Airbus A321XLR: Avion koji menja pravila industrije

Mada predstavlja samo modifikaciju već dobro poznatog modela A321neo, veruje se da će verzija XLR biti takozvani "game changer", odnosno avion koji će doneti nove mogućnosti avio-kompanijama i promeniti avio-industriju

Airbus A321XLR dobio je sredinom prošlog meseca sertifikat tipa od Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (European Aviation Safety Agency - EASA) koji omogućava avio-kompanijama da koriste ovaj tip letelice na redovnim putničkim letovima.

Preporučujemo

Mada predstavlja samo modifikaciju već dobro poznatog modela A321neo, veruje se da će verzija XLR biti takozvani "game changer", odnosno avion koji će doneti nove mogućnosti avio-kompanijama i promeniti avio-industriju.

Airbus A321XLR duboko je modifikovana varijanta popularnog modela A321neo koji je i samo izmenjena, odnosno bolje reći unapređena verzija "starog" A321ceo. Sufiks XLR je akronim za Xtra Long Range, odnosno ekstra veliki dolet, što već nagoveštava kakve karakteristike ovaj avion ima.

Reč je o letelici koja ima ugrađeni dodatni centralni rezervoar za gorivo zahvaljujući kojem A321XLR može da ponese više kerozina. Takva konfiguracija prema podacima proizvođača omogućava A321XLR da obavi letove dugačke 4.700 nautičkih milja, odnosno nešto više od 8.700 kilometara. Poređenja radi, "klasični" A321neo može da prevali distancu od 7.400 kilometara.

Veliki dolet, efikasni CFM i Pratt & Whitney motori, kao i sličnost sa ostalim avionima iz A320neo porodice pokazali su se kao veoma atraktivan "paket" za avio-kompanije ukoliko je suditi prema broju primljenih porudžbina za A321XLR. Ovaj avion naručen je u 496 primeraka od strane nekoliko svetskih prevoznika, a prvi korisnik A321XLR treba da bude španska Iberia.

Stručni mediji neretko nazivaju Airbus A321XLR "game changer", tačnije avion koji će promeniti pravila industrije.

Mali maratonac

Sa doletom od 8.700 kilometara, Airbus A321XLR izlazi iz okvira standardnih uskotrupnih aviona koji lete na isključivo kratkim i srednjim linijama. Dodatni rezervoar za gorivo i efikasni motori omogućavaju mu da bez poteškoća preleće okeane uprkos dimenzijama skromnijim od široktrupnih aviona.

Letovi od Londona do Majamija, Sidneja do Tokija, Dubaija do Kejptauna, Hjustona do Santijaga pa i Dubrovnika do Njujorka jesu neke od potencijalnih non-stop konekcija koje mogu da se ostvare sa A321XLR. Ovakve linije do sada su bile rezervisane isključivo za širokotrupne avione ali bi uskoro mogle da ih preuzmu neki od gotovo 500 naručenih A321XLR.

Veruje se da će zahvaljujući velikom doletu A321XLR avio-prevoznici moći da otvaraju nove prekookeanske linije. Mada je tako nešto moguće i sa "klasičnim" Boeing 777 ili Airbus A330, avion poput A321XLR sa kapcitetima od 180 do 220 sedišta predstavlja znatno manji rizik prilikom otvaranja novih linija.

Matematika je jasna.

Lakše je popuniti avion sa 200 sedišta nego onaj sa 300 ili više, pogotovo na novim i još uvek neispitanim dugačkim linijama. Rizik za avio-kompanije je manji jer moraju da prodaju znatno manji broj karata kako bi popunili putničku kabinu - iako to nije uvek garant komercijalne isplativosti neke linije.

Ovo je značajno kako za manje avio-kompanije koje nemaju širokotrupne kapacitete tako i za one koje pokušavaju da istraže nova tržišta. Pošto prevoznici više ne moraju da brinu kako da popune po 250 ili 300 sedišta u avionu, ti avioni mogu da okušaju svoju sreću na novim linijama između drugih gradova.

Neke od takvih već se obavljaju sa A321neo ili Boeing 737 MAX. Reč je o rutama Lisabon-Belem, Sijetl-Rejkjavik, Porto-Montreal, Nica- Njuark i drugim. Sa povećanjem dometa od 1.000 kilometara otvaraju se nove mogućnosti za uspostavljanje direktnih letova između destinacija sa manjom potražnjom, čime se zaobilaze prometna čvorišta.

Smanjenje troškova

Već pomenuti širokotrupni avioni poput Airbusa A330, A350 ili Boeing 777 i 787 iziskuju znatno veće troškove za avio-kompanije. Veći avion po pravilu znači i skuplje održavanje, uvećane troškove leta, parkiranja ali i značajnija izdvajanja za gorivo.

U takvim uslovima teško je zamisliti da avio-kompanije sa skromnijim finansijskim sredstvima nabavljaju ovakve letelice i profitabilno ih koriste na dugačkim linijama.

Airbus A321XLR, ali i dugo najavljivani Boeing NMA sličnih karakteristika, mogu da ponude alternativu širokotrupnim letelicama na prekookeanskim rutama, smatraju stručnjaci.

Velika prednost A321XLR je i njegova sličnost sa ostatkom Airbus porodice aviona - pogotovo A320/321neo na čijoj platformi je i nastao.

Prevoznici koji već koriste A320ceo ili A320neo mogu da uvedu A321XLR u svoju flotu. Reč je o avionima koji dele isti type rating - pilot A320neo, A319 ili nekog drugog modela iz ove familije sa minimalnom obukom može da "pređe" na A321XLR.

Obuka letačkog osoblja predstavlja značajan trošak sa sve avio-kompanije i uvođenje potpuno drugačijih vazduhoplova u flotu često opterećuje finansije prevoznika. Za već postojeće korisnike A320 uvođenje novog A321XLR ne predstavlja veliki problem.

Adut koji ide u prilog XLR jeste i činjenica da je ovaj avion optimizovan kako za duže tako i za kraće relacije. Mada ga Airbus reklamira kao odličnu alternativu u dugolinijskom saobraćaju, A321XLR je prevashodno avion za kratke i srednje linije - kao i svi uskotrupni avioni.

To znači da XLR može obavljati kratke letove po nekoliko sati, ali i saobraćati na dugačkim linijama.

"Avion pravi pare samo kada je u vazduhu", nepisano je pravilo vazduhoplovne industrije. Mogućnost korićenja aviona na dugačkim i kratkim linijama može potencijalno povećati stepen iskorišćenosti letelice, odnosno vreme tokom jednog dana koje ona provede u vazduhu.

Nakon što završi let od Njujorka do Porta, avion može naredni let obaviti ka Lisabonu nakon čega ponovo leti na nekoj dužoj ruti. TAP Air Portugal, korisnik A321neo, na ovaj način upotrebljava svoje "dugoprugaše".

Mada su kratki letovi sa širokotrupnim avionima svakako mogući, oni nisu izuzetno poželjni zbog "trošenja" motora koji nisu optimizovani za kratke radne cikluse.

Uskoro poleće

Prvi korisnik A321XLR biće španska avio-kompanija Iberia koja već od novembra ove godine planira da rasporedi A321XLR na linijama iz Madrida ka SAD. Prve prekookeanske destinacije A321XLR treba da budu Vašington i Boston.

Mada će priliku da prva koristi A321XLR imati Iberia, u narednim godinama očekuju se isporuke ovog tipa aviona i za druge avio-kompanije. Na listi budućih korisnika ovog aviona nalaze se kako tradicionalni legacy prevoznici tako i niskotarifne avio-kompanije.

Među najvećim naručiocima A321XLR su American Airlines, Qantas, International Airlines Group, United Airlines i IndiGo. Za nove A321XLR odlučila se i kompanija Indigo Partners u čijem se vlasništvu nalaze Wizz Air, Jetsmart i Frontier.

Direktor Wizz Air UK Marion Geoffroy nedavno je izjavio da veruje će korišćenje ovih aviona na linijama od Ujedinjenog Kraljevstva do Londona rezultovati smanjenjem cena avio karata za čak tri četvrtine. Hoće li takva situacija biti i na drugim dugačkim linijama ostaje da se vidi ali je jasno da Wizz Air ima velike ambicije sa novim Airbus avionom.

Problemi u lancu snadbevanja, zakasnela sertifikacija aviona i veliki broj porudžbina koje je Airbus primio neće se pozitivno odraziti na dinamiku isporuka ovih letelica te će gotovo sigurno proći nekoliko godina do masovnije upotrebe A321XLR.

Uprkos tome, XLR je avion koji mnogo obećava ali i od kojeg se dosta očekuje. Mada neće napraviti "revoluciju" u industriji kao što su to učinili Boeing 747 ili Airbus A380, XLR će svakako promeniti pravila igre i otvoriti nove mogućnosti rasta avio-kompanijama.

(Aero.rs)