Šta srpskoj privatnoj avio-kompaniji donosi hangar od 3.000 kvadrata: MRO kapaciteti uvećani četiri puta

Beogradski aerodrom i njegova okolina godinama se menjaju dinamikom koji čini se da ne može da isprati ni Google Maps. Sa zemlje sve izgleda kao jedno ogromno gradilište, ili ako se bolje zagleda, kolonija manjih gradilišta koje niču kao pečurke posle kiše: izgrađena je umetnuta pista 12R-30L, ne tako davno pre toga novi kontrolni toranj SMATSA, obnovljena je glavna pista, sada označena 12L-30R, segment po segment rekonstruisana je zgrada terminala 2 i “produžena” sa novim izlazima, proširene su platforme za avione, izgrađene su nove saobraćajnice unutar aerodroma tako i van njega.

Plodna oranica oko Aerodroma Nikola Tesla polako ali sigurno ustupa mesto sve većem broju parkinga za one koji dolaze na aerodrom bilo da tu rade ili da putuju, ali i stambenim objektima koji su “došli” do same ograde aerodroma, a onih koji su izgrađeni ili se grade tek nekoliko stotina metara udaljeni od aerodroma, po izgledu, opremljenosti i gabaritima ne bi se postideli ni centralni gradski kvartovi.

Ono što je najfascinantnije, između svih tih manjih ili većih gradilišta - svo vreme avio-saobraćaj ne da se, manje ili više nesmetano, redovno obavlja već je kontinuirano - ne računajući pandemijsku 202o. godinu - rastao broj opsluženih putnika, od 2010. godine kada je zabeleženo oko 2.7 miliona do prošle sa skoro 8 miliona. Uostalom, sva proširenja gradnje novih objekata i jesu sa ciljem povećanja obima vazdušnog saobraćaja i protoka ljudi, robe i kapitala.

Dugačkoj listi novog i modernog na oko beogradskog aerodroma poslednji se priključio prošle nedelje novootvoreni hangar avio-kompanije Prince Aviation, jedan od dva do sada sagrađena uz primenu modernih tehnologija kako u samoj izgradnji tako i za proces održavanja vazduhoplova. MUP Srbije za svoju Helikoptersku jedinicu pre oko godinu dana završio novi, četvorodelni moderni hangar, a preko puta Princovog užurbano raste još jedan objekat slične površine, kako smo nezvanično saznali za potrebe Avio službe u kome će svoj krov nad glavom naći državni Embraer Legacy i Learjet 31.

Kako je izgledalo samo otvaranje hangara, mogli ste već da pročitate na Aero.rs a o brojnim izazovima koje su morali da savladaju i šta je sve ugrađeno u najnoviji hangar, za Aero.rs ispričali su Srđan Kragojevic, tehnički direktor i Vladimir Jovanović, izvršni direktor ove avio-kompanije koja, kako ćemo saznati, pre skoro dve decenije odlučila da uz usluge privatnih čarter letova, odnosno poslovne avijacije i školovanja pilota počne da razvija i segment servisiranja aviona (MRO - Maintenance, Repair, Overhaul).

Srđan Kragojevic, tehnički direktor Prince Aviation, priseća se koji su i kakav put prešli od same ideje do hangara svečano otvorenog u petak: “Ovaj projekat smo započeli davne 2007. godine. Imali smo pismo namerama sa Cessnom, danas Textron Aviation, i sa tim pismom su obilazili Jat, Air Serbia, Aerodrom Beograd, sve do pre neke dve godine kada smo uspeli pronaći mogućnost da to napravimo na ovoj površini”. Osam godina su projektovali, dve i po godine pregovarali pravne i finansijske uslove, a sagradili ga za šest meseci, kaže Kragojević.

“Hangar koji smo do sada koristili i koji se nalazi u neposrednoj blizini je napravljen 1965. a poslednji objekat u industrijskoj zoni aerodroma je napravljen ‘87. Ovo je zaista jedan objekat za 21. vek - ovi drugi objekti imaju dušu, oni pripadaju nekom drugom vremenu, a ovaj pripada budućnosti”, navodi tehnički direktor srpske privatne avio-kompanije.

Ispod velikog svetlećeg natpisa Prince Aviation na hangaru stoje logoi svetski poznatih i priznatih kompanija u avijaciji: Cessne, Pratt & Whitney, Collins Aerospace, Dassault… “To su sve kompanijske autorizacije koje imamo, a u svetu avijacije to su apsolutni šampioni”, kaže Kragojević.

Prince Aviation je zastupnik brenda Cessna koji je “sinonim za avijaciju i nema skoro ni jednog pilota koji je završio osnovnu obuku na tom avionu”. “Pratt & Whitney Canada je kompanija koja pravi čuvene (turbo-elisne, op. aut) PT6 motore koji su prošle godine napravili jednu milijardu sati naleta, što je dostignuće kao ni u jednoj industriji”, ponosni su u Prince Aviation na svoje partnere. “Tu su razni proizvođači elektronike: Collins Aerospace, sa kojima smo radili prototipske instalacije ove godine, izlagali u Ženevi, Garmin koji je poznat i široj populaciji koja se bave opremom za spašavanje i na kraju jednom vrlo mladom i zanimljivom kompanijom koja radi vinglete za krila na avionima tipa Cesna 525.”

Hangar je, kako smo već pisali, dimenzija 50 sa 60 metara, ima ukupnu površinu od 3.000 kvadratnih metara hangarskog prostora i dodatnih 600 m2 radionica i kancelarija. Kragovević kaže da je to bio “ozbiljan inženjerski poduhvat”, a sam hangar naziva “inženjerskim draguljem” zato što ima slobodnonoiseći krov od 50 metara.

“Takođe, ima hangarska vrata punom širinom raspona, što je isto vrlo specifično i morali smo da ih uvezemo iz inostranstva jer ne postoji proizvođač takvih vrata kod nas. U hangar su ugrađena vrlo napredna rešenja u industriji: imamo antistatik pod kao kod elektronskih kompanija koje se bave proizvodnjom elektronske opreme, što znači da avioni ne moraju da budu uzemljeni, sve je uzemljeno i slobodno od statičkog elektriciteta. Hangar ima i podno grejanje i grejanje duvanjem odozgo. Krov je ojačan da bi mogao da primi solarnih panela, tako da obezbeđuje da bude jedan samodrživ i zeleni objekat. Sva vozila koja koristimo za manipulaciju su električna, tako da smo skoro carbon-free. Električna instalacija je ugrađena u pod - nemamo kablove - što smanjuje mogućnost da dođe do povrede ljudi ili štete na vazduhoplovima”, priča u dahu tehnički direktor Kragojević i kaže da bi mogao “tako do sutra” da navodi šta je sve u novom hangaru najmodernije ili najnaprednije.

Prince Aviation je, ističe Kragojević, u novom hangaru ima alate od čuvenog američkog proizvođača Snap On: “To je alat Level 5 Total FOD (Foreign Object Damage) Control, gde svaka polica skenirana, svaki alat se vezuje za svakog mehaničara i avion ne može da bude pušten sa radova dok se sav alat ne vrati” - pojednostavljeno, da neki instrument ili neki nepredviđeni deo ne bude “zaboravljen” negde u motoru, što može da se desi. Najčešće posledice nisu ozbiljne, ali nažalost mogu biti i fatalne.

“Ovaj objekat je projektovan za devet aviona najčešćeg tipa koji mi održavamo, a to je Cesna 560XL. Mi smo trenutno imali tri proizvodne linije, a u novom hangaru imaćemo devet, ukupno 12 - sa tri na 12 to je povećanje od 400 procenata. U ovom hangaru bi trebali da radimo avione čuvenog francuskog proizvođača Dassault Aviation, i time u stvari prelazimo na širokotrupne avione, kaže tehnički direktor Prince Aviation i pri tome misli na avion koji će biti najveći u segmentu poslovne avijacije (ne računajući naravno biz-jetove nastale od saobraćajnih aviona) i koji je već “ustalasao” tržište, a nije još ni poleteo.

“Hangar je projektovan da može da primi dva Falcon 10X, koji još uvek nije u proizvodnji, ali kada bude, on će moći da bude održavan u ovom objektu i to je u stvari naš pogled u budućnost i ono što mi očekujemo”, optimističan je Kragojević.

Vladimir Jovanović, izvršni direktor Prince Aviation, kaže za Telegraf.rs sa neskrivenim emocijama da je dan otvaranja hangara jedan od najznačajnijih u istoriji kompanije u kojoj radi već 18 godina, kao i njegov kolega Kragojević - zaposleni su istog dana kao mladi diplomci Mašinskog fakulteta “sa idejom i vizijom da počne da se razvijaja organizacija za održavanje”, odnosno MRO segment avio-kompanije. “Ovo je kulminacija i rezultat, ali sa druge strane i jedan početak nečega velikog i dobrog”, kaže Jovanović.

“Hangar će pre svega biti namenjen za održavanje vazduhoplova, poslovnih aviona za koje mi imamo ovlašćenje, to je njegova krovna funkcija. U tom procesu održavanja mi ćemo obučavati naše mlade mehaničare, školovati nove generacije tehničkog osoblja koje će u godinama koje dolaze učiti i biti oslonac našeg daljeg razvoja.”

“Srbija je bila kolevka vazduhoplovstva, ali Srbija na polju vazduhoplovne industrije tek sada ima puno toga da ponudi”, podseća Jovanović i dodaje: “Mi smo jedan primer, ali se nadamo da će se Srbija vratiti na one stare puteve slave, pogotovo u vazduhoplovstvu.”

(Aero.rs)