Gotovo polovina istraga avionskih nesreća bez konačnog izveštaja: IATA upozorava na ozbiljan problem

Gotovo polovina istraga avionskih nesreća obuhvaćenih analizama Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA) nema objavljen konačni izveštaj, uprkos međunarodnim pravilima koja predviđaju njegovo objavljivanje, po mogućstvu u roku od godinu dana. IATA upozorava da se stanje godinama ne poboljšava, zbog čega avio-kompanije, proizvođači aviona i regulatorna tela ostaju bez važnih informacija koje bi mogle da doprinesu sprečavanju sličnih nesreća.

Direktor za bezbednost IATA Mark Sirl izjavio je 12. novembra, na Međunarodnom samitu o bezbednosti vazduhoplovstva u Montrealu, da se stopa objavljivanja konačnih izveštaja već duže vreme kreće oko 50 odsto.

Preporučujemo

Sirl je ocenio da je takav rezultat neprihvatljiv i da, uprkos višegodišnjim upozorenjima vazduhoplovnih organizacija, nema značajnijeg napretka.

Problem je posebno važan za industriju u kojoj se bezbednosne procedure, obuka posada i tehnički standardi kontinuirano unapređuju na osnovu iskustava iz prethodnih incidenata i nesreća.

Podaci IATA: Za 48 odsto nesreća nije bio dostupan konačni izveštaj

U zvaničnom obraćanju na konferenciji IATA, 6. oktobra 2026. godine, Sirl je naveo da je samo 52 odsto izveštaja o nesrećama iz perioda 2020–2024. završeno u skladu sa obavezama država prema Aneksu 13 Čikaške konvencije.

IATA je još u februaru 2025. godine, zajedno sa šest drugih međunarodnih vazduhoplovnih organizacija, objavila dokument u kojem je upozorila na isti problem.

Prema tadašnjim podacima, od 268 nesreća evidentiranih između 2018. i 2023. godine, do 30. juna 2024. završene su istrage za 140 slučajeva. Za preostalih 128 nesreća, odnosno 48 odsto, konačni izveštaji nisu bili dostupni.

Iako se podaci odnose na različite periode i datume preseka, ukazuju na dugotrajan problem sa završavanjem istraga i objavljivanjem njihovih rezultata.

IATA naglašava da kašnjenje konačnih izveštaja znači i odlaganje bezbednosnih pouka, dok odsustvo zvaničnih nalaza ostavlja prostor za spekulacije.

Šta propisuju međunarodna pravila i zašto istrage kasne?

Istrage vazduhoplovnih nesreća sprovode se prema pravilima Aneksa 13 Čikaške konvencije, koje je utvrdila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Prema tim pravilima, preliminarni izveštaj treba dostaviti u roku od 30 dana, dok konačni izveštaj treba učiniti javno dostupnim što pre, po mogućstvu u roku od 12 meseci od nesreće.

Ukoliko istraga traje duže, nadležni istražni organ treba da na svaku godišnjicu događaja objavi privremeno saopštenje o napretku istrage i identifikovanim bezbednosnim problemima. Rok od godinu dana nije apsolutno ograničenje trajanja istrage.

Svrha istrage nije utvrđivanje krivice ili pravne odgovornosti, već identifikovanje uzroka i faktora koji su doprineli nesreći kako bi se sprečilo njeno ponavljanje.

Istražitelji analiziraju podatke sa uređaja za beleženje parametara leta, snimke razgovora u pilotskoj kabini, ostatke aviona, dokumentaciju o održavanju, meteorološke uslove i druge raspoložive dokaze.

Predsednik i izvršni direktor Fondacije za bezbednost letenja (Flight Safety Foundation) Hasan Šahidi izjavio je za Rojters da istražni organi kao jedan od najčešćih razloga kašnjenja navode nedostatak kvalifikovanog stručnog osoblja.

Dodatne teškoće predstavljaju složene tehničke analize, potreba za međunarodnom saradnjom i, u pojedinim slučajevima, okolnosti koje zahtevaju paralelno vođenje krivičnih postupaka.

EASA: Bezbednosne preporuke mogu se izdati i pre završetka istrage

Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) u objašnjenju postupka istraživanja nesreća, objavljenom u avgustu 2026. godine, naglašava da se bezbednosne preporuke mogu izdati i pre završetka istrage, ukoliko se tokom njenog sprovođenja otkrije rizik koji zahteva hitno reagovanje.

To omogućava avio-kompanijama, proizvođačima aviona i regulatornim telima da preduzmu preventivne mere bez čekanja na konačni izveštaj.

EASA podseća da istrage sprovode nezavisni nacionalni istražni organi, dok sama agencija, kada je potrebno, pruža tehničku podršku.

Međutim, privremena saopštenja i pojedinačne bezbednosne preporuke ne mogu u potpunosti zameniti konačni izveštaj, koji objedinjuje rezultate istrage, utvrđene uzroke i faktore koji su doprineli nesreći.

Bez tog dokumenta druge avio-kompanije i nadležni organi mogu ostati bez informacija potrebnih za prepoznavanje sličnih rizika u sopstvenim operacijama.

Er Indija i Čajna Istern: Velike nesreće bez konačnih izveštaja

Među velikim vazduhoplovnim nesrećama za koje konačni izveštaji još nisu javno dostupni nalaze se pad Boinga 787-8 kompanije Er Indija (Air India) i nesreća Boinga 737-800 kompanije Čajna Istern erlajns (China Eastern Airlines).

Er Indijin avion srušio se 12. juna 2025. godine, neposredno nakon poletanja iz Ahmedabada. Poginula je 241 osoba u avionu i 19 ljudi na zemlji. Iako je objavljen preliminarni izveštaj, datum objavljivanja konačnih nalaza istrage još nije potvrđen.

Znatno duže traje istraga nesreće aviona kompanije Čajna Istern, koji se srušio 21. marta 2022. godine, pri čemu su poginule sve 132 osobe u avionu.

Više od četiri i po godine nakon nesreće, konačni izveštaj nije javno objavljen, a njeni uzroci nisu zvanično utvrđeni.

(Aero.rs)