Tupoljev Tu-114: Najbrži putnički avion sa elisama i simbol ambicije sovjetske avijacije
Tupoljev Tu-114 „Rosija“ zauzima posebno mesto u istoriji avijacije. Kada je poleteo 15. novembra 1957. godine, Sovjetski Savez dobio je dugolinijski putnički avion koji je po performansama mogao da parira zapadnim mlaznim konkurentima, iako je koristio elise. Zahvaljujući turboprop motorima Kuznjecov NK-12MV, najjačim ikada ugrađenim u putnički avion, Tu-114 i danas nosi titulu najbržeg putničkog aviona sa elisama.
Preporučujemo
Staklena krila ruskog stealth aviona: Broj aviona Sukhoi Su-57 u sastavu VKS zabrinjavajući
Portugalija upozorila Ryanair: Putnici sa papirnim kartama moraju biti primljeni na let
Od strateškog bombardera do najbržeg putničkog aviona
Tu-114 je razvijen na osnovi proverenog bombardera Tu-95. Strelasta krila i snažni motori NK-12 bili su osnova za putničku verziju koja je mogla da preleti ogromne udaljenosti velikom brzinom. Naredba iz 1955. godine naložila je projektovanje velikog putničkog aviona dugog doleta, a Tupoljev je u kratkom roku napravio mašinu koja će postati jedan od simbola sovjetske civilne avijacije.
Prvi let izveden je 15. novembra 1957. godine, a u komercijalni saobraćaj avion je uveden 1961.
Performanse koje su pomerile granice turbopropa
Tu-114 je u proseku leteo oko 770 km/h, dok je maksimalna brzina iznosila oko Ma 0,78 — vrednost koju su u to vreme postizali Boing 707 i Daglas DC-8, prvi transkontinentalni mlaznjaci. U poređenju sa zapadnim turboprop avionima razlika je bila još upečatljivija: američki DC-7C krstario je oko 500 km/h, a britanski Bristol Britannia oko 640 km/h. Sovjetski avion bio je brži i do 200 km/h.
Sa doletom od oko 3.300 nautičkih milja (oko 6.100 km), plafonom leta od 39.000 stopa (oko 11.900 metara) i snažnim pogonom, Tu-114 je omogućio Aeroflotu da pokrene dugolinijske linije ka Tokiju, Havani, Njujorku i drugim destinacijama. Zahvaljujući performansama, avion se u praksi ponašao kao mlaznjak — ali sa potrošnjom turbopropa.
Kabina kakva se retko viđala u to vreme
Kabina Tu-114 bila je jedna od najprostranijih u civilnom saobraćaju svog doba. Iako je avion mogao da preveze do 220 putnika, Aeroflot je najčešće koristio konfiguraciju sa oko 170 sedišta, čime je ostavljen prostor za ležajeve i salonski deo sa stolovima. Putnici su na dugolinijskim letovima imali komfor kakav je u to vreme bio retkost i kod nekih zapadnih mlaznih aviona.
Posadu je činilo pet ili šest članova u kokpitu, kao i deset članova kabinskog osoblja, što je bilo neophodno zbog dužine letova i broja putnika.
Retka saradnja Istoka i Zapada: Tu-114 u bojama Japan Erlajnsa
Jedan od najzanimljivijih momenata u istoriji Tu-114 bila je saradnja Aeroflota i Japan Erlajnsa. U politički osetljivom periodu Hladnog rata, dve kompanije udružile su se kako bi povezale Moskvu i Tokio direktnim letovima preko Sibira. Na tim letovima Tu-114 je nosio oznake oba prevoznika, pa su putnici često bili iznenađeni što avion u sovjetskim bojama istovremeno predstavlja deo japanskog saobraćajnog sistema.
Za Japan Erlajns, koji tada nije raspolagao dugolinijskim mlaznim avionom dovoljnog doleta, Tu-114 je predstavljao jedinu realnu opciju za ovakvu rutu. Aeroflot je, s druge strane, dobio priliku da međunarodnoj publici pokaže avion koji je tehnički i operativno mogao da konkuriše zapadnim prevoznicima.
Putnici koji su leteli ovom linijom neretko su navodili da je kombinacija ogromne kabine, brzine i neuobičajene međunarodne saradnje činila putovanje jednim od najnezaboravnijih iskustava u civilnom saobraćaju tog vremena.
Motor koji se pamti po snazi i zvuku
Motori Kuznjecov NK-12MV razvijali su oko 14.795 konjskih snaga po motoru. Ogromne kontra-rotirajuće elise na vrhovima su prelazile brzinu zvuka, što je stvaralo specifičan zvuk koji je postao prepoznatljiv i kod Tu-95 bombardera.
Zbog veličine elisa, avion je imao izrazito visok stajni trap. Poletanje je zahtevalo piste duge oko 8.200 stopa (oko 2.500 metara), a sletanje oko 4.600 stopa (oko 1.400 metara), što je odgovaralo kapacitetima velikih aerodroma tog vremena.
Uspon i tiho povlačenje
Između 1958. i 1963. godine proizvedena su 32 primerka Tu-114. Avion je aktivno leteo do 1977, a potom je postepeno zamenjen mlaznim avionima tipa Il-62, koji su bili jednostavniji za održavanje i moderniji za međunarodni saobraćaj.
Uprkos relativno skromnom broju proizvedenih primeraka, Tu-114 ostao je jedan od najprepoznatljivijih simbola sovjetske avijacije. Njegova kombinacija snage, brzine i neuobičajenog dizajna učinila ga je posebnim u svetu civilnog vazduhoplovstva.
Danas su sačuvana samo tri primerka, izložena u muzejima u Rusiji i Ukrajini. Oni podsećaju na period kada je Sovjetski Savez želeo da pokaže da može da napravi putnički avion koji će, bez obzira na pogon elisama, stajati ravnopravno uz najveće tehnološke projekte Zapada.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Pilot se kladio da može da sleti "na slepo": Avion se srušio na pistu i zapalio, sedamdeset mrtvih
Od osam vodećih proizvođača komercijalnih aviona na svetu, ko ima najviše letelica na nebu?
Ikona ruskog vazdušnog saobraćaja: Tupolev Tu-154
Otkaz za direktore Jakovljeva i Tupoljeva: U toku konsolidacija ruskog UAC
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
