Mediji najavili stajaća mesta u avionima, ali zakon kaže - bez sertifikacije, ništa od toga

Veliki broj svetskih medija preneo je vest da bi niskotarifni prevoznici (poput Rajanera i iziDžeta) uskoro mogli da počnu sa ugradnjom posebnih mesta za putnike koji bi zapravo - stajali na kraćim avionskim linijama u trajanju do dva sata - već 2026. godine.

Priče se fokusiraju na dugogodišnjem konceptu SkajRajder (SkyRider - nebesko sedlo) kompanije Aviointeriors, sugerišući da bi niskotarifne aviokompanije uskoro mogle implementirati ovaj dizajn kako bi povećale kapacitet i snizile cene karata.

Preporučujemo

U stvarnosti, takav ishod nije izvodljiv. Nijedan vazduhoplovni regulator, ni u Evropi, ni u Severnoj Americi, niti bilo gde drugde, nije sertifikovao bilo koji oblik vertikalnog ili polu-stojećeg sedišta za prevoz putnika. Potrebna testiranja pri sudaru, prilagođavanja unutrašnjosti kabine i procesi sertifikacije ostaju nerešeni, a nijedna avio-kompanija nije preduzela prve operativne korake ka usvajanju takvih sedišta.

Koncept sedišta - vertikalni prototip koji je razvila italijanska firma Aviointeriors - prvi put je prikazan još 2010. godine kao alternativa za štednju prostora na kratkim letovima, postavljajući putnike u polu-uspravan, sedlast položaj. Prema proizvođaču, SkajRajder bi mogao da poveća kapacitet putnika do 20% u okviru postojeće raspodele sedišta, uz zadržavanje razmaka (seat pitch) od samo 23 inča (58,4 cm).

Kompanija je predstavila ovaj koncept na više izložbi enterijera aviona, ali on nikada nije prešao fazu prototipa. Uprkos unapređenim verzijama tokom godina, uključujući SkajRajder 2.0 i 3.0, nijedna konfiguracija nije ušla u operativnu upotrebu niti započela proces regulatorne sertifikacije, piše Simple Flying.

Foto:Shutterstock

Za komercijalnu upotrebu, sva avionska sedišta moraju proći dinamička testiranja pri sudaru i usaglasiti se sa bezbednosnim propisima koje postavljaju vazduhoplovne vlasti poput evropske agencije EASA ili američke FAA. Portparol EASA je za BirminghamLive izjavio da agencija „još nije zaprimila nijedan zahtev za ovakav pristup, niti je videla bilo kakve praktične primere, jer konstrukcija trupa ne obezbeđuje prostor za stojeće putnike do samog prozora.“

Bilo kakva izmena sedišta u avionu mora biti odobrena u okviru tipne sertifikacije aviona. Ovaj proces prevazilazi procenu čvrstoće samog sedišta. Regulatorna tela ispituju kako dizajn utiče na performanse evakuacije, raspored kabine i opštu usklađenost sa standardima vazduhoplovne ispravnosti.

Foto: Shutterstock

Evakuacija putnika predstavlja jedan od najrigoroznijih i apsolutno nepromenljivih bezbednosnih zahteva u komercijalnom vazduhoplovstvu. U slučaju vanredne situacije, FAA nalaže da svi komercijalni avioni moraju biti sposobni da evakuišu putnike za otprilike 90 sekundi. Ovaj zahtev se verifikuje fizičkim testiranjem ili validiranim simulacijama i uzima u obzir stvarno ponašanje putnika pod stresom. Gusto raspoređene konfiguracije ili nekonvencionalni položaji mogu ometati protok kroz prolaze, ograničiti pokretljivost i produžiti vreme evakuacije, što otežava ispunjavanje uslova.

Pored toga, dizajn mora zaštititi putnike tokom udara visokog intenziteta ili turbulencija. Standardi FAA i EASA zahtevaju da sva sedišta prođu dinamička testiranja simulirajući sile od 16G napred i 14G vertikalno. Ova testiranja su bazirana na konvencionalnom položaju sedišta, sa specifičnim pretpostavkama o tome kako ljudsko telo apsorbuje udar kada je sedeći i zategnut pojasima. Polu-uspravan položaj menja raspodelu tih sila kroz kičmu, karlicu i noge, što može uvesti dodatnu složenost i rizik.

(Aero.rs)