Ovo je propali projekat Boinga: X-32, avion koji je izgubio trku od Lokidovog X-35

Kao što je svojevremeno u trci za prvi pravi avion pete generacije u američkom vazduhoplovstvu Lokidov avion YF-22, koji je kasnije dobio oznaku F-22 i nadimak Raptor - pobedio Nortropovu Crnu udovicu - avion YF-23, tako je deset godina kasnije Lokid uspeo da pobedi i Boing u takmičenju za izradu još modernijeg (a jeftinijeg) aviona.

Podsetimo se, portal Aero.rs doneo je svojim čitaocima priču o elegantnom i nadmoćnom avionu Nortrop Grumana koji je inženjerski bio izveden do savršenstva, ali ga prodajni tim nije dobro plasirao, što je iskoristio Lokidov menadžment.

Preporučujemo

Za razliku od toga, trka u programu JSF (Joint Strike Fighter) između Lokidovog modela X-35 i Boingovog aviona X-32 koji se s pravom može nazvati ružnim pačetom - bila je mnogo neravnopravnija.

Model koji su razvili Boeingovi inženjeri i projektanti u Sijetlu, finalizovan je u Phantom Works pogonima u Palmdejlu u Kaliforniji (u istom gradu gde se nalazi i suparničko postrojenje Skunk Works kompanije Lockheed Martin).

Izgrađena su dva prototipa: X-32A (početkom 2000.-te godine) i X-32B (u martu 2001.). Tokom 66 letova (koliko je obavio X-32A) demonstrirane su mogućnosti "normalnog" poletanja i sletanja (CTOL) kao i sletanja na nosače aviona (CV). Uz to, pokazane su letne i manevarske karakteristike, kao i nadzvučne performanse.

Njegov "parnjak" - X-32B poleteo je 29. marta 2001. iz baze Edvards. Ovaj prototip bio je fokusiran na demonstraciju STOVL (Short Take-Off and Vertical Landing) sposobnosti. Boing je planirao da koristi direktni potisak (slično Harijeru), ali se tokom razvoja prešlo na sistem lift-fana.

Taj prelazak je zakomplikovao testove, pa X-32B nikada nije pokazao potpuno zrelu STOVL sposobnost, što je bio ključni zahtev Marinskog korpusa. Za razliku od njega, Lokidov X-35, uspešno je izveo najvažniji zadatak.

Pored toga, X-32 je imao krilo "u jednom komadu", što je ocenjeno kao "manje fleksibilno" i manje "otporno na budućnost" u poređenju sa modularnim pristupom kod X-35, navodi National Security Journal.

Na kraju je Pentagon odabrao dizajn kompanije Lokid Martin kao sposobniji, zreliji i manje rizičan, a on je nakon izvršenih prilagođavanja postao F-35.

Program Joint Strike Fighter imao je cilj da razvije jednu platformu u tri varijante, za potrebe Vazduhoplovstva, Mornarice i Marinskog korpusa. Dok su tri varijante F-35 (A, B i C) uspele da usklade zahteve svih grana vojske, X-32 se mučio da odgovori na sve zadate standarde.

Njegov delta-krilni dizajn i veliki jedinstveni usisnik optimizovani su za prilazak i sletanje na nosače aviona, uz maksimiziranje unutrašnjeg prostora za naoružanje. Ali cena toga bila je ograničena manevarska sposobnost i slabije aerodinamičke performanse u poređenju sa X-35, koji je imao različite veličine i oblike krila kod tri varijante.

Pentagon je želeo jednu platformu koja će uspostaviti ravnotežu između performansi i troškova, ali i zadržati fleksibilnost za buduće izmene i prilagođavanja novim pretnjama i tehnologijama. X-35 je bolje postigao tu ravnotežu od X-32. Ne samo da je izgledao više kao „pravi“ lovac pete generacije, već je nudio veću fleksibilnost i manji rizik za projekat.

Oba primerka Boingovog X-32 završili su u muzejima: X-32A je u Nacionalnom muzeju USAF u Dejtonu, dok je X-32B izložen u Patuksent mornaričkom muzeju u Merilendu, blizu baze gde je prvobitno trebalo da se testira za potrebe Marinskog korpusa i Mornarice.

(Aero.rs)