Držao je neprijatelja na nišanu: Umesto da puca, uradio je nešto zbog čega bi istog trena bio streljan
Pilot nemačkog Luftwaffe, poručnik (Oberleutnant) Franc Ludvig Štigler, tek što je sleteo sa borbene misije, pregledao je oštećenje koje je metak kalibra 12,7 mm ostavio na hladnjaku motora njegovog lovačkog aviona Meseršmit 109 (Messerschmitt Bf 109G).
Bio je hladan decembarski dan, svega nekoliko dana pred Božić 1943. godine. Najveći sukob u istoriji čovečanstva ulazio u petu godinu, a vazdušni rat nad Zapadnom Evropom više nije ličio na onaj iz 1940. ili 1941. godine. Luftwaffe više nije imala kontrolu nad nebom; savezničke formacije bombardera svakodnevno su, u sve većem broju, prodirale duboko u teritoriju Trećeg rajha, napadajući ne samo okupirane zemlje, već i industrijska središta u samom srcu Nemačke.
Preporučujemo
Rajaner masovno seče i preusmerava mrežu u Evropi u 2026: Milioni sedišta manje, rezovi i u Srbiji i BiH
Godinu dana direktne linije Beograd–Šangaj
Kao pripadnik lovačke eskadrile JG 27 (Jagdgeschwader 27), Štigler je sa 28 godina već bio iskusan borbeni pilot. Iza sebe je imao 27 priznatih vazdušnih pobeda. Još samo jedna delila ga je od Viteškog krsta, najvišeg nemačkog odlikovanja za hrabrost.
Dok je stajao pored svog aviona, Štigler je prešao pogledom i rukom preko rupe u hladnjaku. Metak se zaglavio unutra. Znao je da pravila nalažu da se avion prizemlji dok se hladnjak ne zameni, jer je rizik od pregrevanja motora bio veliki.
U tom trenutku, tišinu na aerodromu prekinuo je zvuk teških motora u niskom letu. Iznad krošnji drveća promakla je ogromna, tamna silueta američkog bombardera B-17 Leteća tvrđava (B-17 Flying Fortress). Leteo je toliko nisko i sporo da je delovao kao duh, ostavljajuci gusti crni dim za sobom.
Štigler nije oklevao ni sekund. Nije bilo vremena za popravku hladnjaka. Uskočio je u kabinu, startovao motor i dao pun gas, rizikujući da mašina otkaže svakog trenutka. Poleteo je u poteru.
Vatreno krštenje posade Ye Olde Pub
Nekoliko sati ranije, u engleskoj bazi Kimbolton, dvadesetjednogodišnji poručnik Čarls "Čarli" Braun pripremao se za poletanje. Bio je pripadnik 527. bombarderske eskadrile, 379. bombarderske grupe, u okviru VIII bombarderske komande - koja će kasnije postati čuvena 8. vazdušna armije - američkog ratnog vazduhoplovstva (VIII Bomber Command, United States Army Air Forces – USAAF).
Iako je ranije leteo kao kopilot, ovo je bio poseban dan – njegova prva misija kao vođe vazduhoplova (Aircraft Commander) sa sopstvenom posadom. Njihov avion, B-17F, serijskog broja 42-3167, nosio je ime Ye Olde Pub.
Napad na Bremen i raspad formacije
Cilj misije bio je Bremen, odnosno fabrika lovačkih aviona Focke-Vulf 190 (Focke-Wulf Fw 190).
Bombarder Ye Olde Pub zauzeo je svoju poziciju na samoj ivici formacije, mestu zloglasnom među posadama kao Purple Heart Corner (Ćošak Purpurnog srca), nazvanom po američkom odlikovanju za ranjavanje u borbi, jer je to bila najizloženija tačka za napade nemačkih lovaca.
Problemi su počeli čim su prišli Bremenu. Pre nego što su uopšte uspeli da ispuste bombe, nemačka protivvazduhoplovna odbrana (Flak) pogodila je avion skoro direktno u nos.
Eksplozija je raznela pleksiglas, pustila ledeni vazduh u kabinu i momentalno izbacila motor broj dva, dok je motor broj četiri teško oštećen.
Izrešetan i bez pune snage, Ye Olde Pub više nije mogao da održi poziciju u formaciji. Počeo je da zaostaje. Za nemačke pilote, usamljeni B-17 koji se odvaja od „čopora“ predstavljao je najlakšu metu.
Klanica na nebu
Više od deset lovaca tipa Focke-Vulf 190 i Meseršmit 109 obrušilo se na ranjeni bombarder. Napadi su bili nemilosrdni. I motor broj tri je teško oštećen.
Unutrašnji sistemi počeli su da otkazuju jedan za drugim – kiseonik, hidraulika, elektrika. Pola kormila pravca je otkinuto, kao i konus repa. Odbrambeni mitraljezi su se zaglavili jedan za drugim; od jedanaest dostupnih cevi, posada je na kraju mogla da uzvrati paljbu iz samo tri.
Unutrašnjost aviona pretvorila se u klanicu. Narednik Hju Ekenroud, repni strelac, poginuo je na mestu – direktan pogodak topovske granate mu je razneo glavu. Njegova pogibija će kasnije postati jedan od ključnih detalja. Desni bočni strelac, narednik Jelesanko, imao je nogu teško razderanu šrapnelom.
Narednik Sem Blekford, u donjoj kupoli, imao je smrznuta stopala jer su se grejači u njegovom odelu pokvarili. Radio-operater Dik Pečaut pogođen je u oko, a radio-stanica uništena. Sam Čarli Braun bio je ranjen u rame.
Pokušaji prve pomoći bili su košmarni – na temperaturi od minus 60 stepeni, injekcije morfijuma su se smrzle i postale neupotrebljive.
Spiralno poniranje i odluka očajnika
Usled nedostatka kiseonika i ekstremnog opterećenja - u očajanju je pokušao i naglim manevrisanjem da se "otrese" napadača" - Braun je počeo da gubi svest. Teško oštećeni bombarder se u jednom trenutku prevrnuo na leđa i ušao u spiralno poniranje ka zemlji. Nemački lovci koji su ih napadali prekinuli su paljbu, ubeđeni da je avion izgubljen i da će se srušiti.
Braun se kasnije sećao samo fragmenta tog pada: "Ili sam bio u spirali ili u kovitu, a iz toga smo izašli tik iznad zemlje. Moje jedino svesno sećanje bilo je izbegavanje drveća. Godinama sam imao noćne more kako izbegavam zgrade i drveće."
Nekim čudom, delimično ošamućen, Braun je uz pomoć kopilota Spensera Luka uspeo da povrati kontrolu nad avionom na svega nekoliko desetina metara iznad tla. Sa samo jednim motorom koji je radio punom snagom, počeli su polako da podižu avion. Iskakanje padobranom nije dolazilo u obzir zbog ranjenika, a prinudno sletanje bi verovatno sve pobilo. Braun je doneo odluku da pokuša nemoguće – da osakaćeni bombarder vrati u Englesku.
Nisu znali da ih je ta putanja dovela direktno iznad nemačkog aerodroma na kojem je stajao Franc Štigler.
Susret
Štiglerov Meseršmit 109G - zvali su ga Gustav - brzo je sustigao spori bombarder. Prišao mu je s leđa, spreman da završi posao koji su započeli protivavionski topovi i njegove kolege. Laka meta. Viteški krst ga čeka.
Ali kada je prišao bliže, Štigler je video nešto što ga je zaustavilo. Zadnji mitraljezi bombardera visili su beživotno. Kroz razneti rep aviona video je bezživotno telo strelca Hju Ekenrouda.
Trup je bio toliko izbušen mecima da se kroz rupe video pejzaž sa druge strane. Kroz otvorene bokove uočio je posadu prekrivenu krvlju, kako pokušavaju da pomogneu jedni drugima.
Ovo nije bio protivnik. Ovo je bila leteća grobnica koja se nekim čudom još držala u vazduhu.
U tom trenutku, u Štiglerovoj glavi odzvanjale su reči njegovog komandanta i pilotskog uzora iz iz Severne Afrike, čuvenog asa Gustava Rodela: "Upamtite ovo: vi ste piloti lovci. Prvi, poslednji, uvek. Ako ikada čujem da je neko od vas pucao na pilota koji se spustio padobranom, lično ću ga streljati."
Za Štiglera, ovaj B-17 više nije bio borbena mašina. Ljudi unutra nisu mogli da se bore. Bili su bespomoćni, kao da su već na padobranima. Pucati u njih sada, shvatio je, bilo bi ubistvo, a ne ratovanje.
Umesto da povuče okidač, Štigler je doleteo paralelno sa bombarderom, sa desne strane.
Pratnja iznad Nemačke
U kokpitu Ye Olde Pub-a, Čarli Braun se borio da održi pravac i visinu oštećenog aviona Kada je pogledao desno, srce mu je stalo. Sivi Meseršmit 109 sa kukastim krstom na repu leteo je krilo uz krilo sa njim, toliko blizu da je mogao da vidi lice nemačkog pilota. Nije pucao. Samo je klimnuo glavom.
Štigler je primetio da Braun leti pravo ka najgušćoj nemačkoj protivvazdušnoj odbrani na obali, tzv. Atlantskom zidu. Gestikulirao je rukama, pokušavajući da objasni Braunu da skrene ka neutralnoj Švedskoj, gde bi mogli da se spasu, ili da slete u Nemačku. Braun, prestravljen i u šoku, nije razumeo signale. Mislio je da Nemac traži da slete kako bi ih zarobili. Tvrdoglavo je nastavio pravo, prema moru, prema Engleskoj.
Štigler je tada doneo konačnu odluku. Odlučio je da ostane uz njih. Pribio se uz Ye Olde Pub, formirajući neobičnu formaciju. Znao je da nemačke artiljerijske baterije na zemlji neće smeti da pucaju na B-17 dokle god je njihov lovac zalepljen za njega, iz straha da ne pogode svog pilota.
Štigler je postao njihov štit.
Leteli su tako sve do obale. Nemački vojnici dole su gledali zbunjeni prizor, ali nijedan top nije opalio. Kada su stigli do otvorenog mora, Štigler je znao da mora da se vrati. Gorivo mu je bilo na rezervi. Još jednom je pogledao u Čarlija Brauna. Ne znajući šta da radi i dalje zbunjen celom situacijom, Braun je naredio mitraljescu u ledjoj kušpoli da okrene cevi ma Meseršmitu ali da ne puca.
Štigler je podigao ruku u rukavici i salutirao. Zatim je oštro "odvalio" avion udesno i nestao nazad ka Nemačkoj.
Tišina koja je trajala 40 godina
Čarli Braun je uspeo da preleti Severno more i sleti u Seething. Avion je bio toliko teško oštećen da niko nije mogao da veruje da je uopšte leteo. Na brifingu, Braun je ispričao šta se desilo – o nemačkom pilotu koji ih je pratio, štitio i salutirao.
Komanda je reagovala brzo. Incident je klasifikovan kao tajnu. Braunu je naređeno da nikada ne govori o tome: "Ne smemo da humanizujemo neprijatelja."
Franc Štigler nikada nikome nije rekao ni reč. Da je priznao da je pustio B-17, bio bi streljan zbog izdaje. Preživeo je rat. Leteo je i na novom mlaznom lovcu Me-262, što je bila privilegija za nemačke pilote tog perioda.
Decenijama kasnije, Braun, tada penzionisani pukovnik na Floridi, i Štigler, uspešan biznismen u Kanadi, nosili su sećanje na taj dan. Braun je 1990. godine objavio pismo u biltenu udruženja pilota, tražeći Nemca koji mu je spasao život.
Štigler se javio. Pismo sa kanadskom poštanskom markicom na koverti je počeinjalo rečima: "Bio sam to ja."
Kada su se prvi put čuli telefonom, Braun je pitao: "Zašto? Zašto nas nisi oborio?" Štigler je odgovorio: "Video sam tebe. Video sam tvoju posadu. Da sam pucao, bilo bi to kao da pucam u sebe."
Njihov susret uživo bio je dirljiv. Dva bivša neprijatelja postala su najbolji prijatelji, nazivajući jedan drugog "bratom". Putovali su po severnoj Americi, išli zajedno na pecanje, obilazili komemorativne skupove i vazduhoplovne događaje, učestvovali u tribinama.
Američko vazduhoplovstvo je 2008. priznalo da je komanda VIII bombarderske grupe događaj "tretirala neodgovarajuće" i posle više od šest decenija posadi bombardera Ye Ole Pub dodelila odlikovanja za misiju iznad Bremena 20. decembra 1943. Čarli Braun nagrađen je sa Air Force Cross (drugo po rangu odlikovanje za zasluge u borbi u SAD, odmah iza Medalje časti) a ostali članovi posade su postali nosioci Silver Star (Srebrne zvezde, treće po rangu odlikovanje).
Ostali su bliski sve do smrti 2008. godine, svedočeći svetu da čak i u paklu rata, ljudskost može da trijumfuje nad dužnošću. Tog dana, Franc Štigler nije dobio Viteški krst, ali je dobio nešto vrednije – mirnu savest i prijatelja za večnost.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Od atomske bombe do poklona za decu: Kako je posada jednog bombardera pokrenula Božićni desant
Koje države danas vladaju nebom: Više od 50.000 vojnih letelica u službi globalno
Kako žive dva pilota na letovima dužim od 40 sati u kabini B-2
Špijun u luksuznom odelu: PEGASUS stigao u Nemačku
Video: NATO nije znao šta gađa: Tajna operacija na Batajnici koja je prevarila neprijatelja 1999. godine
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
