Šta je moglo da pođe po zlu i šta pokazuju snimci? Pad helikoptera CH-47 kod Brčkog odneo četiri života

Helikopter CH-47 italijanske vojske, angažovan u misiji EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini, srušio se u četvrtak, 29. oktobra, u mestu Gorice kod Brčkog. U nesreći su poginule četiri osobe, dok je 11 povređeno. Prema saopštenju EUFOR, helikopter je  u trenutku pada bio u redovnoj trenažnoj misiji.

U helikopteru ICH-47F (I u oznaci je za primerke isporučene Italiji) se nalazilo ukupno 15 osoba. Poginuli su narednici italijanske vojske Simone Ruđa (37), pilot, i Klaudio Markezi (35), specijalista na helikopteru, kao i poručnik Franko Adriano Zekilo (64), lekar, i narednica Laura Prokači (24), medicinska sestra, pripadnici Vojnog dobrovoljačkog korpusa Italijanskog Crvenog krsta.

Preporučujemo

Helikopter je, prema podacima specijalizovanih vazduhoplovnih izvora, nosio italijansku oznaku EI-705, vojnu registraciju MM81782 i fabrički serijski broj M.7805

U nesreći nije bilo povređenih civila niti štete na civilnim objektima, saopštio je EUFOR Uzrok pada još nije utvrđen, a istraga treba da rasvetli šta se dogodilo tokom leta.

Snimak pada helikoptera CH-47 pokazuje nekontrolisanu rotaciju

Na društvenim mrežama pojavio se snimak poslednjih trenutaka leta helikoptera CH-47. Na njemu se vidi letelica na maloj visini koja gubi stabilnost i počinje da se okreće oko svoje vertikalne ose. Helikopter nakratko dobija visinu, ali zatim nastavlja da se nekontrolisano rotira, uz izražen nagib, pre nego što udara o zemlju.

Ekspert sa višedecenijskim iskustvom u ispitivanju helikoptera i aviona u razgovoru za za Aero.rs ukazuje na mogućnost otkaza u sistemu koji omogućava kontrolu obrtnog momenta:

"Na osnovu snimka očigledno je došlo do nekog otkaza u kontroli kontra-momenta", ocenjuje sagovornik Aero.rs.

"Deluje da helikopter ima snage, ali nema kontra-obrtnog momenta. Ako je posada pokušala da to kompenzuje smanjivanjem snage, to je moglo da rezultuje gubitkom uzgona na rotorima", dodaje on.

Slučno razmišljaju i sagovornici italijanskog lisa La Repubblica koji objavio je opširniju analizu mogućih uzroka nesreće, pozivajući se na iskustva italijanskih i stranih pilota koji su leteli na helikopterima CH-47.

Prema njihovim procenama, pažnja se usmerava na sistem upravljanja letelicom, posebno na komande kojima se preko nožnih pedala kontroliše rad dva glavna rotora.

Na snimku poslednjih trenutaka leta, prema analizi lista, ne uočavaju se očigledne nepravilnosti u radu motora i rotora.

Zbog toga se među preliminarnim hipotezama razmatra mogućnost da je problem nastao u prenosu elektronskih signala od komandi do sistema koji upravlja uglom lopatica, ali i mehanički kvar u samom mehanizmu za upravljanje rotorima.

Ipak, do sada nije potvrđeno da je došlo do kvara na komandama, niti je utvrđeno šta je izazvalo gubitak kontrole nad helikopterom.

U istrazi nesreće kod Brčkog zato će biti važni pregled olupine, analiza mehaničkih i elektronskih sistema, kao i iskazi preživelih članova posade i putnika. Njihova svedočenja mogla bi da pomognu u rekonstrukciji događaja i utvrđivanju da li su tokom leta primetili problem sa komandama ili pokušali da intervenišu i na koji način kako bi povratili kontrolu nad helikopterom.

Kako helikopter CH-47 kontroliše pravac bez repnog rotora

Za razliku od tradicionalnih helikoptera koji koriste manji, vertikalno postavljen repni rotor kako bi neutralisali obrtni moment i sprečili nekontrolisano rotiranje trupa u suprotnom smeru, CH-47 Chinook ovaj problem rešava jedinstvenim tandem sistemom.

Njegova dva velika rotora okreću se se u suprotnim smerovima - prednji u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a zadnji u smeru kazaljke - čime se sile obrtnog momenta prirodno poništavaju unutar samog trupa.

Pored toga što eliminiše potrebu za repnim rotorom, ovaj koncept omogućava da se stopostotna snaga motora usmeri isključivo na podizanje tereta, za razliku od standardnih letelica koje čak 10 do 15 procenata snage troše samo na održavanje pravca.

Upravljanje i kretanje CH-47 kontrolišu se preko naprednog digitalnog i hidrauličnog sistema koji nezavisno menja ugao krakova elisa (ciklični i kolektivni korak) na prednjem i zadnjem rotoru.

Tako se let napred ili nazad postiže automatskim balansiranjem uzgona, gde se za kretanje unapred povećava potisak na zadnjem, a smanjuje na prednjem rotoru, što spušta nos letelice.

Skretanje i rotacija oko sopstvene ose izvode se koordinisanim naginjanjem prednjeg rotora na jednu, a zadnjeg na drugu stranu, zbog čega se ovaj džin može bukvalno okrenuti u mestu poput tenka - kada vozač da komandu da se gusenice pokreću u suprotnom smeru. Bočno kretanje postiže simultanim naginjanjem oba rotora u željenom smeru.

Ova specifična aerodinamika i precizna kontrola rotora omogućavaju helikopteru Chinook izvođenje jednog od najspektakularnijih manevara u istoriji avijacije - takozvanog pinnacle sletanja.

Zahvaljujući nezavisnom upravljanju prednjim i zadnjim potiskom, pilot može bukvalno da "sedne" samo zadnjim točkovima i spuštenom rampom na ivicu planinske litice, krov zgrade ili samu površinu vode, dok prednji deo helikoptera stabilno lebdi u vazduhu.

Ovaj manevar omogućava munjevit ukrcaj i iskrcaj vojnika, specijalnih jedinica ili ranjenika na terenima gde je fizički potpuno nemoguće bezbedno spustiti celu letelicu, što Chinook čini nezamenljivim u ekstremnim taktičkim i spasilačkim misijama.

Italijanska vojska imala je 16 helikoptera CH-47F

Italija je 2009. godine naručila 16 helikoptera ICH-47F, posebne verzije američkog transportnog helikoptera Boeing CH-47F prilagođene zahtevima italijanske vojske. Završno sklapanje obavljala je kompanija AgustaWestland, danas deo grupacije Leonardo, u fabrici u Vergiateu.

Prva dva primerka isporučena su u oktobru 2014. godine i uvedena u naoružanje 1. puka avijacije Kopnene vojske Antares (1° Reggimento Aviazione dell’Esercito Antares), sa sedištem u Viterbu. Novi helikopteri zamenili su CH-47C, koji su u italijanskoj vojsci bili u upotrebi od 1973. godine.

Operativnu jedinicu za helikoptere CH-47F u okviru puka „Antares“ čini 11. grupa eskadrila Ercole (11° Gruppo Squadroni Aviazione dell’Esercito Ercole), takođe bazirana u Viterbu. Ovaj puk pripada Brigadi avijacije Kopnene vojske (Brigata Aviazione dell’Esercito), u okviru Komande avijacije Kopnene vojske (Comando Aviazione dell’Esercito - AVES).

ICH-47F namenjen je prevozu vojnika, opreme i tereta, kao i podršci različitim vojnim zadacima, uključujući i ispecijalne operacije

Dva italijanska CH-47F raspoređeni su i u Bosni i Hercegovini, gde su deo vazduhoplovnog kontingenta misije EUFOR Althea. Pored teških transportnih helikoptera, italijanski kontingent koristi i lake helikoptere AB205.

EUFOR Althea koristi helikoptere za transport i podršku snagama u BiH

Vazduhoplovna komponenta EUFOR obavlja zadatke transporta, izviđanja, obuke i nadzora teritorije, a pruža podršku Multinacionalnom manevarskom bataljonu, Oružanim snagama BiH i policijskim strukturama. Helikopteri se koriste i za medicinsku evakuaciju, kao i za prevoz ljudi i opreme u teško pristupačna područja.

EUFOR Althea pokrenuta je 2. decembra 2004. godine, kada je preuzeo odgovornost od NATO misije SFOR.

Osnovni zadatak operacije je podrška održavanju bezbednog i stabilnog okruženja u Bosni i Hercegovini, kao i nadzor nad sprovođenjem vojnih odredbi Dejtonskog mirovnog sporazuma. Misija deluje na osnovu mandata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

CH-47 Chinook: Jedan od najvećih helikoptera na svetu

Boeing CH-47 Chinook jedan je od najprepoznatljivijih i najvecih teških transportnih helikoptera. Njegova tandem konfiguracija sa dva glavna rotora omogućava veliki kapacitet za prevoz tereta i vojnika, zbog čega se koristi za logističku podršku, premeštanje jedinica i transport teške opreme.

Kod verzije CH-47F posadu čine tri člana - pilot, kopilot i letački tehničar, a u kabini može da se preveze do 33 vojnika. U sanitetskoj konfiguraciji moguće je smestiti do 24 nosila.

Za transport tereta koristi se unutrašnjost kabine, ali i tri spoljne teretne kuke. Nosivost centralne kuke dostiže 11.793 kilograma, dok sistem sa prednjom i zadnjom kukom omogućava prevoz tereta do 11.340 kilograma.

CH-47F pokreću dva turboosovinska motora Honeywell T55-GA-714A, svaki snage 4.777 konjskih snaga. Prečnik svakog rotora iznosi 18,3 metra, dužina helikoptera oko 30,1 metar, a visina 5,7 metara. Maksimalna poletna masa osnovne verzije CH-47F iznosi 22.680 kilograma. Maksimalna brzina je oko 302 km/h, dok krstareća brzina iznosi približno 291 km/h.

Posebnu verziju, MH-47G, koristi 160. vazuhoplovni puk za specijalne operacije američke vojske, poznat kao Night Stalkers (160th SOAR).

Ovi helikopteri opremljeni su sistemom za dopunu goriva u vazduhu, naprednim navigacionim i komunikacionim sistemima, radarom, infracrvenim sistemima za otkrivanje pretnji i opremom za samoodbranu.

Namenjeni su izvođenju specijalnih operacija, uključujući prevoz i izvlačenje specijalnih jedinica, infiltraciju i eksfiltraciju na nepristupačnim lokacijama, kao i letove na malim visinama i u složenim vremenskim uslovima.

(Aero.rs)