Četiri Konkorda uzletela zajedno sa Hitroua: Kako je nastala najpoznatija fotografija civilne avijacije

Badnje veče 1985. godine donelo je prizor koji se ni pre toga, ni posle toga, nikada više nije ponovio u civilnoj avijaciji. Četiri putnička nadzvučna aviona Konkord (Concorde) poletela su zajedno sa londonskog aerodroma Hitrou i letela u formaciji iznad južne Engleske, ostavljajući iza sebe jednu od najpoznatijih fotografija u istoriji civilnog vazdušnog saobraćaja.

Taj let nije bio komercijalan, niti otvoren za javnost, i nije imao ulogu klasične promocije. Bio je interni jubilej, moguć samo u vremenu kada su tehnološki prestiž i simbolika još uvek bili legitimni razlozi za ovakve poduhvate.

Preporučujemo

Povod je bio jednostavan, ali značajan. Deset godina ranije uvedena je prva redovna nadzvučna linija između Londona i Vašingtona. Za tu deceniju Konkordi Britiš ervejza (British Airways) sakupili su ukupno oko 71.000 sati nadzvučnog naleta i nalazili su se na vrhuncu svoje operativne karijere. Avion tada nije bio legenda u zalasku, već aktivni deo mreže koji je svakodnevno prevozio putnike preko Atlantika. Upravo zato je odlučeno da se jubilej obeleži ne događajem na zemlji, već nečim što je u potpunosti odgovaralo prirodi samog aviona.

Ideja da četiri putnička nadzvučna aviona lete u formaciji bila je bez presedana. Iako su takvi prizori u vojnoj avijaciji uobičajeni, u civilnom vazdušnom saobraćaju predstavljali su ogroman organizacioni i operativni izazov. Britiš ervejz u tom trenutku je rapolagao sa samo sedam Konkorda. Gotovo svi su bili stalno angažovani na redovnim linijama, pa je pronalaženje dana kada bi četiri aviona istovremeno bila dostupna zahtevalo detaljno analiziranje reda letenja i dugotrajno planiranje.

Kada je odgovarajući termin konačno pronađen, usledio je novi niz zahteva. Avioni su morali da budu tehnički potpuno spremni, bez ikakve mogućnosti da u poslednjem trenutku budu povučeni iz upotrebe zbog održavanja. Zbog toga su inženjeri od početka bili deo tima koji je radio na realizaciji leta. Paralelno su birane i posade, isključivo među najiskusnijim pilotima i letačkim inženjerima Konkorda, ljudima koji su avion poznavali u detalj.

Svaka posada imala je jasno definisanu ulogu. Vođa formacije bio je kapetan Brajan Volpol, tadašnji generalni menadžer Konkord odeljenja. On nije samo leteo na čelu formacije i definisao redosled i tip formacija, već je nadgledao i celokupno planiranje događaja. Drugi kapetani bili su zaduženi za precizno održavanje pozicija u formaciji, dok je deo tima radio na detaljnom planiranju rute i koordinaciji sa kontrolom letenja, što je za ovakav let bilo od presudnog značaja.

Posebnu dimenziju događaju dali su putnici. Umesto političara, poznatih ličnosti ili poslovnih partnera, u avionima su se nalazili zaposleni Britiš ervejza. Svaki Konkord je tokom jednosatnog, podzvučnog leta prevozio po 65 članova kompanije, uglavnom pilotskog i tehničkog osoblja. Jubilej je tako dobio izrazito interni karakter i pretvorio se u svojevrsno priznanje ljudima koji su godinama održavali i leteli tim avionima.

Formacijski let je prvobitno bio planiran za novembar 1985. godine, ali su tehnička ograničenja i loši vremenski uslovi doveli do odlaganja. Badnje veče, 24. decembra 1985. godine pokazalo se kao idealan datum. Tog dana bilo je manje redovnih Konkord letova, što je omogućilo veću dostupnost aviona, a vremenski uslovi su konačno bili dovoljno povoljni za bezbedno izvođenje leta i fotografisanje.

Jutro 24. decembra donelo je prizor koji su i zaposleni na Hitrouu retko viđali. Četiri Konkorda stajala su parkirana jedan pored drugog, spremna za poletanje. Nakon pokretanja motora, avioni su napustili stajanke, a aerodromske službe su privremeno zatvorile put koji se ukrštao sa rulnom stazom, kako bi sva četiri Konkorda bez zastoja mogla da se upute ka pisti.

U pratnji se nalazio i avion Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) Tornado, koji je služio kao platforma za snimanje celog događaja iz vazduha.

Po poletanju sa piste, avioni su se uputili ka tački okupljanja iznad Viltšira, na visini od oko 15.000 stopa. Tamo su zauzeli prvu formaciju, dijamantskog oblika, sa vođom na čelu i ostalim avionima precizno raspoređenim oko njega. Ubrzo je usledila i druga figura, oblik koji je podsećao na siluetu labuda, pre nego što su avioni prešli u završnu linijsku formaciju koja je zabeležena na danas čuvenim fotografijama.

Zanimljivo je da ni tada sve nije bilo savršeno. Blaga neusklađenost u završnoj liniji i danas je predmet prijateljskih rasprava među kapetanima. Upravo ta nesavršenost daje dodatnu težinu snimku, jer jasno pokazuje da se ne radi o montaži ili režiranom kadru, već o autentičnom letu u realnim uslovima.

Dva dana kasnije, još jedan redak prizor zabeležen je na zemlji, kada je šest Konkorda postrojeno zajedno na platformi inženjerske baze. Bio je to najveći broj ovih aviona ikada fotografisanih na jednom mestu sve do kraja 2000. godine, kada su svih sedam primeraka ponovo okupljeni neposredno pre velikih modifikacija.

Četrdeset godina kasnije, ovaj formacijski let posmatra se kao simbol jedne epohe u kojoj su granice u civilnoj avijaciji pomerane ne samo zbog profita, već i zbog ideje, identiteta i ponosa. U savremenom okruženju, sa strožim pravilima, drugačijom bezbednosnom kulturom i neumoljivom ekonomskom logikom, ovakav događaj gotovo je nezamisliv. Upravo zato let četiri Konkorda iz decembra 1985. ostaje više od lepe fotografije. On je dokument vremena koje se, po svemu sudeći, više neće vratiti.

(Aero.rs)