Aerodrom Nikola Tesla zabeležio 163 vanredne kargo operacije zbog blokade granica i protesta vozača
Razmere poremećaja koje je krajem januara izazvala blokada drumskog transporta sada su vidljive i kroz konkretne podatke. Od 26. januara do danas na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu obavljene su ukupno 163 vanredne kargo operacije (sletanja i poletanja), što predstavlja izuzetno neuobičajen intenzitet aktivnosti u tako kratkom vremenskom periodu za taj aerodrom.
Preporučujemo
Američko upozorenje Kanadi: Ako odustane od F-35, američki lovci češće bi leteli iznad Kanade
Izvršni direktor easyJeta otkriva: Zašto Starlink Wi-Fi još nije isplativ za evropske budžet avio-kompanije
Do naglog preusmeravanja robe ka vazdušnom transportu došlo je tokom višednevne blokade graničnih prelaza, kada su vozači kamiona iz više zemalja Zapadnog Balkana protestovali zbog pravila Evropske unije o dužini boravka profesionalnih vozača u Šengen zoni. U situaciji u kojoj je drumski transport bio ozbiljno ograničen, veliki broj kompanija bio je primoran da hitne i vremenski osetljive pošiljke prebaci na avio-kargo.
Obim vanrednih operacija bio je takav da su aerodromske službe u kargo segmentu radile u režimu znatno iznad uobičajenog, uz stalno prilagođavanje rasporeda i infrastrukture povećanom broju letova. Vanredni kargo zahtevi nastavili su se i nakon formalnog ukidanja blokade, pre svega radi nadoknade zaostalih isporuka.
Ilustrativan primer tog pritiska zabeležen je i danas 3. februara, na redovnoj liniji Er Srbije za Frankfurt. Let JU350 kompanija je realizovala svojim najvećim avionom, širokotrupnim Airbusom A330, umesto uobičajenih uskotrupnih tipova poput Embraera E190 ili Erbasa A320. Razlog za takvu promenu bila je potreba da se preveze čak osam PMC paleta sa robom a u povratnom letu 5 PMC i 2 AKE, što jasno pokazuje u kojoj meri je kargo u pojedinim slučajevima diktirao izbor tipa aviona. Samo iz Frankfurta danas, redovnim letovima JU i LH i čarter kargom LH dopremljeno je 27,5 tona robe.
Podatak o 163 vanredne kargo operacije prvi put daje kvantitativni okvir onome što je prethodnih dana bilo vidljivo kroz pojačanu aktivnost na platformama i povećan broj kargo letova. Istovremeno, on potvrđuje da je januarska blokada granica imala znatno dublje i dugotrajnije posledice po logistiku i vazdušni saobraćaj nego što se u početku moglo naslutiti.
(Aero.rs)