Od rulanja do sletanja: Koliko goriva zapravo troše moderni putnički avioni

Za putnike let počinje poletanjem, ali za avio-kompanije jedan od najvažnijih parametara prati se još od trenutka pokretanja motora — potrošnja goriva u svakoj fazi leta.

Tema potrošnje goriva ponovo je u centru pažnje nakon novog rasta cena kerozina izazvanog krizom na Bliskom istoku, zatvaranjem pojedinih vazdušnih prostora i produženjem brojnih međunarodnih ruta. Za avio-kompanije to predstavlja ogroman problem jer gorivo danas čini jedan od najvećih operativnih troškova.

Preporučujemo

Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), gorivo danas često učestvuje sa između 25 i 35 odsto u ukupnim troškovima avio-kompanija, dok je tokom velikih tržišnih poremećaja taj udeo bio i znatno veći.

Produženje leta za samo pola sata kod velikih širokotrupnih aviona može povećati potrošnju za nekoliko tona goriva, dok duža čekanja na zemlji i kruženja iznad aerodroma dodatno podižu troškove leta.

Iako se često govori o prosečnoj potrošnji tokom leta, stvarna potrošnja drastično se razlikuje u zavisnosti od faze leta, mase aviona, vremenskih uslova i same rute.

Avion počinje da troši velike količine goriva mnogo pre poletanja

Potrošnja goriva počinje već tokom rulanja prema pisti. Iako motori tada rade u režimu manjeg potiska, veliki broj letova svakodnevno provodi desetine minuta čekajući dozvolu za poletanje na prometnim aerodromima.

Prema podacima proizvođača i operativnim analizama, uskotrupni avioni poput Airbus A320 i Boeing 737 porodice tokom rulanja tipično troše između 10 i 20 kilograma goriva po minutu, u zavisnosti od mase aviona, dužine čekanja i broja aktivnih motora.

Na velikim čvorištima poput Londona Hitrou (LHR), Frankfurta (FRA) ili Istanbula (IST), avion može provesti više od pola sata na zemlji pre poletanja, što znači da se stotine kilograma goriva sagore još pre dolaska do piste.

Značajnu količinu goriva na zemlji troši i pomoćni agregat, poznat kao APU, mali motor u repu aviona koji obezbeđuje električnu energiju i klimatizaciju dok glavni motori ne rade. Zbog toga mnogi aerodromi danas koriste spoljne izvore napajanja kako bi smanjili potrošnju goriva na gejtu.

Mnoge avio-kompanije zbog toga primenjuju proceduru rulanja sa jednim motorom kada god operativni uslovi to dozvoljavaju.

Poletanje i penjanje troše ogromne količine goriva u kratkom vremenu

Najintenzivnija faza leta po pitanju trenutne potrošnje goriva događa se tokom poletanja i početnog penjanja.

Tokom poletanja motori rade blizu maksimalnog režima potiska kako bi avion dostigao brzinu potrebnu za odvajanje od piste i nastavak penjanja ka visini krstarenja. Upravo tada dolazi do najveće potrošnje goriva po jedinici vremena.

Kod uskotrupnih aviona poput Airbus A320neo ili Boeing 737 MAX ukupna potrošnja tokom poletanja može dostići više tona goriva na sat, dok su brojke kod velikih širokotrupnih aviona višestruko veće.

Tokom poletanja motori velikih putničkih aviona za svega nekoliko minuta sagore količinu goriva dovoljnu da prosečan automobil koristi mesecima.

Na ukupnu potrošnju tokom ove faze utiču brojni faktori:

• masa aviona
• količina goriva i karga
• temperatura vazduha
• dužina piste
• nadmorska visina aerodroma
• meteorološki uslovi

Avion je pritom najteži upravo neposredno nakon poletanja jer nosi najveću količinu goriva. Kod dugih interkontinentalnih letova to znači da avion tokom prvih sati leta troši značajan deo goriva samo kako bi prenosio dodatno gorivo potrebno za nastavak rute.

Krstarenje je najduža faza leta, ali i najefikasniji režim rada

Iako avion najveći deo vremena provodi na krstarećoj visini, motori tada rade u znatno ekonomičnijem režimu nego tokom poletanja i penjanja.

Moderni uskotrupni avioni poput Airbus A320neo i Boeing 737 MAX tokom krstarenja tipično troše između dve i po i tri tone goriva na sat, u zavisnosti od mase, visine leta i vetrova.

Upravo zbog potrošnje goriva avio-kompanije poslednjih godina ubrzano povlače starije četvoromotorne avione i prelaze na ekonomičnije modele nove generacije.

Veliki uticaj imaju i vetrovi na velikim visinama. Povoljan vetar može značajno smanjiti potrošnju i skratiti trajanje leta, dok snažni čeoni vetrovi povećavaju potrošnju goriva i troškove leta.

Kruženja u zoni aerodroma i obilazne rute danas predstavljaju ozbiljan trošak

Potrošnja goriva ne zavisi samo od samog aviona, već i od situacije u vazdušnom prostoru.

Kruženja iznad aerodroma zbog gužvi ili nevremena mogu značajno povećati ukupnu potrošnju, posebno na velikim međunarodnim aerodromima. Dodatni problem poslednjih godina predstavljaju zatvoreni vazdušni prostori i obilazne rute zbog ratova i geopolitičkih kriza.

Rat u Ukrajini i povremena ograničenja iznad delova Bliskog istoka promenili su veliki broj ruta između Evrope i Azije, zbog čega pojedini letovi danas traju znatno duže nego ranije.

Kod širokotrupnih aviona produženje leta između Evrope i Azije za samo 45 minuta može značiti dodatnih četiri do šest tona sagorelog goriva, u zavisnosti od tipa aviona i meteoroloških uslova.

Avio-kompanije danas pokušavaju da uštede gotovo svaki kilogram goriva

Zbog visokih cena kerozina avio-kompanije poslednjih godina uvode sve detaljnije procedure za smanjenje potrošnje tokom svakog leta.

Piloti danas od operativnih centara dobijaju preporuke koje imaju za cilj da smanje potrošnju čak i za nekoliko procenata, što kod velikih flota može doneti milionske uštede na godišnjem nivou.

Među najčešćim procedurama su:

• rulanje sa jednim motorom
• smanjena upotreba pomoćnog agregata (APU)
• optimizacija brzine penjanja
• izbor optimalne krstareće visine
• kontinuirano spuštanje pri prilazu aerodromu
• preciznije planiranje količine goriva

Mnoge avio-kompanije koriste i specijalizovane softvere koji tokom leta analiziraju vetrove, zagušenje vazdušnog prostora i meteorološke uslove kako bi posadi predložili ekonomičniju rutu ili visinu leta.

Posebna pažnja posvećuje se i planiranju količine goriva na letu. Iako propisi zahtevaju strogo definisane rezerve, dodatno gorivo povećava masu aviona, što zatim povećava i samu potrošnju tokom leta.

Neke avio-kompanije zbog toga koriste takozvani “cost index”, parametar koji određuje odnos između trajanja leta i potrošnje goriva. Niži cost index favorizuje ekonomičniji i sporiji let, dok viši prioritet daje kraćem vremenu putovanja.

Zahvaljujući novim motorima, aerodinamičkim unapređenjima i lakšim materijalima, moderni putnički avioni danas po putniku često troše manje goriva nego veliki SUV automobili tokom dužih putovanja.

Zbog toga danas gotovo svaki minut leta, svaki holding obrazac i svaki dodatni kilogram mase predstavljaju ozbiljan trošak za avio-kompanije. U industriji u kojoj se profit često meri u nekoliko procenata, potrošnja goriva postala je jedan od najvažnijih faktora koji određuju planiranje ruta, izbor aviona i svakodnevne operacije širom sveta.

(Aero.rs)