Er Srbija razmatra polovne Drimlajnere: Manja potrošnja goriva, ali skuplji zakup

Er Srbija razmatra mogućnost uvođenja polovnih aviona Boing 787-8 Drimlajner (Boeing 787-8 Dreamliner) u svoju dugolinijsku flotu, objavio je 5. novembra magazin Aviation Week, pozivajući se na generalnog direktora kompanije Jiržija Mareka. Reč je o avionima srednje starosti, što je u skladu sa dosadašnjom praksom srpske nacionalne avio-kompanije da flotu proširuje polovnim letelicama.

Iako odluka o nabavci nije još uvek doneta, Boing 787-8 mogao bi da donese manju potrošnju goriva, ali i dodatne troškove obuke, održavanja i logistike. Za kompaniju koja trenutno raspolaže sa četiri širokotrupna Erbasa A330-200 (Airbus A330-200), ključno pitanje bilo bi da li očekivane uštede opravdavaju uvođenje još jednog tipa aviona.

Preporučujemo

Koliko bi Drimlajner trošio manje goriva?

Boing 787-8 pripada novijoj generaciji širokotrupnih aviona. Zahvaljujući kompozitnoj konstrukciji, naprednijoj aerodinamici i savremenijim motorima, može da ostvari manju potrošnju goriva od A330-200.

Prema uporednoj analizi stručnog časopisa Aircraft Commerce iz 2012. godine, 787-8 je na šest analiziranih ruta u proseku trošio 12,7 odsto manje goriva po letu od A330-200. Studija je koristila određene konfiguracije aviona i motora, pa njen rezultat ne predstavlja direktnu procenu ušteda koje bi ostvarila Er Srbija.

Razlika je ipak značajna. Ako bi A330-200 na određenoj dugolinijskoj ruti potrošio 60 tona goriva, smanjenje od 12,7 odsto odgovaralo bi uštedi od približno 7,6 tona po letu. Pod pretpostavkom jednake potrošnje u oba smera, to bi predstavljalo oko 15,2 tone na povratnom putovanju.

Reč je o ilustrativnom proračunu. Stvarna ušteda zavisila bi od dužine leta, mase aviona, vremenskih uslova i konfiguracije kabine.

Međutim, manja potrošnja po letu ne znači automatski i niži trošak po putniku. Konačna računica zavisi od broja sedišta, njihove popunjenosti, prihoda od karga i troškova korišćenja aviona.

A330-200 vs Boing 787-8: Kolike su razlike?

Prema podacima Boinga, 787-8 prima između 200 i 275 putnika u konfiguraciji sa dve klase, uz deklarisani dolet do 14.820 kilometara.

Erbas A330-200 obično ima između 220 i 260 sedišta, dok četiri aviona ovog tipa u floti Er Srbije nemaju identičan raspored kabine. Njihov kapacitet kreće se od 257 do 268 putnika, u zavisnosti od konkretnog aviona. YU-ARB ima 257 sedišta, YU-ARC 268, dok YU-ARD i YU-ARE raspolažu sa po 262 mesta.

Prema podacima proizvođača, dolet A330-200 zavisi od verzije i referentne konfiguracije. Erbas navodi vrednosti od približno 13.450 do 15.094 kilometra, dok Boing za 787-8 deklarisani dolet navodi do 14.820 kilometara.

Zato se prednost Drimlajnera ne može svesti samo na deklarisani dolet. Važno je koliko putnika i karga avion može da preveze na određenoj udaljenosti, uz potrebne rezerve goriva i operativna ograničenja.

Boing 787-8 ne bi nužno povećao putnički kapacitet dugolinijske flote Er Srbije. U zavisnosti od odabrane konfiguracije, mogao bi da ima približno jednak ili manji broj sedišta od postojećih A330-200, ali uz povoljniju potrošnju goriva.

Koje bi destinacije bile dostupne iz Beograda?

Dolet Boinga 787-8 omogućava direktne letove između Beograda i brojnih udaljenih destinacija, uključujući Los Anđeles, San Francisko, Tokio, Bangkok i Singapur, pod uslovom da konkretna ruta zadovoljava operativna ograničenja aviona.

Međutim, većina ovih gradova nalazi se i unutar deklarisanog doleta A330-200. To znači da eventualno uvođenje Drimlajnera ne bi automatski otvorilo destinacije koje su sadašnjoj floti nedostupne.

Njegova prednost mogla bi da bude povoljnija ekonomika letova i veća fleksibilnost pri planiranju putničkog i kargo kapaciteta, posebno na dugim rutama na kojima nepovoljni vetrovi, ograničenja vazdušnog prostora i potrebna količina goriva mogu da utiču na raspoloživu nosivost.

Za Er Srbiju je ovo pitanje posebno relevantno zbog planiranog širenja interkontinentalne mreže. Kompanija je za 20. maj 2027. najavila početak direktnih letova između Beograda i Majamija, dva puta nedeljno.

Na takvim linijama i relativno male razlike u potrošnji mogu značajno uticati na godišnje troškove goriva.

Novi tip aviona znači i novu logistiku

Najveći izazov eventualnog uvođenja Boinga 787-8 ne bi bila sama eksploatacija aviona, već organizacija flote.

Er Srbija je svoje dugolinijske operacije razvila oko A330-200, sa obučenim pilotskim posadama, uspostavljenim procedurama i organizovanom tehničkom podrškom.

Uvođenje Boinga 787 zahtevalo bi posebno školovanje pilota, dodatnu obuku mehaničara, tehničku dokumentaciju, opremu i rezervne delove. Različiti motori, avionika i sistemi održavanja podrazumevali bi i posebne ugovore sa pružaocima tehničkih usluga.

Kod velikih avio-kompanija ti troškovi raspoređuju se na desetine aviona istog tipa. U floti od svega nekoliko širokotrupnih letelica njihov udeo po avionu može biti znatno veći.

Dodatni izazov predstavljala bi raspoloživost posada. Pilot kvalifikovan za A330 ne može bez odgovarajuće preobuke upravljati Boingom 787, što ograničava mogućnosti zamene aviona u slučaju neplaniranih tehničkih problema.

Zbog toga bi uvođenje samo jednog ili dva Drimlajnera, uz zadržavanje postojeća četiri Erbasa, moglo da poveća složenost poslovanja više nego što sugeriše sam broj novih aviona.

Da li bi zamena A330-200 bila isplativija?

Ekonomska računica bila bi drugačija ukoliko bi Er Srbija odlučila da Drimlajnere koristi kao postepenu zamenu za postojeću širokotrupnu flotu.

Takav prelazak zahtevao bi ulaganja u obuku i tehničku podršku, ali bi kompanija dugoročno mogla ponovo da raspolaže jednim širokotrupnim tipom, uz prednosti savremenije tehnologije.

Nasuprot tome, dugoročno korišćenje A330-200 i Boinga 787-8 zahtevalo bi održavanje dva različita sistema obuke, logistike i tehničke podrške.

Treća mogućnost bilo bi dalje proširivanje flote polovnim A330-200. Ono bi omogućilo korišćenje postojeće infrastrukture i iskustva, ali bi kompanija nastavila da se oslanja na stariju generaciju aviona.

Razlika u ceni zakupa dodatno komplikuje računicu. Prema tržišnoj proceni konsultantske kuće IBA za 2026. godinu, mesečni zakup A330-200 starog oko 12 godina iznosi približno 324.000 do 345.000 dolara. Procena kompanije Cirium, predstavljena 2025. godine, za Boing 787-8 proizveden 2011. navodi oko 530.000 dolara mesečno.

Poređenje ovih vrednosti pokazuje razliku od približno 185.000 do 206.000 dolara mesečno po avionu. Ipak, reč je o procenama iz različitih godina i za avione različite starosti, a ne o direktno uporedivim ponudama za zakup niti o stvarnim ugovorenim troškovima Er Srbije.

Ti podaci ukazuju na to da bi eventualne uštede u potrošnji goriva morale da se posmatraju zajedno sa mogućom višom cenom zakupa. Konačna računica zavisila bi i od tehničkog stanja aviona, preostalih resursa motora i troškova velikih pregleda.

Manja potrošnja nije jedini kriterijum

Za procenu isplativosti Boinga 787-8 potrebni su podaci koji za sada nisu poznati: broj aviona koje bi Er Srbija eventualno nabavila, njihova starost, uslovi lizinga, planirana godišnja iskorišćenost i budućnost postojeće flote A330-200.

Drimlajner bi mogao da smanji potrošnju goriva na dugolinijskim letovima, ali bi njegova ukupna isplativost zavisila od uslova nabavke, troškova održavanja i odluke da li će zameniti postojeće A330-200 ili ih dopuniti. Er Srbija za sada nije objavila konkretne planove nabavke, broj aviona niti rokove njihovog mogućeg uvođenja.

(EkipaAero.rs)