Kanada pokrenula postupak za zaplenu ruskog aviona An-124

Kanadska vlada je pokrenula pravni postupak za konfiskaciju teškog transportnog aviona Antonov An-124-100-150, koji pripada ruskoj avio-kompaniji Volga-Dnepr Erlajns, a koji je od februara 2022. godine parkiran na Međunarodnom aerodromu Lester B. Pirs (Toronto). Ova odluka usledila je nakon što je Kanada zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avio-kompanije kao reakciju na rusku invaziju na Ukrajinu.

Foto: Shutterstock

Preporučujemo

Zaplena aviona u humanitarnoj misiji

Avion An-124-100 (RA-82078) kompanije Volga-Dnepr stigao je u Toronto 27. februara 2022. godine u okviru humanitarne misije. Ovim letom, avion je isporučio testove za COVID-19 i ličnu zaštitnu opremu iz Kine u Kanadu. Međutim, istog dana kada je avion sleteo, Kanada je donela odluku o zatvaranju svog vazdušnog prostora za ruske avio-kompanije, kao deo šireg paketa sankcija uvedenih zbog ruskog napada na Ukrajinu.

Nakon sletanja, avion je ostao parkiran na aerodromu Lester B. Pirs, bez mogućnosti povratka u Rusiju. Zbog zabrane preleta, An-124 je postao “zarobljen” na aerodromu u Torontu, a problem se dodatno zakomplikovao kada je kanadska vlada u junu 2022. godine legalizovala konfiskaciju imovine sankcionisanih subjekata kroz izmene Zakona o posebnim ekonomskim merama (Special Economic Measures Act).

U međuvremenu, troškovi parkiranja aviona su nagomilani na više od 330.000 dolara, a dnevni trošak nastavlja da raste, budući da naknada iznosi 0,58 USD po minutu. Uprava aerodroma izrazila je nezadovoljstvo zbog prisustva aviona na pisti, ali kanadska vlada nije povukla odluke koje bi omogućile njegovo uklanjanje.

Foto: Shutterstock

Pravni osnov i međunarodne reakcije

Proces konfiskacije odvija se u skladu sa kanadskim Zakonom o posebnim ekonomskim merama i dodatnim zakonskim izmenama koje omogućavaju zaplenu imovine sankcionisanih lica. Vlada je podnela zahtev Višem sudu Ontarija za konfiskaciju, uz obrazloženje da su vlasnici aviona povezani sa sankcionisanim entitetima, uključujući Volga-Dnepr Erlajns,, Volga-Dnepr Group, Sberbank i osnivača Alekseja Isaikina.

Ovakva odluka izazvala je podeljene reakcije u međunarodnoj pravnoj zajednici. Dok neki pravni stručnjaci smatraju da Kanada ima pravno uporište u okviru svojih sankcionih mera, drugi smatraju da ovakvi potezi mogu predstavljati kršenje međunarodnog prava. Advokat Vilijam Pelerin (William Pellerin) iz firme McMillan ocenjuje da Kanada “prelazi granicu” u pogledu sankcionih zakona, dok Džon V. Boskarijol (John W. Boscariol), šef međunarodne trgovinske grupe McCarthy Tétrault, smatra da Kanada precenjuje svoje mogućnosti u pogledu ovakvih mera.

Ekonomski i politički kontekst

Konfiskacija aviona An-124 deo je politike zapadnih zemalja koje su zamrzle rusku imovinu u sklopu sankcija uvedenih nakon početka sukoba u Ukrajini. Kanada je jedna od prvih zemalja koja je legalizovala zaplenu imovine sankcionisanih subjekata, dok druge države za sada ostaju na nivou zamrzavanja.

Volga-Dnepr Erlajns, tvrdi da je konfiskacija nezakonita i da predstavlja eksproprijaciju imovine bez adekvatnog pravnog osnova. Kompanija je pokrenula arbitražni postupak protiv Kanade i procenjuje štetu na najmanje 100 miliona dolara. Ova situacija dodatno komplikuje bilateralne odnose Kanade i Rusije i potencijalno ugrožava poslovne interese drugih kompanija iz sankcionisanih zemalja.

Foto: Vadim Savitsky/TASS/Profimedia

Stav Ukrajine i moguća upotreba aviona

Ukrajinska vlada podržava kanadsku odluku, a ministarka pravde Olha Stefanishina izjavila je da je konfiskacija An-124 jedan od glavnih ciljeva u okviru pomoći Ukrajini. Ukoliko konfiskacija bude pravosnažno odobrena, avion bi mogao biti korišćen za humanitarne ili vojne svrhe, s obzirom na njegove sposobnosti prevoza teškog tereta.

Slučaj zaplene aviona An-124 Volga-Dnepr Erlajns u Torontu otvario je brojna pravna i politička pitanja, kako u kontekstu međunarodnog prava, tako i sa aspekta investicione sigurnosti u Kanadi. Ovaj pravni postupak prate međunarodni pravni stručnjaci, dok se očekuje da Viši sud Ontarija donese konačnu odluku o sudbini aviona. Ishod će verovatno imati dugoročne posledice na poslovanje ruskih kompanija u Kanadi, kao i na odnose između Otave i Moskve.

(Aero.rs)