Ovo su četiri najmanje vidljiva lovca na svetu

Pre dve decenije, nevidljivi (stealth) borbeni avioni bili su relativna retkost i nalazili su se (za razliku od već donekle dokazanih bombardera) u eksperimentalnoj fazi. Danas, pojava savremenih stealth lovaca menja taktike vazdušnih borbi, utiče na operativne strategije i primorava vojske da preispitaju svoje vojne doktrine.

Među najnaprednijim primerima ove nove generacije nalaze se četiri izuzetno nevidljiva lovca koji pomeraju granice radarske detekcije – neki od njih imaju radarski odraz (RCS) veličine klikera.

Preporučujemo

Prava nevidljivost kombinuje pasivne i aktivne mere. Pasivna stealth tehnologija fokusira se na smanjenje prirodnih signala koje avion emituje (radarskih, infracrvenih i delimično vizuelnih), dok se aktivna stealth tehnologija oslanja na elektronske protivmere koje ometaju ili obmanjuju neprijateljske senzore, navodi Aerotime.

Foto: Shutterstock

Lockheed Martin F-22 

Radarski odraz (RCS) ostaje ključna mera za procenu koliko je avion detektabilan – što je ta vrednost manja, to je manja verovatnoća da će avion biti otkriven i praćen neprijateljskim radarima. Zato je Raptor apsolutni šampion: njegov RCS ravan je odrazu klikera.

Ključ za nevidljivost ovog aviona je njegova usklađenost. Svaka ivica aviona – od krila do usisnika vazduha – pažljivo je poravnata tako da radar talase odbija u stranu, a ne nazad ka radarskom prijemniku. Umesto običnih spojeva između panela, F-22 koristi nazubljene ivice koje raspršuju radarske talase, dok su zadnje ivice pod uglom kako bi se izbeglo odbijanje signala nazad. Tu je i premaz radar-upijajućih materijala (RAM). Površina aviona prekrivena je bojom s mikrosferama od gvožđa, koja pretvara dolazne talase u male količine toplote umesto da ih odbija nazad.

F-22 je remek-delo vazdušne dominacije, ali zbog izuzetno visoke cene nikada nije proizveden u velikom broju. Program je zvanično obustavljen 2011. godine, a SAD su tada usmerile fokus na izvozno prihvatljiviji F-35 Lightning II. Ipak, s obzirom na nove izazivače poput kineskog J-20 i ruskog Su-57, već se radi na unapređenjima F-22.

Foto: dvidshub.net/U.S. Air Force photo by Micah Garbarino

Lockheed Martin F-35 

Iako ovaj avion ima nešto slabiju "nevidljivost" u frontalnom profilu u poređenju sa F-22 ("vidi" se kao loptica za golf), njegove sposobnosti ga izdvajaju od svih drugih stealth aviona. Kao i kod F-22, nevidljivost F-35 počinje oblikom - dizajniran je tako da odbija radar talase svuda osim nazad ka izvoru. Svaka ivica aviona je nagnuta da odbija radar, dok trup ima duge, oštre prelaze koji ublažavaju refleksiju. Zahvaljujući unutrašnjim spremnicima za naoružanje - nema projektila ni bombi koje vise ispod krila, a "zlatno" zatamnjena kabina je zapravo prekrivena tankim slojem indijum-kalaj-oksida, koji sprečava refleksiju radara iz kokpita.

Za razliku od F-22, kod kojeg se radar-upijajući materijal (RAM) nanosi preko spoljne površine, F-35 ima RAM ugrađen direktno u kompozitni materijal trupa, što povećava izdržljivost. Pametan oblik mlaznica i mešanje izduvnih gasova sa okolnim vazduhom smanjuju temperaturu izduvnog traga, a deo toplote iz motora se odvodi u krila kako bi se ravnomernije rasporedila i smanjila infracrvena detekcija.

Sa procenjenim budžetom od 1,5 pa čak i dva biliona dolara tokom čitavog životnog veka, o čemu je naš portal ranije pisao , F-35 je najskuplji lovački avion ikada napravljen. Ipak, zahvaljujući izuzetnim sposobnostima, postao je veoma tražen u ratnim vazduhoplovstvima širom sveta, i sa preko 1.150 isporučenih primeraka, danas je jedan od najrasprostranjenijih borbenih aviona.

Foto: CCP/COLOR CHINA PHOTO / Sipa Press / Profimedia

Chengdu J-20

Kineski avion pete generacije ima veću radarsku refleksiju u poređenju sa prethodna dva aviona (F-22 i F-35) - odraz na radaru mu je ekvivalent odraza loptice za bejzbol, ali je i dalje znatno teže uočljiv od starijih borbenih aviona poput F-15 ili Su-27. Njegova stealth sposobnost je najefikasnija iz frontalnog ugla, dok su bočni i zadnji profili lakše detektabilni.

Poput F-22 i F-35, J-20 koristi takozvano planformsko poravnanje da bi poremetio radarske talase, dok oštar, nazubljeni nos pomaže u odbijanju radarske energije. Kao i F-35, koristi usisnike bez razdelnika (diverterless supersonic intakes - DSI) koji zaklanjaju prednji deo motora, a naoružanje je smešteno unutar trupa.

Ahilova peta J-20 jeste njegov infracrveni toplotni potpis. Rani modeli koristili su ruske motore AL-31F sa velikim, okruglim mlaznicama, koje stvaraju snažan trag za infracrvene senzore. Poboljšani motor WS-10C sa nazubljenim izduvima doneo je napredak u tom pogledu, dok se za narednu generaciju motora WS-15 očekuje još bolje upravljanje infracrvenom detekcijom.

Foto: Shutterstock

Suhoj Su-57 

Glavni ruski stealth lovac, pristupa nevidljivosti nešto drugačije u odnosu na američke i kineske dizajne. Sa prednje strane, Su-57 je prilično nevidljiv - njegov radarski odraz je otprilike veličine fudbalske lopte - ali sa bočnih i zadnjih uglova je znatno vidljiviji u poređenju sa drugim stealth avionima.

Su-57 koristi iste principe oblikovanja kao i ostali avioni koje smo pomenuli, uključujući planformsko poravnanje, unutrašnje prostore za naoružanje i iskrivljene repne površine kako bi se refleksija radara maksimalno smanjila. Međutim, avion ima nekoliko slabosti: motori su veliki, široko razmaknuti i izloženi radarima, a spoljašnja površina aviona nije tako glatka i ujednačena kao kod F-22 ili F-35.

Rusija testira modifikovane, spljoštene izduvne mlaznice, slične onima na F-22 koje omogućavaju vektorisanje potiska, i koje bi mogle poboljšati stealth karakteristike iz zadnjeg ugla. Ipak, iako bi takve mlaznice poboljšale nevidljivost, mogle bi smanjiti efikasnost potiska u poređenju sa sadašnjim kružnim mlaznicama koje koristi Su-57.

(Aero.rs)