Beli labud nuklearne trijade: Rusija dobija dva nova strateška bombardera, otkrivamo tehničke detalje Tu-160M

Do kraja godine – koja je na samom isteku – Vazdušno-kosmičkim snagama Ruske Federacije (Воздушно-космические силы – ВКС) biće predata dva novoproizvedena strateška bombardera Tupolev Tu-160M.

Ovo je izjavio ministar odbrane Andrej Belousov, govoreći na kolegijumu ministarstva protekle nedelje. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju pres-službe Ministarstva odbrane RF, reč je o letelicama potpuno nove proizvodnje, izrađenim u okviru obnovljenog serijskog programa u Kazanskom avijacionom zavodu S.P. Gorbunov.

Preporučujemo

Tu-160M: Tehnološki iskorak i nova oprema

Proizvodni ciklus ovih aviona "podrazumeva primenu obnovljenih, složenih tehnologija, poput vakuumskog zavarivanja titanijumskih konstrukcija, kao i ponovno uspostavljenu kooperaciju za proizvodnju agregata i napredne radio-elektronske opreme".

Foto: wikipedia

Novi Tu-160M opremljeni su motorima NK-32-02 (proizvodnja ODK-Kuznjecov), koji obezbeđuju veću efikasnost i potisak od prethodne varijante. Zahvaljujući njima, maksimalna brzina na visinama preko 10.000 metara povećana je sa 2.200 na 2.400 km/h. Avionika je takođe "drastično unapređena" i uključuje novi radar Novela NV1.70 (proizvodnje AD Zaslon), paket za elektronsko ratovanje Himalaji, navigacioni sistem NO-70M, kao i odbrambeni sistem Redut 70M.

U sastav sistema upravljanja i navigacije ulaze zaštićeni sistem veze S-505-70, autopilot ABSU-200MT, besplatformni inercijalno-navigacioni sistem BINS-SP-1, sistem astronavigacije ANS-2009M, kao i radionavigacioni prijemnik A737DP.

Avijacija dugog doleta: Taktika upotrebe Tu-160

Ovi bombarderi ulaze u sastav onoga što se u ruskoj vojnoj nomenklaturi naziva Daljna avijacija (Дальняя авиация), odnosno Avijacija dugog doleta – vazdušna komponenta ruske nuklearne trijade. Prema dostupnim procenama, koje prenosi pro-državni portal Avijacija Rusije, sa ova dva nova aviona, ukupna flota Tu-160 i modernizovanih Tu-160M brojaće najmanje dvadeset komada.

Zanimljivo je da se u saopštenju koje prenosi ovaj izvor naglašava da "u zoni SVO (Specijalna vojna operacija, termin koji Moskva koristi za rat u Ukrajini), Tu-160M se koristi isključivo kao platforma za lansiranje projektila sa velikih distanci – raketonosač u ruskoj vojnoj terminologiji – ostajući daleko van domašaja protivničke PVO."

Avion nosi krstareće rakete dugog dometa: H-55 i H-555 (NATO oznaka: AS-15 Kent), kao i H-101 (NATO oznaka: AS-23A Kodiak), dometa "od 2.500 km do preko 5.000 km". Tu-160 je do sada veoma malo korišćen u ratu u Ukrajini, i ulogu platforme za lansiranje krstarećih raketa prepustio je starijim Tu-95MS i u određenoj meri manjem Tu-22M3.

Povratak Crnog Džeka: Simbol moći i tehnološki izazov

Najmoderniji i tehnički najnapredniji avion u ruskoj floti strateških bombardera je upravo Tu-160, u Rusiji poznat kao Beli labud (Белый лебедь), a na Zapadu pod NATO kodnim imenom Blackjack. To je ujedno i najmalobrojniji avion ruske strateške avijacije – trenutno se procenjuje da je svega 16 primeraka operativno pre ove isporuke.

Tehnički gledano, Tu-160 je najveći i najteži supersonični avion ikad proizveden. Poseduje promenljivu geometriju krila, maksimalnu poletnu masu od 275 tona, dužinu od 54 metra i raspon krila do 55 metara.

Pokreću ga četiri motora NK-32, snage po 245 kN sa dodatnim sagorevanjem. Zahvaljujući njihovoj snazi, Tu-160 je jedini supersonični strateški bombarder na svetu sposoban da nosi krstareće rakete.

Foto: Wikimedia/Rob Schleiffert

Dolet bez dopune goriva premašuje 12.000 kilometara, a operativni plafon leta je oko 15.000 metara. Svo naoružanje nosi interno – do 40 tona bombi ili krstarećih raketa, raspoređenih u dva velika odeljka sa rotacionim lanserima.

Rusija kupila osam aviona od Ukrajine: Sada je napadaju sa njima

Istorija flote je turbulentna. Prvi prototip poleteo je 1981. godine, a serijska proizvodnja stala je 1994. godine sa 33 proizvedena primerka. Nakon raspada SSSR-a, 19 bombardera ostalo je u Ukrajini, u bazi Priluki, gde je većina uništena između 1999. i 2001. godine, u okviru programa smanjenja nuklearnog naoružanja pod sponzorstvom SAD. Rusija je uspela da otkupi osam primeraka, čime je sačuvala jezgro flote.

Neizvesna budućnost: Proizvodnja Tu-160 "na kapaljku"

Za razliku od Tu-95MS i Tu-22M3, Tu-160 se i dalje proizvodi kao prelazno rešenje do dolaska bombardera nove generacije PAK DA. Međutim, zbog sankcija, ratnih troškova i stanja ekonomije, tempo proizvodnje ostaje neizvestan.

Foto: Tanjug/AP

Ministarstvo odbrane RF je 2018. godine naručilo 10 novih Tu-160M2, po ceni od 160 milijardi rubalja, što je tada iznosilo oko 500 miliona dolara po letelici. Prema procenama analitičara, ta cifra je danas verovatno veća za najmanje 50 odsto.

Iako je prvi novoproizvedeni primerak poleteo 2021. godine, tempo isporuke je spor, a dodatnu konfuziju često unosi činjenica da se oznaka Tu-160M koristi i za potpuno nove avione i za starije primerke koji su prošli duboku modernizaciju sa novim radarom, digitalnim kokpitom i novim paketima avionike.

Foto: Shutterstock

Njegov prestižni status čini Tu-160 ne samo vojnom, već i simboličkom metom. Iako nema potvrde da je neki Blackjack uništen u napadima dronovima na baze unutar Rusije, potencijalni gubitak čak i jednog primerka predstavljao bi ozbiljan udarac ruskoj nuklearnoj strategiji.

Postoji čak i razmišljanje da su ukrajinske snage prilikom ranijih napada na bazu svesno "poštedele“" ove avione kako bi poslale poruku upozorenja, imajući u vidu da je njihova upotreba u ratu do sada bila veoma dozirana.

(Aero.rs)