Koliko košta sletanje na najvećim aerodromima na svetu?

Kada avio-kompanije planiraju svoje letove, cena sletanja na aerodrom predstavlja značajan faktor u proračunu troškova. Na najprestižnijim svetskim aerodromima, gde je gustina saobraćaja visoka i gde se prepliću interkontinentalni i regionalni letovi, ove naknade mogu dostići vrtoglave brojke.

Preporučujemo

Šta avio-kompanije dobijaju za tu cenu?

Cena sletanja na aerodrom nije samo trošak korišćenja piste. Ona uključuje niz usluga koje aerodrom pruža tokom dolaska i odlaska aviona. Među osnovnim stavkama koje su pokrivene ovom naknadom su:

• Korišćenje piste i rulnih staza – uključujući sve manevre tokom sletanja i parkiranja.
• Upotreba svetlosne i navigacione opreme – posebno važno tokom loših vremenskih uslova.
• Pristup aerodromskoj infrastrukturi – uključujući prilazne terminale, gejtove i mesta za parkiranje.
• Osnovne bezbednosne usluge – poput vatrogasne i spasilačke službe, koje su uvek pripravne tokom sletanja i poletanja.

Međutim, ovo nije jedina nadoknada koju plaćaju. Avio-kompanije dodatno plaćaju za:

• Parkiranje aviona – naročito ako je reč o dugotrajnom zadržavanju.
• Korišćenje gejtova i avio-mostova – što može značajno povećati troškove.
• Pristup putničkim terminalima – uključujući takse za korišćenje aerodromskih čvorišta.
• Usluge opsluživanja na zemlji – poput utovara prtljaga, dopune goriva, čišćenja i tehničkog održavanja.
• Putničke takse – koje se naplaćuju po putniku i koje avio-kompanije prebacuju u cenu karte.

Sve ove dodatne naknade mogu značajno povećati ukupan trošak jedne operacije na prestižnim aerodromima, naročito tokom perioda povećanog saobraćaja ili kada su u pitanju širokotrupni avioni.

Najskuplji aerodromi za sletanje:

1. London Hitrou (Heathrow)

Sletanje na Hitrou tokom dnevnog vršnog opterećenja može koštati i do 25.000 evra za širokotrupni avion, poput Erbasa A380 ili Boinga 777. Hitrou je poznat po visokim cenama zbog ograničenog broja slotova, što čini svaki let vrednim. Noćne tarife su nešto niže, ali i dalje spadaju među najviše u svetu.

2. Njujork Džon F. Kenedi (John F. Kennedy)

Jedan od najprometnijih aerodroma u Sjedinjenim Američkim Državama, JFK ima cene sletanja koje variraju između 12.000 i 18.000 dolara, u zavisnosti od tipa aviona i vremenskog perioda. Aerodrom naplaćuje i dodatne takse za gužvu u špicevima, što dodatno poskupljuje operacije.

3. Singapur Čangi (Changi)

Iako nudi izuzetno kvalitetnu infrastrukturu, Čangi nije među apsolutno najskupljim aerodromima, ali cena sletanja može dosegnuti i do 15.000 dolara za najveće avione. Na cene utiče visoka potražnja i ugled aerodroma kao globalnog tranzitnog čvorišta.

4. Tokio Haneda (Haneda)

Jedan od najprometnijih azijskih aerodroma, Haneda ima tarife koje se kreću između 10.000 i 20.000 dolara, zavisno od vrste leta (domaći ili međunarodni) i tipa aviona.

5. Pariz Šarl de Gol (Charles de Gaulle)

Glavni aerodrom francuske prestonice ima naknade koje se za veće avione, poput Boinga 787 ili Erbasa A350, kreću oko 15.000 evra. S obzirom na to da je glavna evropska destinacija, cene su opravdane velikom potražnjom i logističkom kompleksnošću.

Kako kompanije opravdavaju troškove?

Tradicija i prestiž igrali su veliku ulogu u pozicioniranju velikih aerodroma kao glavnih čvorišta. Britiš Ervejz (British Airways) i Lufthanza (Lufthansa) koriste Hitrou i Šarl de Gol kao svoje hubove, jer putnicima nude direktne veze sa globalnim destinacijama.

Manje avio-kompanije ili niskotarifni prevoznici traže balans između cene i lokacije. Viz Er (Wizz Air) koristi Budimpeštu kao svoj glavni čvor, gde su takse znatno niže nego na većim evropskim aerodromima.

Jeftinije alternative: Da li su stvarno isplative?

Niskotarifni prevoznici, poput Rajanera (Ryanair), često biraju aerodrome koji su udaljeni od centra gradova, kao što su London Luton i London Stansted, gde su naknade niže i kreću se između 2.000 i 5.000 evra po sletanju za manji avion.

Međutim, manji aerodromi često imaju slabiju povezanost sa gradom, što zahteva dodatne troškove prevoza i duže vreme putovanja za putnike. To može biti otežavajući faktor, posebno za poslovne putnike koji preferiraju efikasnost.

Kakav je uticaj na cenu karata?

Cena sletanja predstavlja samo jedan segment ukupnih operativnih troškova, ali može imati značajan uticaj na formiranje cena karata, naročito na međunarodnim i interkontinentalnim linijama. Avio-kompanije moraju pažljivo balansirati između visokih troškova korišćenja prestižnih aerodroma i očekivanja putnika za povoljnim kartama.

Na popularnim rutama sa velikom konkurencijom, kao što je London-Njujork, avio-kompanije često balansiraju visoke troškove sletanja sa nižim cenama karata kako bi zadržale tržišni udeo. U takvim slučajevima, većina kompanija koristi ekonomiju obima, nudeći veliki broj letova i popunjenost aviona kako bi smanjila troškove po putniku.

Međutim, kada je reč o manje konkurentnim linijama ili ekskluzivnim destinacijama, troškovi sletanja često se direktno prebacuju na krajnju cenu karte. U tim slučajevima, putnici plaćaju premijum ne samo zbog prestiža rute već i zbog visokih operativnih troškova.

Niskotarifni prevoznici, koji tradicionalno izbegavaju skupe aerodrome, nude povoljnije cene karata jer koriste alternativne aerodrome sa nižim taksama. Međutim, putnici onda snose dodatne troškove prevoza do udaljenijih aerodroma, što može neutralisati uštedu na karti.

Na tržištima sa velikom potražnjom, avio-kompanije su spremnije da preuzmu veći rizik i absorbuju troškove kako bi održale konkurentnost i privukle putnike.

Kompromis između prestiža i ekonomičnosti

Iako su visoke cene sletanja česta tema kritike, za mnoge avio-kompanije one su investicija u održavanje prestižnih linija i lojalnost putnika. Razlika između prestižnih i alternativnih aerodroma često se svodi na pitanje prioriteta: da li avio-kompanija traži uštedu ili prestižnu povezanost sa najvažnijim čvorištima?

Visoki troškovi sletanja ostaće važan deo poslovnog modela mnogih avio-kompanija, posebno onih koje se takmiče na globalnom tržištu.

(Aero.rs)