Erupcija vulkana Hajli Gubi poremetila međunarodne rute i naterala avio-kompanije na velika preusmerenja

Erupcija vulkana Hajli Gubi (Hayli Gubbi) u Etiopiji pokrenula je lanac događaja koji se poslednjih dana osećaju širom istočne Afrike, Arabije i južne Azije. Pepeo koji se podigao iznad vulkanskog kratera brzo je ušao u visinske struje i raširio se preko glavnih međunarodnih koridora, stvarajući probleme avio-kompanijama koje svakodnevno preleću ovaj deo sveta.

Satelitski snimci i podaci Toulouse VAAC centra prikazali su oblak pepela koji se izdiže na visine između 30 i 45 hiljada stopa (od oko 9.100 do 13.700 m).

Preporučujemo

To su upravo visine na kojima lete gotovo svi dugolinijski avioni, pa je izbegavanje zone bilo neizbežno. Letovi između Indije i zemalja Persijskog zaliva odmah su počeli da menjaju rute, a u nekim slučajevima uvedena su i ograničenja visine leta.

Jedna od prvih velikih avio-kompanija koja je potvrdila uticaj erupcije bila je Katar ervejz (Qatar Airways). Kompanija je saopštila da je zbog oblaka pepela došlo do poremećaja na određenim linijama, uz preporuku putnicima da redovno proveravaju statuse letova preko sajta i mobilne aplikacije. Preusmeravanja su zabeležena i kod indijskih avio-kompanija, a najmanje jedan let IndiGo-a morao je da sleti van planirane rute zbog nepovoljnih uslova u vazdušnom prostoru.

Vulkanski pepeo predstavlja specifičan izazov za avijaciju zato što se sastoji od sitnih, abrazivnih čestica. Na prvi pogled može izgledati kao običan dim, ali te čestice su toliko tvrde da mogu da oštete lopatice turbine, senzore i prozore kokpita. Još veći rizik nastaje kada pepeo dospe u veoma vrele zone motora i počne da se topi, jer se tada pretvara u staklastu masu koja remeti protok vazduha i može dovesti do gubitka potiska. Upravo zato međunarodna avio-pravila nalažu strogo izbegavanje svih zona pepela.

Operativni pritisak naročito se oseća na rutama koje povezuju Evropu i Bliski istok sa Indijom i jugoistočnom Azijom. Kako je centralni prolaz iznad Etiopije postao rizičan, kontrola letenja preusmerila je veliki broj letova na južnije pravce preko Kenije i Tanzanije. Te rute su bezbedne, ali nisu predviđene za ovako veliki obim saobraćaja. Zbog toga dolazi do zagušenja, dužeg vremena leta i povećane potrošnje goriva.

Iskusni dispečeri objašnjavaju da mape pepela često prikazuju samo deo stvarnog problema. Na prvi pogled deluje kao jednostavno izbegavanje jedne zone, ali u praksi nekoliko važnih koridora istovremeno postaje neupotrebljivo, što stvara domino efekat na više kontinenata. Pošto svaka ruta postaje duža, aerodromi se suočavaju sa kasnim dolascima, dok posade imaju stroga ograničenja radnog vremena koja otežavaju reorganizaciju letova.

U sektoru se sve više poredi ova situacija sa događajima iz 2010. godine, kada je erupcija islandskog Ejafjatlajokula privremeno zatvorila veliki deo evropskog neba. Ipak, stručnjaci ističu da današnji sistemi za nadzor vulkanskog pepela rade mnogo preciznije. VAAC centri koriste naprednije satelitske senzore i brže algoritme prognoze kretanja, što omogućava da saobraćaj ostane otvoren makar u delimičnom kapacitetu, čak i kada je oblak pepela veliki i široko rasprostranjen.

Iako se erupcija vulkana Hajli Gubi smirila, vazdušni prostor se i dalje nadgleda. Stručnjaci očekuju da će poremećaji trajati sve dok vetrovi ne pomere visinske slojeve pepela dalje na istok i dok se koncentracija čestica ne smanji ispod operativnih pragova. Do tada, putnici u tom regionu treba da prate obaveštenja svojih avio-kompanija, jer su izmene satnica i preusmeravanja i dalje moguća.

(Aero.rs)