Sukob Indije i Pakistana izazvao velike probleme u vazdušnom saobraćaju: Globalni i regionalni poremećaji

Najnoviji vojni sukob između Indije i Pakistana, koji je eskalirao nakon indijskih vazdušnih udara na ciljeve u Pakistanu, doveo je do ozbiljnih poremećaja u globalnom i regionalnom vazdušnom saobraćaju. Ova kriza, najintenzivnija u poslednje tri decenije, ima dalekosežne posledice na avio-industriju, kako u Aziji, tako i širom sveta.

Preporučujemo

Zatvaranje vazdušnog prostora i zabrane preleta

Indija je zatvorila najmanje 24 aerodroma u severnim i zapadnim regionima zemlje, uključujući važne lokacije poput Amricara (Amritsar) i Šrinagara (Srinagar), što je izazvalo masovna otkazivanja i preusmeravanja letova. Istovremeno, Pakistan je privremeno zatvorio svoj vazdušni prostor, ali je ubrzo obnovio letove na većini ruta, uz ograničenja u severnim delovima zemlje. Obe zemlje su međusobno zabranile prelete svojih avio-kompanija, što je dodatno komplikovalo situaciju za međunarodne prevoznike.

Foto: Shutterstock

Globalni uticaj: Duže rute i veći troškovi

Zatvaranje pakistanskog vazdušnog prostora primoralo je mnoge svetske avio-kompanije, uključujući Lufthanzu (Lufthansa), Er Frans (Air France), Britiš Ervejz (British Airways) i Singapur Erlajns (Singapore Airlines), da preusmere svoje letove preko Irana, Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ove promene su produžile trajanje letova za 30 do 90 minuta, povećale potrošnju goriva i operativne troškove, kao i smanjile prihode Pakistana i Indije od taksi za prelete.

Indijske avio-kompanije, poput Er Indije (Air India) i IndiGo-a (IndiGo), suočavaju se sa značajnim finansijskim gubicima. Er Indija procenjuje dodatne troškove od oko 600 miliona dolara godišnje zbog dužih ruta. Kako bi ublažila posledice, indijska vlada je odobrila privremeno produženje radnih sati i odmora za posade na dugolinijskim letovima.

Foto: Shutterstock

Regionalni uticaj: Preusmereni letovi i otkazivanja

Na regionalnom nivou, najviše su pogođene zemlje Centralne Azije, koje održavaju intenzivne vazdušne veze sa Indijom. Kazahstanska kompanija Er Astana (Air Astana) morala je da preusmeri letove između Almati (Almaty) i Delhija (Delhi), što je produžilo let na skoro sedam sati, umesto uobičajena tri sata. Sličnu sudbinu je doživela i uzbekistanska avio-kompanija Uzbekistan Erlajns (Uzbekistan Airways), koja je promenila rute letova ka Delhiju i Bangkoku (Bangkok), što je produžilo vreme leta za nekoliko sati. Na primer, let Taškent–Delhi sada traje više od šest sati, umesto dva, dok let Taškent–Bangkok sada traje osam sati umesto šest.

Sa druge strane, kirgiska kompanija Aero Nomad (Aero Nomad) otkazala je sve letove između Biškeka (Bishkek) i Delhija, jer njena flota aviona A320ceo nema dovoljan dolet za zaobilazne rute. Očekuje se da će linija biti obnovljena tek nakon 22. maja 2025. godine.

Foto: Shutterstock

Uticaj na kargo saobraćaj

Pored putničkih letova, zatvaranje pakistanskog vazdušnog prostora ima značajan uticaj na kargo saobraćaj. Kompanije kao što su DHL i FedEks (FedEx), koje često koriste rute preko Pakistana za letove između Evrope i Jugoistočne Azije, sada su prinuđene da koriste alternativne rute preko Irana i Omana. Ove promene dovode do kašnjenja u isporuci, povećanja troškova logistike i dodatnih sletanja za dopunu goriva.

Na primer, kargo letovi iz Frankfurta prema Bangkoku sada koriste dužu rutu preko juga Irana i Arapskog mora, čime se vreme leta produžava za više od sat vremena. Slično tome, letovi sa kargo centrima u Dohi (Doha) i Dubaiju (Dubai) prema jugoistočnoj Aziji takođe koriste duže južne koridore. Pored kašnjenja, povećani troškovi goriva mogu imati dugoročne posledice na cene transporta i efikasnost globalnih logističkih lanaca.

Foto: Wikimedia/BriYYZ

Uticaj na Bliski Istok i Jugoistočnu Aziju

Bliskoistočni avio-prevoznici takođe su pogođeni ovim sukobom. Katar Ervejz (Qatar Airways) i Emirejts (Emirates) morali su da produže svoje rute prema Indiji i Jugoistočnoj Aziji. Letovi iz Dohe (Doha) i Dubaija (Dubai) prema Delhiju sada koriste južnije rute preko Irana, što povećava trajanje leta i troškove za gorivo.

Jugoistočna Azija takođe oseća posledice, posebno Singapur Erlajns i Malezija Erlajns (Malaysia Airlines), koji sada koriste rute preko Arapskog mora i Omana, kako bi izbegli zatvoreni vazdušni prostor Pakistana. Na primer, let Singapur–Tashkent traje duže za gotovo dva sata.

Foto: Wikimedia/km30192002

Bezbednosni izazovi i međunarodne reakcije

Osim logističkih izazova, bezbednosni rizici su značajni. Zabeleženi su slučajevi ometanja GPS signala iznad konfliktnog područja, što predstavlja ozbiljnu pretnju za civilne letove. Međunarodne organizacije, uključujući Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva (ICAO), izrazile su zabrinutost zbog potencijalnih opasnosti za civilnu avijaciju i pozvale na hitnu deeskalaciju sukoba.

Sukob između Indije i Pakistana ima dalekosežne posledice na globalni i regionalni vazdušni saobraćaj. Međunarodne avio-kompanije suočene sa povećanim troškovima i dužim rutama, a regionalni prevoznici su prinuđeni na otkazivanja letova. Pored putničkog saobraćaja, kargo industrija se suočava sa značajnim problemima u vidu kašnjenja i dodatnih troškova. Sve dok se situacija ne stabilizuje, očekuje se nastavak poremećaja, a putnicima i komercijalnim korisnicima se savetuje da redovno proveravaju status letova i kargo isporuka.

(Aero.rs)