Tri od četiri evropska pilota prijavila mikrosan tokom leta: Četvrtina leti i kada je preumorna

Čak 76,8% evropskih pilota prijavilo je najmanje jednu epizodu mikrosna tokom leta u prethodne četiri nedelje, dok gotovo četvrtina navodi da nastavlja da leti i kada je zbog umora nesposobna za bezbedno obavljanje letačke dužnosti.

Istraživanje je za European Cockpit Association (ECA) sprovela konsultantska kompanija za bezbednost u avijaciji Baines Simmons, a u analizu su uključeni odgovori 7.198 pilota. Anketa je sprovedena tokom vrhunca letnje sezone 2026, a autori navode da je u odnosu na 2023. ostvaren tek ograničen napredak u upravljanju rizicima povezanim sa umorom.

Preporučujemo

Mikrosan prijavilo 76,8% pilota

Mikrosan predstavlja kratak i nenameran period sna, koji se može javiti sa otvorenim ili zatvorenim očima i jedan je od pokazatelja izražene pospanosti i smanjene radne sposobnosti.

Piloti su odgovarali koliko su često tokom prethodne četiri nedelje, dok su bili na dužnosti u pilotskoj kabini, imali kratke nekontrolisane periode sna, klimanje glavom ili su se borili da zadrže oči otvorene.

Najmanje jednu takvu epizodu prijavilo je 76,8% ispitanika, dok je 24,7% navelo više od pet epizoda tokom prethodne četiri nedelje.

Rezultat je gotovo isti kao 2023, kada je najmanje jednu epizodu mikrosna prijavilo 75,9% pilota.

Autori navode da se mikrosan češće može javiti tokom perioda manjeg radnog opterećenja, ali upozoravaju da učestale prijave na određenim linijama, vrstama letova ili u određenim delovima dana treba da budu signal operatorima za dodatnu procenu rizika.

Četvrtina nastavlja da leti uprkos umoru

Posebno zabrinjavaju odgovori na pitanje šta piloti rade kada procene da su zbog umora nesposobni za bezbedno obavljanje letačke dužnosti.

Samo 37,2% ispitanika navelo je da u takvoj situaciji obično prijavi da nije sposobno za let.

Istovremeno, 24,2% kaže da umor ne prijavi i ipak nastavi da leti, dok još 16,8% prijavi bolovanje umesto umora.

Još 52% pilota navelo je da je tokom prethodna tri meseca letelo u situaciji za koju je naknadno procenilo da je trebalo da prijavi da nije sposobno za let zbog umora.

Takvi slučajevi često ostaju van evidencije sistema upravljanja umorom. Kada pilot nastavi da leti ili prijavi bolovanje umesto umora, operator ne dobija podatke koji bi mogli da ukažu na problem sa rasporedom, vrstom operacija ili trajanjem dužnosti.

Samo 11,9% veruje sistemu prijavljivanja

Istraživanje pokazuje i veoma nizak nivo poverenja pilota u interne sisteme avio-kompanija.

Samo 11,9% ispitanika navelo je da veruje sistemu za prijavljivanje umora, dok je svega 11,3% odgovorilo da su takve prijave dovele do operativnih promena kojima je unapređena bezbednost.

Među pilotima koji su dodatno opisivali svoja iskustva, najčešća tema bio je strah od kaznene ili druge negativne reakcije kompanije nakon prijavljivanja umora. Taj problem pomenulo je 38,2% od 421 pilota koji su ostavili dodatni komentar.

Ukupno polovina ispitanika smatra da se rizikom od umora u njihovoj avio-kompaniji upravlja loše ili uglavnom loše, dok samo 22,5% smatra da se njime upravlja dobro ili veoma dobro.

Sedam od deset pilota strahuje od posledica odbijanja produženja dužnosti

Studija posebno analizira primenu takozvanog Commander’s Discretion, diskrecionog prava kapetana da u određenim nepredviđenim okolnostima produži maksimalno dozvoljeni period letačke dužnosti.

Prema evropskim propisima, takva odluka mora da bude zasnovana na proceni bezbednosti, a postupak mora da bude nekaznen.

Ipak, 69,1% ispitanika navelo je da je makar donekle zabrinuto zbog mogućih negativnih posledica ukoliko odbije produženje dužnosti. Njih 44,3% je veoma ili umereno zabrinuto, dok je 24,2% veoma zabrinuto.

Istovremeno, 38,3% pilota koristilo je Commander’s Discretion najmanje jednom tokom prethodne četiri nedelje, dok je 15,3% na taj način produžilo maksimalno dozvoljenu dužnost najmanje dva puta.

Najslabije ocene kod niskotarifnih i ACMI operatora

Rezultati se razlikuju i prema vrsti operacija. Među pilotima niskotarifnih operatora sa direktnim linijama samo 15,6% smatra da njihov operator dobro ili veoma dobro upravlja rizikom od umora, dok je kod ACMI, odnosno vet-lizing operatora, taj procenat 18,6%. Kod mrežnih avio-kompanija iznosi 25,9%.

Poverenje u sistem prijavljivanja takođe je najniže u ove dve grupe: 9,6% kod niskotarifnih i 9% kod ACMI operatora.

Autori ipak upozoravaju da rezultate za ACMI sektor treba tumačiti oprezno, pošto je u toj grupi bilo 167 ispitanika, znatno manje nego u nekim drugim kategorijama.

Uprkos aktivnostima EASA i industrije tokom prethodne tri godine, autori studije navode da na nivou ukupnog uzorka nije zabeležena značajna promena u iskustvima pilota sa umorom.

Najjasnije to pokazuje podatak o mikrosnu: najmanje jednu epizodu prijavilo je 75,9% pilota 2023. i 76,8% 2026. godine.

(Aero.rs)