Koje države danas vladaju nebom: Više od 50.000 vojnih letelica u službi globalno

Koje države imaju koliko borbenih letelica, za šta ih koriste i šta se drastično promenilo u proteklih godinu dana? Kao i svakog decembra, ovo je centralna tema godišnjeg pregleda World Air Forces Directory (WAFD), koji kreira renomirana analitička kuća Cirium, a objavljuje vazduhoplovni medij sa tradicijom izdavanja od 1909. godine – FlightGlobal, savremena platforma nastala iz štampanog Flight International.

Ovogodišnji izveštaj dolazi u trenutku verovatno najveće geopolitičke nestabilnosti u poslednjih nekoliko decenija. Od pada režima na Bliskom istoku, preko intenziviranja sukoba u Evropi, do novih žarišta u Aziji, mapa svetske vojne avijacije pretrpela je značajne promene.

Izazov preciznosti u svetu senki

Pre nego što zaronimo u brojke, važno je napomenuti specifičnost ovakvog poduhvata. Ambicija da se obuhvate sva vazduhoplovstva sveta – od globalnih supersila sa hiljadama letelica do malih ostrvskih država sa jednim ili dva transportna aviona – nosi sa sobom specifične izazove. U svetu gde su brojni podaci i dalje obavštajno osetljivi ili strogo čuvana vojna tajna, apsolutnu preciznost je gotovo nemoguće garantovati.

Brojno stanje je "živa" kategorija koja se menja na dnevnom nivou: letelice se povlače iz upotrebe, ulaze u procese dugotrajnog servisiranja, ili bivaju uništene u udesima i, sve češće, u ratnim sukobima. Cirium i FlightGlobal se u svojoj metodologiji po svemu sudeći primarno oslanjaju na zvanične izvore, javno dostupne podatke i dokumenta o kontroli naoružanja.

Ipak, dok su podaci za neke države transparentni i bliski realnom stanju, kod drugih su – bilo zbog birokratske neažurnosti ili namernog dezinformisanja – podložni odstupanjima. U aktivno stanje ubrajaju se ponekad i letelice koje su godinama neoperativne, dok se gubici u ratnim zonama kriju. Uprkos tome, WAFD ostaje najsveobuhvatniji javno dostupni presek stanja i, što je još važnije, najprecizniji pokazatelj globalnih trendova.

Ovogodišnji direktorijum beleži ukupno 52.231 vojnu letelicu u aktivnoj upotrebi u oružanim snagama 161 nacije. Ovo predstavlja neto smanjenje od 1%, odnosno 411 letelica manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako ovaj pad deluje statistički neznatno, on krije dramatične promene u strukturi flota pojedinih regiona.

Zanimljiv kuriozitet ovogodišnjeg izdanja je povratak Somalije na listu. Nakon što je poslednji put viđena u izveštaju 2008. godine, ova afrička nacija se vratila u ovaj pregled sa flotom od šest borbenih helikoptera, što simbolizuje pokušaje obnove državnih i vojnih struktura u tom delu sveta.

Bliski istok: Sirijski kolaps i širenje izraelskih operacija

Najveći pojedinačni udar na globalnu statistiku dogodio se na Bliskom istoku. U događaju koji je definisao kraj 2024. godine, pad režima Bašara al-Asada u Siriji doveo je do potpunog brisanja sirijskog ratnog vazduhoplovstva iz brojnog stanja u pregledu.

Celokupan inventar – koji je u prethodnom izveštaju brojao 414 letelica – uklonjen je sa liste. Ta brojka je uključivala impresivnu silu (barem na papiru) od 225 borbenih aviona, pretežno lovaca iz biroa MiG i Suhoj, kao i 153 borbena helikoptera. Vredi napomenuti da je čak 60% ove flote bilo ruskog porekla.

Vazdušni udari koje su sprovele snage SAD i Izraela kako bi sprečile da ovo oružje padne u ruke ekstremista nakon pada Damaska, učinili su ovu avijaciju prošlošću. Ovo je najveća pojedinačna promena u direktorijumu još od pada Avganistana 2021. godine.

Borbena dejstva tokom 2025. godine obuhvatila su i nastavak rata Izraela protiv organizacije Hamas u Gazi. Međutim, domet izraelskog vazduhoplovstva drastično je proširen. Kampanja je obuhvatila vazdušne udare protiv ciljeva u Iranu i Jemenu, ali i hirurški precizno ciljanje osoblja Hamasa unutar teritorije Katara, čime je IAF demonstrirao sposobnost projekcije sile širom regiona.

Ratna žarišta: Od Ponoćnog čekića do Paukove mreže

Najznačajnija demonstracija sile supersila došla je od strane Sjedinjenih Američkih Država. U junu 2025. godine, u operaciji nazvanoj Midnight Hammer (Ponoćni čekić), SAD su pokrenule seriju napada na iranska nuklearna postrojenja. U misiji je učestvovalo više od 125 letelica, uključujući sedam B-2 stelt bombardera koji su izveli neprekidni let od 36 sati iz baze Vajtman u Misuriju, izbacivši 75 precizno vođenih projektila, uključujući masivne "razbijače bunkera" GBU-57.

Na istoku Evrope, rat u Ukrajini ušao je u četvrtu godinu. Ukrajina je izvela jednu od najsmelijih akcija sukoba – operaciju Paukova mreža. Koristeći dronove lansirane iz skrivenih kamiona, Kijev je ciljao strateške bombardere duboko unutar ruske teritorije, oštetivši više aviona tipa Tu-22M3, Tu-95 i - prema podacima Ciriuma - Tu-160, kao i barem jedan A-50 za rano upozoravanje. Statistički, Rusija je zabeležila pad od 55 letelica (sada ih ima 4.237), dok je Ukrajina uspela da poveća svoju flotu za 23 letelice, dostigavši broj od 347. Ključni faktor ovog rasta je donacija i uvođenje u upotrebu 25 lovaca F-16, kao i dva švedska Saab 340 AEW&C aviona.

U maju 2025. došlo je do kratkotrajnog ali žestokog vazdušnog okršaja između Indije i Pakistana, gde su korišćene rakete dugog dometa PL-15 sa pakistanskih J-10C. Iako Pakistan tvrdi da je oborio više indijskih aviona, vizuelni dokazi potvrđuju gubitak jednog indijskog Rafala.

Uspon Zmaja i američki odgovor: Peta i šesta generacija

Jedan od najvažnijih podataka u novom izveštaju tiče se Kine. Cirium je drastično revidirao procenu broja operativnih lovaca pete generacije Chengdu J-20.

Dok su prethodne procene bile konzervativne, novi podaci ukazuju da Peking sada raspolaže sa čak 250 operativnih J-20, što je ogroman skok sa prethodnih 19 evidentiranih. Kineska ukupna flota sada broji 3.529 letelica, čineći 7% svetskog totala.

SAD, koje i dalje dominiraju sa 13.033 letelice (25% svetske flote) i prednjače u svim kategorijama, odgovorile su na ovaj izazov strateškim odlukama. Najzvučnija vest iz Severne Amerike je izbor Boeinga za program Next Generation Air Dominance (NGAD).

Očekuje se proizvodnja najmanje 185 višenamenskih borbenih aviona šeste generacije, označenih kao F-47, koji će zameniti postojeće F-22 Raptore i osigurati američku tehnološku nadmoć u decenijama koje dolaze.

Regionalni trendovi i tržišna pomeranja

Dok Bliski istok beleži pad od 9% zbog Sirije, a Zajednica nezavisnih država (ZND) pad od 2% usled ruskih gubitaka, Azija-Pacifik i Afrika beleže blagi rast od po 1%.

Evropa ostaje stabilna, ali sa jasnim fokusom na modernizaciju i jačanje istočnog krila NATO-a. Nemačka, Turska, Italija i Španija potpisale su nove ugovore za nabavku Eurofightera, dok je Švedska uvela u upotrebu prve serijske Gripene E.

Zanimljivo je da je Alžir postao prvi izvozni kupac ruskog Su-57, naručivši 14 komada, dok se Indija i dalje oslanja na miks tehnologija, naručujući dodatne Su-30MKI ali i domaće Tejas Mk1A lovce.

Na tržištu transportnih aviona i trenera, Embraer nastavlja prodor u Evropu sa C-390 (Švedska, Portugal, Češka), dok Turska beleži uspeh sa svojim trenažerom Hurjet, koji će zameniti stare C-101 u španskom vazduhoplovstvu.

S druge strane, era starih letelica se neminovno bliži kraju – Indija povlači MiG-21, Japan C-1 transportere, a Severna Koreja prastare Su-7.

Srbija: Šta vidimo na nebu a šta kaže Cirium

Podaci za Srbiju, odnosno Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu Vojske Srbije donose određene nepreciznosti i otvaraju pitanje ažurnosti izvora. Navedeno je da Srbija poseduje čak 17 jurišnih aviona J-22 Orao, što je duplo više od osam koje smo videli na paradi Snaga Srbije u septembru, kao i 16 školsko-borbenih Soko Super Galeb G-4.

Za lovce, sada višenamenske borbene avione MiG-29 naveden je tačan broj od 14 aviona, ali su podeljeni u kategoriju borbenih (jednosedi, 11 komada) i trenažnih (MiG-29UB, 3 komada). Rafali su takođe navedeni – 12 aviona u kolumni za naručene.

Po Ciriumu, RViPVO ima 4 borbena helikoptera Mi-35 i 11 poručenih. Ovaj drugi broj verovatno se odnosi na 11 helikoptera Mi-35P koji su nabavljeni sa Kipra još 2023. godine. Šest primeraka je godinu dana kasnije remontovano i uvedeno u sastav 714. protivoklopne helikopterske eskadrile Senke na Lađevcima.

Broj helikoptera opšte namene Mi-8/17 je takođe dupliran – FlightGlobal navodi da ih ima 10, kao i SA341/2 Gazela za koje piše da ih ima čak 25. Ovi podaci sugerišu da se u brojnom stanju verovatno i dalje vode letelice koje nisu operativne već duže vreme, poput starijih Mi-8T.

Kada brojevi postaju stvarnost: Šta sve ovo znači u praksi

Kada se podvuče crta, postaje jasno da su tabele i statistika samo trenutni presek stanja u svetu koji je postao previše nepredvidiv za dugoročne prognoze. Tehnološka trka se ubrzava, a jaz između supersila se smanjuje, no lekcije iz proteklih godinu dana opominju da u savremenom sukobu presuđuje realna operativnost, a ne brojno stanje na papiru. Vazduhoplovna moć je ponovo postala potrošna roba, a nebo arena u kojoj stare zasluge više ne garantuju bezbednost.

(Aero.rs)