Trećina letova kasni: Evropski aerodromi pod pritiskom rekordnog saobraćaja

Oko 30% letova u Evropi kasni na poletanju, uz prosečno kašnjenje od oko 15 minuta, pokazuju podaci za 2025. godinu. Iako je avio-saobraćaj dostigao i premašio nivo iz perioda pre pandemije, operativni sistemi, od aerodroma do kontrole letenja, i dalje teško prate rast broja letova, što se direktno odražava na tačnost polazaka širom kontinenta.

Preporučujemo

Prema analizi Eurocontrola, ukupni obim saobraćaja u Evropi vratio se na nivo iz 2019. godine, uz više od 11 miliona letova tokom 2025, ali bez odgovarajućeg povećanja kapaciteta. Posledica je rast kašnjenja, koja i dalje ostaju iznad očekivanog nivoa, uprkos blagom poboljšanju u odnosu na prethodnu godinu.

Najizraženiji problemi beleže se na pojedinim velikim aerodromima. Lisabon se izdvojio kao najlošiji po tačnosti polazaka — svega 49% letova poletelo je na vreme, što je najniži rezultat među vodećim evropskim čvorištima. Među aerodromima sa čestim kašnjenjima nalaze se i Cirih i Nica, dok se portugalska prestonica istovremeno ubraja i među najproblematičnije po dolaznim letovima, zajedno sa Atinom i Luksemburgom.

Sa druge strane, pojedini aerodromi uspevaju da održe visok nivo tačnosti. Bergen, Oslo, Stokholm, Kopenhagen i Lajpcig beleže više od 80% polazaka na vreme, što pokazuje da se operativni izazovi ne raspoređuju ravnomerno u celoj mreži.

Razlozi za kašnjenja su višeslojni. Eurocontrol ukazuje na nepovoljne vremenske uslove, ograničenja na rutama koja dovode do zagušenja vazdušnog prostora, kao i rad velikog broja aerodroma blizu maksimalnog kapaciteta, bez dovoljno operativne rezerve. Poseban problem predstavljaju takozvana lančana kašnjenja, kada se kašnjenje jednog leta prenosi na naredne rotacije istog aviona, koja u proseku dodaju više od šest minuta po letu.

Istovremeno, snažan rast operacija dodatno opterećuje sistem. Tokom 2025. godine evropska mreža beležila je oko 30.000 letova dnevno, a u vrhuncu letnje sezone i do 35.000. Među aerodromima, Istanbul je bio najprometniji sa gotovo 1.500 letova dnevno, ispred Amsterdama, Londona Hitrou i Pariza Šarl de Gola.

Veliki pritisak dolazi i sa strane avio-kompanija. Rajaner (Ryanair) je tokom godine izvodio više od 3.100 letova dnevno, dok su Izi džet (easyJet) i Turkiš erlajns (Turkish Airlines) takođe imali više od 1.500 dnevnih operacija, što dodatno povećava opterećenje na aerodrome i kontrolu letenja.

Uprkos poboljšanju tačnosti od oko 4% u odnosu na 2024. godinu, ukupna kašnjenja i dalje imaju značajan finansijski efekat — procenjeni troškovi premašuju 2 milijarde evra na nivou evropske mreže. Istovremeno, nedostatak kontrolora letenja, ograničenja u kapacitetu i promenjeni tokovi saobraćaja usled zatvorenih ili ograničenih vazdušnih prostora dodatno komplikuju situaciju.

Podaci za 2025. godinu pokazuju da se evropski avio-saobraćaj oporavio brže nego što je infrastruktura uspela da se prilagodi. Uz rast potražnje i ograničene kapacitete, evropski sistem ulazi u period u kojem će održavanje reda letenja zavisiti od sposobnosti da se poveća broj kontrolora, unapredi upravljanje vazdušnim prostorom i bolje rasporedi saobraćaj na nivou cele mreže. U suprotnom, kašnjenja će ostati sastavni deo operacija i tokom narednih sezona.

(Aero.rs)