Vreme čitanja: oko 4 min.
Prava putnika u avio saobraćaju
Vreme čitanja: oko 4 min.
Svakodnevno čujemo da letovi kasne a da li znate koja su vaša prava i koje su obaveze avio-kompanija u tom slučaju
Sezona godišnjih odmora je u punom jeku a sa njom i velike gužve na aerodromima. Svakodnevno čujemo da letovi kasne a da li znate koja su vaša prava i koje su obaveze avio-kompanija u tom slučaju?
Preporučujemo
EasyJet planira novu liniju ka Beogradu: Kompaniji su dodeljeni slotovi na aerodromu London Stansted
Deset godina od tragedije na letu MH17: Još niko nije odgovarao, još se ne zna ko je kriv
Prava putnika u avio saobraćaju su se razvijala decenijama kako bi se obezbedila sigurnost i zaštitili njihovi interesi. Od početnih regulacija do međunarodnih konvencija, ovi zakoni su bili odgovor na izazove i potrebe koje avio saobraćaj nosi sa sobom.
U početku, prava putnika u avio saobraćaju bila su prilično ograničena i oslanjala su se na opšte zakone o prevozu. U prvim decenijama 20. veka, kako je avio saobraćaj postajao sve značajni pojavila se potreba za specifičnijim regulacijama.
Varšavska konvencija (1929)
Jedan od prvih velikih koraka u regulisanju prava putnika bila je Varšavska konvencija iz 1929. godine. Ovaj međunarodni sporazum definisao je odgovornost avio prevoznika za štetu nanetu putnicima, prtljagu ili teretu tokom međunarodnog prevoza. Konvencija je postavila ograničenja za odgovornost avio prevoznika, ali i omogućila putnicima da traže odštetu u slučaju nesreća.
Čikaška konvencija (1944)
Čikaška konvencija iz 1944. godine, poznata i kao “Konvencija o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu”, postavila je temelje za međunarodni sistem regulacije avio saobraćaja. Ova konvencija je stvorila Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva (ICAO), koja je odgovorna za standardizaciju i bezbednost u međunarodnom avio saobraćaju. Iako se primarno fokusira na tehničke i operativne aspekte, Čikaška konvencija je ključna za formiranje okvira u kojem su se kasnije razvijala prava putnika.
Montrealska konvencija (1999)
Montrealska konvencija iz 1999. godine modernizovala je i zamenila Varšavsku konvenciju, uvodeći značajne promene i poboljšanja u zaštiti prava putnika. Ova konvencija obuhvata sledeće ključne aspekte:
- Odgovornost prevoznika: Povećana odgovornost avio prevoznika za smrt ili telesne povrede putnika, sa višim limitima za odštetu.
- Kašnjenja: Definisana su prava putnika u slučaju kašnjenja leta, uključujući pravo na odštetu.
- Izgubljeni prtljag: Preciznija pravila i veće nadoknade za izgubljeni ili oštećeni prtljag.
Evropska unija: Uredba (EZ) br. 261/2004
Evropska unija je uvela jednu od najstrožih regulativa za zaštitu prava putnika, poznatu kao Uredba (EZ) br. 261/2004. Ova uredba obuhvata prava putnika u slučaju otkazivanja, kašnjenja leta ili uskraćivanja ukrcavanja, uključujući:
- Naknadu: Putnici imaju pravo na finansijsku naknadu u slučaju otkazivanja ili značajnog kašnjenja leta.
- Pravo na brigu: Putnici imaju pravo na hranu, piće, smeštaj i komunikacione usluge u slučaju kašnjenja.
- Preusmeravanje ili povraćaj novca: U slučaju otkazivanja leta, putnici imaju pravo na preusmeravanje na drugi let ili povraćaj novca za kartu.
Kome putnik treba da se žali u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta?
Putnik žalbu treba uvek prvo da podnese avio-kompaniji na njihovoj web stranici za reklamacije. Rok za podnošenje reklamacije je 90 dana od dana kada je let trebalo da bude obavljen.
Posle svake reklamacije podnosilac će dobiti referentni broj žalbe na koju avio-prevoznik ima rok od 60 dana da odgovori. Ako avio-prevoznik ne odgovori u roku od 60 dana, putnik ima pravo da povredu zakona prijavi Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.
Nadležna služba za prava putnika utvrdiće da li je bilo povrede Zakona i uputiti vas kako da ostvarite vaša prava. Bitno je napomenuti da Direktorat nema zakonsku mogućnost da obaveže avio-kompaniju da vam isplati naknadu. Nezavisno od ovoga, putnik može uvek svoja prava da ostvari i putem suda.
U novije vreme, sve više putnika podnosi tužbe protiv avio-kompanija preko internet advokata zbog nemogućnosti tuženja stranih avio-kompanija pred našim sudovima.
Putnici ovu soluciju često koriste pošto ih inicijalna tužba preko on-line specijalizovanih advokatskih kancelarija ništa ne košta jer se one naplaćuju po dobijenom slučaju u visini od oko 30% od vrednosti tužbe.
Kada avio-kompanija nije odgovorna
Avio-kompanija nema obavezu dodatnih kompenzacija prema putnicima u sledećim slučajevima:
- Prirodnih katastrofa,
- Vojnih operacija
- Vanrednog stanja
- Štrajka zaposlenih na aerodromu, kontrolora letenja, zemaljskog opsluživanja itd.
- U slučaju kvara na avionu koji predstavljaja opasnost za bezbednost putnika izuzev onih koji su mogli biti otklonjeni redovnim servisiranjem.
U kojim slučajevima imate pravo na naknadu
Ukoliko vas avio-kompanija obavesti da je let otkazan 14 i više dana pre datuma poletanja, ona vam ne mora isplatiti naknadu. Uprkos tome, prevoznik vam mora ponuditi alternativni let do vašeg krajnjeg odredišta ili vam refundirati iznos vaše neiskorišćene karte.
U slučaju da vaš let kasni 3 i više časova iz razloga koji ne spada u vanredne okonosti prema dužini vašeg leta imate pravo na sledeću naknadu:
- Za sve letove dužine do 1.500km - 250 evra
- Za sve letove u EU duže od 1.500km - 400 evra
- Za sve letove koje obavljaju evropske avio-kompanija ili poleću iz Evrope dužine između 1.500 i 3.500km - €400
- Za sve letove koje obavlja evropska avio-kompanija ili poleću iz Evrope duže od 3.500km - 600 evra
(Aero.rs)
Povezane vesti
Obeležen Međunarodni dan civilne avijacije: Praznik avijatičara i putnika proslavljen i na društvenim mrežama
Video: Srpski leteći vatrogasci: Više od dva miliona litara vode izbacili na požare za manje od mesec i po
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
