.

Noć i drugi dan pakla

Već tokom noći između 16. i 17. aprila, usledio je drugi talas: Ovog puta, mrak nad već razorenim Beogradom su parali i britanski teški bombarderi Avro Lancaster iz sastava Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF).

U noćnom naletu RAF učestvovalo je 120 bombardera, sa ciljem da završe ono što prethodnog dana nije uništeno, navodi Serbian Times. Bombardovanje je bilo još nepreciznije — bombe su pogađale centar grada, Terazije, Vračar, Senjak. Nisu pošteđene ni bolnice: Državna bolnica na Zvezdari bila je teško oštećena. Uništena je i zgrada Prizrenske bogoslovije.

Sutradan, “čak 470 avi­o­na B-17 i B-24 u prat­nji 200 lo­va­ca bom­bar­do­va­lo je most na Sa­vi, že­le­znič­ku sta­ni­cu, fa­bri­ku Ro­go­žar­ski i fa­bri­ku avi­o­na Ika­rus, aero­drom Ze­mun i ci­lje­ve u So­fi­ji”, prema podacima dr. Pavlovića u Politici. Za ovu mi­si­ju sto­ji da je pri­mar­ni cilj bio kraj­nja me­ta od ju­če. Ovaj put su me­tu pot­pu­no za­klo­ni­li obla­ci i ni­su ba­če­ne sve bom­be.

Foto: U.S. Air Force Airman//afhra.maxwell.af.mil

Pogođena je Bajlonijeva pijaca na Dorćolu, sa okolnim stambenim blokovima, gde je poginulo oko 200 lica. Bombe su pogodile Terazije, palatu Albanija, zdanja Tehničkog i Pravnog fakulteta, zdravstvene ustanove, čitave blokove kuća za stanovanje, crkve. Porodilište u Krunskoj ulici, današnja Studentska poliklinika, je razoreno, uz brojne žrtve.

Opi­si stra­da­nja ci­vi­la, kao i fo­to­gra­fi­je koje to dokumentuju, uža­sa­va­ju­ći su, navodi Pavlović. Po­seb­no opi­si stra­da­nja be­ba i maj­ki po­ro­di­li­štu u Krun­skoj uli­ci ko­je je raz­ne­to bom­ba­ma, de­ce iz deč­jih sklo­ni­šta iz Zve­čan­ske uli­ce, de­la gra­da oko Baj­lo­ni­je­ve pi­ja­ce, Alek­san­dro­ve uli­ce, Ka­le­ni­će­vog guv­na, Te­ra­zi­ja i dru­gih kra­je­va gra­da u ko­ji­ma ni­je bi­lo ni­ka­kvih voj­nih ili in­du­strij­skih me­ta.

Po­go­đen je i lo­gor na Saj­mi­štu, gde je po­gi­nu­lo iz­me­đu 80 i 120 lo­go­ra­ša. Pot­pu­no je sru­še­no ili te­ško ošte­će­no vi­še od 1.200 obje­ka­ta, vo­do­vod­na i ka­na­li­za­ci­o­na in­fra­struk­tu­ra.

Vađenje leševa iz ruševina na Dorćolu posle savezničkog bombardovanja Beograda 1944. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Sama doktrina “tepih bombardovanja” (carpet bombing) koja je tada primenjivana predstavlja verovatno osnovni uzrok ogromnih civilnih žrtava i razaranja.

Precizni udari GPS i laserski navođenim naoružanjem bili su krajem drugog svetskog rata pola veka daleko i primenjivana je taktika dejstva velikim bombarderskim formacijama sa visina koje su se smatrale relativno bezbednim od dejstva protivavionske artiljerije neprijatelja. Tada je smatrano da je bombardovanje precizno i uspešno ako 50 odsto bombi padne u krugu prečnika od 300 metara, podseća BBC.

Bombardovanje do oslobođenja

Tokom 1944. godine, savezničko vazduhoplovstvo bombardovalo je Beograd najmanje 11 puta. Napadi su se nastavili tokom leta i jeseni, uključujući teške nalete u maju, julu, avgustu i septembru. Među pogođenim objektima bili su mostovi na Savi i Dunavu, železnička infrastruktura, kasarne, ali i — kao ono što se danas zove kolateralna šteta — brojni civilni ciljevi: škole, bolnice, verski objekti i stambene zgrade.

Za bombardovanje na Uskrs 1944. godine, Politika je tada navela 1.161 mrtvih, dok druge procene govore o preko 1.500 žrtava u samo jednom danu, većinom civila.

“Po lo­šem srp­skom obi­ča­ju broj na­stra­da­lih ni­je pre­ci­zno utvr­đen, a za­vi­sno od iz­vo­ra ko­ji ko­ri­sti­te, kre­će se od 1.300 do 3.000 po­gi­nu­lih i oko 6.000 ra­nje­nih. Ne­mač­kih voj­ni­ka po­gi­nu­lo je 18. U sva­kom slu­ča­ju, reč je sa­mo o pro­ce­na­ma bro­ja na­stra­da­lih ci­vi­la, a ne o pre­ci­zno po­i­me­ni­ce po­pi­sa­nim žr­tva­ma”, navodi dr. Pavlović.

Za potrebe političke propagande kvislinškog režima Milana Nedića, plasirana je priča da je Beograd namerno bombardovan na Uskrs, ali istoričari nisu pronašli nijedan dokaz te tvrdnje. Takođe se smatra da je u javnoj komunikaciji preuveličavan broj nastradalih, konkretno u pismu Božidara Nedića (brata Milana Nedića) kralju Petru, gde se čak navodi više od dve hiljade poginulih.

Foto: wikipedia

Procene ukupnog broja civilnih žrtava u savezničkim bombardovanjima do kraja 1944. kreću se između 2.500 i 4.000 ljudi — pretežno civila. Istorijska ironija je da je taj broj skoro identičan broju žrtava tokom nacističkog bombardovanja 1941. godine. U operaciji Odmazda (Unternehmen Strafgericht) poginulo je 2.274 osoba, prema zvaničnim podacima Jugoslovenskog Crvenog krsta. Međutim, neki istoričari i izvori navode da je broj mogao biti i preko 4.000, zbog nekompletnih evidencija i velikog broja nestalih.

Bombardovanje tražili i partizani i četnici

Iako su Saveznici tvrdili da su gađali isključivo vojne ciljeve, obimna civilna šteta i priroda napada otvorili su pitanje: ko je i zašto stvarno zahtevao bombardovanje Beograda?

Jedna od dominantnih teorija jeste da su jugoslovenski partizani, putem britanske misije i obaveštajnog delovanja (Special Operations Executive - SOE), dostavili ciljeve i tražili savezničku pomoć u slamanju nemačkog prisustva u Beogradu.

Tito je već bio priznati saveznik, a njegovi kontakti sa britanskom vojnom obaveštajnom službom omogućili su mu da plasira podatke koji bi mogli usmeriti vazdušne napade.

BBC je na Uskrs 1944. objavio vest da su saveznici na zahtev maršala Tita bombardovali Beograd, podsetila je ova kuća skoro 80 godina kasnije. Na to je reagovao Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, i uručio demarš “zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu.”

“Saveznici jesu bombardovali, ali je sve bilo po planu i u dogovoru sa partizanima", rekao je svojevremeno pukovnik Nikolas Ilić, britanski vojni ataše u Beogradu za BBC na srpskom.

Istoričar Nebojša Đokić smatra da Tito i Partizani nisu imali uticaj na „strateška bombardovanja“, poput uskršnjeg u Beogradu:

“Postojala je taktička avijacija koja je dejstvovala na zahtev partizana, ali u ovom bombardovanju, kao ni u bombardovanju Leskovca, to nije bio slučaj, jer su se na potpuno drugi način određivali ciljevi.”

Foto: Wikimedia/United States Army Air Forces

Postoje tvrdnje da je i Draža Mihailović pokušavao da dobije savezničku vazdušnu podršku. Međutim, krajem 1943. i početkom 1944. saveznici su već preusmerili podršku na partizane, pa se i potencijalni zahtevi Mihailovića nisu ozbiljno razmatrali, navodi većina istoričara. Postoji i teorija da su neki napadi imali i političku dimenziju — da su bili usmereni na teritorije koje su smatrane uporištima monarhističkog otpora, kako bi se oslabio Mihailovićev pokret.

Prema istoričaru Milanu Terziću, postojala je koordinacija između Jugoslovenske kraljevske vlade u izbeglištvu, generala Mihailovića i saveznika. O tome svedoče depeše koje je Mihailović slao, kao i zvanični zahtevi iz Londona. Mihailović je navodno, kao vođa četničkog pokreta u Srbiji, do početka 1944. godine poslao čak 30 depeša jugoslovenskoj vladi, u kojima su detaljno bili navedeni ciljevi za bombardovanje u Beogradu.

Zvanična verzija ostaje: Beograd je bio ključni nemački transportni i komandni centar. Ipak, druga tumačenja istorije i dalje provociraju sumnju — od toga da je napad bio deo političke pripreme za buduću Jugoslaviju, do toga da je u pitanju bila kazna za kolaboraciju dela srpske administracije sa Nemcima.

Dva Uskrsa pod bombama za četiri godine

Uskrs 1944. godine u Beogradu bio je dan kada su se umesto crkvenih pesama čuli jauci, a umesto sveća, gorele su zgrade. Dva saveznička dana bombardovanja ostavila su grad u ruševinama, obeležila hiljade ljudskih sudbina i napravila rane koje ni pobeda nad nacizmom nije mogla da zaleči.

Foto: arhivyu.gov.rs

Beograd je oslobođen šest meseci kasnije, u oktobru 1944, u zajedničkoj ofanzivi jugoslovenskih partizana i Crvene armije. Ironija ratnog sukoba postarala se da aj isti grad bude “oslobađan" bombama saveznika samo pola godine ranije. I to — na Uskrs.

Zanimljivo je i to da su i nacisti, tačno četiri godine ranije, bombardovali Beograd deset dana pred Uskrs 1941. godine — iako ćete u mnogim izvorima naći da je te godine praznik bio upravo 6. aprila — započevši invaziju na Jugoslaviju. Tako je Beograd, u razmaku od četiri godine, dvaput dočekao najradosniji hrišćanski praznik pod bombama velikih sila — prvi put neprijateljskim, drugi savezničkim.

(Aero.rs)