Krah evropskog lovca budućnosti: Francuska i Nemačka odustale od programa vrednog 100 milijardi evra

Jedan od najvećih evropskih vojnih projekata u poslednjih nekoliko decenija našao se pred slomom nakon što Francuska i Nemačka nisu uspele da prevaziđu višegodišnje sporove oko razvoja borbenog aviona nove generacije.

Prema pisanju nemačkog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung, nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron tokom nedavnih razgovora zaključili su da zajednički razvoj aviona New Generation Fighter (NGF), centralnog elementa programa Future Combat Air System (FCAS), više nema realne izglede za nastavak.

Preporučujemo

U pitanju je projekat vredan oko 100 milijardi evra, pokrenut 2017. godine sa ciljem razvoja evropskog naslednika francuskog Rafala i nemačkog Eurofighter Typhoona. Novi sistem trebalo je da uđe u operativnu upotrebu oko 2040. godine i postane oslonac evropske borbene avijacije tokom druge polovine 21. veka.

Vest predstavlja ozbiljan udarac za evropske ambicije da razvije sopstveni borbeni avion šeste generacije i smanji oslanjanje na američku vojnu tehnologiju. FCAS je godinama predstavljan kao jedan od najvažnijih evropskih odbrambenih projekata i simbol tehnološke samostalnosti evropske odbrambene industrije.

Iako se u javnosti često govori o političkim nesuglasicama između Pariza i Berlina, problemi su bili mnogo dublji. Projekat su godinama opterećivali sporovi između kompanija Dassault Aviation i Airbus oko raspodele poslova, intelektualne svojine i upravljanja programom. Francuski Dassault, proizvođač Rafala, insistirao je na vodećoj ulozi u razvoju novog aviona, dok je Airbus zastupao ravnopravniju podelu odgovornosti između partnera.

Istovremeno, Francuska i Nemačka nikada nisu u potpunosti uspele da usaglase ni zahteve koje bi budući avion trebalo da ispuni.

Francuska je od početka insistirala da novi avion bude sposoban za nošenje nuklearnog naoružanja i operacije sa nosača aviona. Takvi zahtevi proizlaze iz činjenice da Francuska poseduje nuklearni arsenal i jedina je država Evropske unije koja raspolaže nosačem aviona. Budući naslednik Rafala trebalo je da koristi i francusko ratno vazduhoplovstvo i mornarica.

Sa druge strane, Nemačka nema potrebu za operacijama sa nosača aviona niti za razvojem takvih sposobnosti. Berlin je poslednjih godina dodatno smanjio potrebu za FCAS-om nabavkom američkih lovaca F-35 Lightning II, koji će u narednim decenijama predstavljati jedan od nosilaca nemačkog ratnog vazduhoplovstva.

Kako navodi američki portal The War Zone, upravo su različiti operativni zahtevi dve države postali jedna od glavnih prepreka za nastavak projekta. Drugim rečima, Pariz je želeo avion koji bi istovremeno nasledio Rafale u ratnom vazduhoplovstvu i mornarici, uključujući operacije sa nosača aviona. Berlin nije imao interes da finansira razvoj sposobnosti koje nema nameru da koristi, što je tokom godina dodatno produbilo razlike između partnera.

FCAS nikada nije bio zamišljen kao obična zamena za Rafal i Eurofighter. U njegovom središtu nalazio se avion NGF, ali je čitav koncept podrazumevao povezivanje pilotiranih aviona, bespilotnih letelica, senzora, naoružanja i komandnih sistema u jedinstvenu digitalnu mrežu. Cilj je bio stvaranje potpuno novog načina vođenja vazdušnih operacija u kojem bi više platformi delovalo kao jedinstven borbeni sistem.

Planirano je da NGF upravlja grupama bespilotnih letelica poznatih kao „lojalni pratioci“ (loyal wingman), koje bi izvršavale izviđačke, elektronske i borbene zadatke u saradnji sa pilotiranim avionom. Na taj način FCAS je trebalo da preraste u integrisani sistem koji objedinjuje avione, dronove, senzore i naoružanje u realnom vremenu.

Zbog toga pojedini izvori navode da bi određeni delovi programa mogli da opstanu čak i ukoliko zajednički razvoj samog aviona bude definitivno obustavljen. Nemačka strana navodno i dalje vidi budućnost u razvoju pojedinih tehnologija koje su bile deo šire FCAS arhitekture.

Mogući zastoj ili raspad programa otvara pitanje budućnosti evropskih borbenih aviona šeste generacije. Jedan od scenarija podrazumeva približavanje Nemačke programu Global Combat Air Programme (GCAP), koji predvode Velika Britanija, Italija i Japan, a čiji je centralni element borbeni avion Tempest.

Istovremeno, u evropskim vazduhoplovnim krugovima sve češće se pominje mogućnost saradnje između Airbusa i švedskog Saaba na razvoju novog borbenog aviona. Takav scenario postao je predmet spekulacija nakon što je Airbus nedavno nagovestio da razmatra različite opcije za budućnost programa.

Francuska bi, sa druge strane, mogla da nastavi samostalni razvoj budućih borbenih sistema. Pariz već radi na standardu Rafale F5, koji bi trebalo da ostane u operativnoj upotrebi do oko 2060. godine, kao i na novoj bespilotnoj borbenoj letelici namenjenoj saradnji sa pilotiranim avionima.

Dodatnu težinu celoj priči daje činjenica da se kriza FCAS-a produbljuje u trenutku kada evropske države ubrzano povećavaju vojnu potrošnju i nastoje da ojačaju sopstvenu odbrambenu industriju usled rata u Ukrajini i pogoršanih bezbednosnih odnosa sa Rusijom.

Upravo zato mogući krah FCAS-a predstavlja mnogo više od neuspeha jednog vojnog programa. Posle gotovo osam godina razvoja otvoreno je pitanje da li Evropa i dalje može da razvije zajednički borbeni avion nove generacije ili će njene vazduhoplovne snage u narednim decenijama postati još zavisnije od američkih platformi poput F-35.

(Aero.rs)