Nova generacija anti-dron sistema: Airbusov "Bird of Prey" obara cilj za nekoliko hiljada dolara

Airbus je saopštio da je njegov besposadni presretački sistem „Bird of Prey“ izveo prvi demonstracioni let na vojnom poligonu u severnoj Nemačkoj, tokom kojeg je autonomno pronašao, identifikovao i presreo kamikaza dron srednje veličine. Cilj je uništen raketom vazduh–vazduh Mark I, razvijenom u saradnji sa kompanijom Frankenburg Technologies.

Test je izveden u režimu u kojem sistem samostalno obavlja ključne faze – od detekcije do lansiranja, bez neposredne intervencije operatera u završnici napada. Time se ovaj projekat svrstava među retke koji već u ranoj fazi demonstriraju visok nivo automatizacije u borbi protiv besposadnih ciljeva.

Preporučujemo

Foto: Airbus Defence and Space

Iz Airbus Defence and Space navode da je razvoj ovakvog sistema usmeren na problem koji je u poslednjim sukobima postao svakodnevica: veliki broj jeftinih kamikaza dronova koji opterećuju klasične sisteme protivvazdušne odbrane. Umesto daljeg povećanja dometa i performansi, fokus je pomeren na odnos cene i efekta.

„Bird of Prey“ je razvijen na osnovi drona Do-DT25, koji se već koristi kao meta za obuku PVO jedinica. Prototip ima raspon krila od 2,5 metra, dužinu 3,1 metar i maksimalnu poletnu masu od 160 kilograma. Tokom demonstracije bio je opremljen sa četiri rakete, dok je predviđeno da operativna verzija nosi do osam.

Rakete Mark I spadaju u kategoriju veoma lakih vođenih projektila: duge su 65 centimetara, teške manje od dva kilograma i imaju domet do 1,5 kilometara. Opremljene su fragmentacionom bojevom glavom i namenjene su gađanju ciljeva na maloj udaljenosti, uz princip „ispali i zaboravi“.

Sistem je projektovan za integraciju u postojeće NATO komandno-kontrolne strukture kroz Airbusov Integrated Battle Management System (IBMS). Dalja testiranja tokom 2026. godine trebalo bi da uključe i gađanja sa bojevim glavama.

Foto: Airbus Defence and Space

Koliko košta obaranje drona

Najvažniji deo ove priče nije sam let, već računica iza njega.

U praksi, kamikaza dronovi koji se danas koriste u sukobima često koštaju između 20.000 i 50.000 dolara. Njihovo obaranje klasičnim PVO sistemima višestruko je skuplje: rakete sistema Patriot dostižu nekoliko miliona dolara, dok i sistemi srednjeg dometa podrazumevaju stotine hiljada dolara po lansiranju.

Takav odnos znači da napad može biti finansijski održiv čak i kada većina dronova bude oborena.

Koncept „Bird of Prey“ ide u suprotnom smeru. Rakete mase manje od dva kilograma projektovane su za serijsku proizvodnju i nisku cenu, koja bi prema procenama mogla biti u rangu od nekoliko hiljada do desetak hiljada dolara po komadu. Kako jedna platforma nosi više projektila i koristi se više puta, cena po jednom obaranju dodatno se spušta.

U tom odnosu, prvi put se pojavljuje realna mogućnost da presretanje bude jeftinije od samog napada.

Foto: Airbus Defence and Space

Između postojećih rešenja

Airbusov pristup uklapa se u širi talas razvoja sistema za borbu protiv dronova, ali se pozicionira između već postojećih rešenja.

Američki Coyote već je u operativnoj upotrebi, ali je jednokratan. Izraelski laserski sistemi poput Iron Beam nude veoma nisku cenu po dejstvu, ali su ograničeni vremenskim uslovima i dometom. Anduril razvija presretač Roadrunner koji se može vratiti i ponovo koristiti, ali uz veću cenu i složeniju platformu.

„Bird of Prey“ pokušava da objedini više zahteva: mala platforma, više projektila, višekratna upotreba i integracija u postojeće sisteme komandovanja. Takav profil najviše odgovara zaštiti objekata i prostora gde se očekuje veći broj ciljeva u kratkom vremenu.

Foto: Airbus Defence and Space

Gde su granice sistema

Ograničenja su jasno vidljiva već iz osnovnih karakteristika. Domet raketa od oko 1,5 kilometara znači da presretač mora da deluje u neposrednoj blizini cilja. Efikasnost će zavisiti od toga koliko brzo i precizno sistem dobija podatke o ciljevima, bilo sopstvenim senzorima ili kroz širu mrežu.

Drugim rečima, ovakav sistem ne menja klasične PVO slojeve, već ih dopunjuje u završnoj fazi odbrane.

Dalji razvoj će gotovo izvesno ići ka povećanju dometa, boljoj autonomiji i koordinaciji većeg broja presretača koji deluju istovremeno.

(Aero.rs)