Sedam decenija Karavele: Prva evropska mlazna lepotica koja je promenila lice avijacije
Juče se navršilo tačno 70 godina od istorijskog dana kada je prvi put poleteo francuski mlazni putnički avion Sud Aviassion SE 210 Karavela (Sud Aviation SE 210 Caravelle). Tog 27. maja 1955. godine, sa piste u Blanjaku kod Tuluza, uzletela je elegantna letelica koja će u godinama koje su usledile postati simbol modernosti, inovacije i prestiža evropske avijacije.
Iako nije bila prvi evropski mlazni avion – tu titulu nosi britanski „Komet“ (de Havilland Comet) – Karavela je bila prvi mlazni putnički avion koji je ušao u serijsku proizvodnju u kontinentalnoj Evropi i postigao komercijalni uspeh. Karavela je predstavljala važan korak napred za evropsku avio-industriju i brzo stekla status modernog i prepoznatljivog putničkog aviona tog vremena.
Preporučujemo
Stjuardesa traži 30 miliona dolara: Tvrdi da je otrovana u avionu
Kako se nekada kupovala avionska karta a kako to radimo danas: Od šaltera do aplikacije
Vizija nove Evrope u vazduhu
Početkom 1950-ih, dok su britanski de Heviland Komet (de Havilland Comet) i američki Boing 707 (Boeing 707) najavljivali budućnost mlazne avijacije, Francuska je odlučila da stane rame uz rame s liderima. Ministarstvo za civilno vazduhoplovstvo definisalo je 1951. godine potrebu za novim mlaznim avionom srednjeg doleta, koji bi mogao da prevozi 55–65 putnika na udaljenostima do 2.000 kilometara. Na konkurs se prijavilo dvadesetak proizvođača, a pobedu je odnela ideja kompanije SNCASE, projekat X-210, koji je kasnije prerastao u Karavelu.
Od samog početka, Karavela je nosila snažan pečat inovacije: bila je prva serijska putnička letelica sa motorima smeštenim u repnom delu trupa, što je značajno smanjilo buku u kabini i omogućilo čist aerodinamičan profil krila. Pokretale su je britanske turbine Rols-Rojs Avon (Rolls-Royce Avon), a nos i kokpit preuzeti su direktno iz de Heviland Kometa, čime je osigurana već proverena ergonomija i pouzdanost sistema. Prozori u obliku zakrivljenog trougla davali su joj dodatnu prepoznatljivost i eleganciju.
„Kabina budućnosti“: Unutrašnji doživljaj Karavele
Za mnoge putnike širom Evrope, susret sa Karavelom bio je prvi susret sa mlaznom avijacijom. I to nije bio bilo kakav susret – Karavela je nudila tišu kabinu, zahvaljujući motorima smeštenim u zadnjem delu trupa ali i širi razmak između sedišta, efikasnu ventilaciju i svetliju unutrašnjost u poređenju sa tadašnjim propelercima. Prozori neobičnog oblika omogućavali su pogled ka zemlji pod većim uglom, a kabina je bila opremljena i dodatnim sistemima zvučne izolacije, naročito u kasnijim verzijama. Zanimljivo je da su se u nekim konfiguracijama nalazila i sedišta okrenuta unazad – rešenje koje je u to vreme bilo retko, ali logično iz bezbednosnih razloga.
Karavela u JAT-u: Ponos domaćeg mlaznog doba
Jugoslovenski JAT prepoznao je vrednost Karavele među prvima u Evropi. Tokom 1960-ih i ranih 1970-ih, JAT je koristio ukupno osam primeraka Karavele, registrovanih kao YU-AHA do YU-AHI. Nabavljene su između 1963. i 1967. godine, mahom iz zaliha drugih evropskih avio-kompanija, uključujući Er Frans. Letelice su korišćene na linijama iz Beograda ka Parizu, Frankfurtu, Cirihu, Atini, Rimu, ali i na linijama ka Bliskom istoku i severnoafričkim destinacijama. Poslednja Karavela povučena je iz saobraćaja 1976. godine, a neke su nakon povlačenja završile kao izvori rezervnih delova.
Putnici su Karavelu upamtili kao komfornu i tihu letelicu, a mnogi koji su njome prvi put leteli pamte to kao posebno iskustvo – bez buke propelera, sa osećajem lakoće pri poletanju i sletanju, i sa atmosferom koja je odavala duh nove epohe. Putnici su Karavelu pamtili po mekom uzletanju, tišini u kabini, kvalitetnim obrocima i pažljivoj posadi – detaljima koji su tada predstavljali vrhunac udobnosti u putničkom saobraćaju.
Kabinsko osoblje je često isticalo da je Karavela „bila avion u kojem se radilo sa stilom“ – sa tihom kabinom, lakšim radnim uslovima i elegantnim enterijerom. Jedna bivša stjuardesa JAT-a opisala je Karavelu kao „najšarmantniji avion koji smo imali – bio je manji, ali svaki detalj u kabini imao je smisla i estetiku“. Piloti su je cenili zbog njene upravljivosti, dobre preglednosti iz kokpita i „mekoće na komandi“ pri sletanju. Letelica je bila laka za manevrisanje, a zahvaljujući zadnje postavljenim motorima, piloti su je često nazivali „evropskom lepoticom bez buke“.
Tehničko osoblje u JAT-u navodilo je da je Karavela bila laka za održavanje i tehnički zahvalna, posebno u poređenju sa kasnijim generacijama mlaznjaka. Njen modularni dizajn omogućavao je brzu zamenu delova, a jednostavna elektronika činila ju je pouzdanom i u uslovima kada nije bilo savremene dijagnostike.
U vreme kada je let avionom bio statusni simbol, Karavela je bila lice jugoslovenskog „leta u modernost“ – prepoznatljiva na pistama evropskih aerodroma po ovalnim prozorima, sjajnom metalizovanom trupu i tišini koju je donosila u kabinu. Bila je prva mlazna letelica u floti JAT-a i često je korišćena u promotivnim materijalima kompanije kao dokaz njenog tehnološkog i estetskog napretka. Njena silueta krasila je reklamne postere, razglednice, pa čak i kutije domaćih čokolada sa avijacijskom tematikom.
Tehnički podaci: Sud Aviassion SE 210 Karavela
- Prvi let: 27. maj 1955.
- Početak komercijalne upotrebe: 26. april 1959.
- Dužina: 32,0 m
- Raspon krila: 34,3 m
- Kapacitet: 90–131 putnik (u zavisnosti od verzije)
- Dolet: do 3.200 km
- Motori: 2× Rols-Rojs Avon (Rolls-Royce Avon) ili Pratt & Whitney JT8D
- Maksimalna brzina: oko 870 km/h
- Ukupno proizvedeno: 282 primerka
Gde danas možete videti Karavelu?
Iako je poslednja Karavela povučena iz komercijalne upotrebe 2005. godine, nekoliko primeraka očuvano je u muzejima i izložbenim prostorima širom Evrope:
F-BHRU – u stalnoj postavci muzeja Musée de l’Air et de l’Espace u Le Buržeu (Le Bourget), Pariz
F-BHRA – prva Karavela Er Fransa (Air France), izložena u Tuluzu
YU-AHB – bivša Karavela JAT-a, izložena je ispred Muzeja vazduhoplovstva u Surčinu.
Primerci sa oznakama kompanija SAS i Swissair – mogu se videti u muzejima u Norveškoj i Švajcarskoj
(Aero.rs)
Povezane vesti
Koje mesto zauzimaju Er Srbija i Kroacija Erlajns na evropskoj avio mapi?
Pola veka istorije: Danas je tačno 50 godina od prvog redovnog leta Beograd - Sidnej
Francuska vlada planira značajno povećanje avionskih taksi: Kakav će to imati uticaj na putnike?
Kobni let JU367: Tela su padala sa neba, samo je Vesna uspela da preživi
Video: Memorijalna 26. jedriličarska regata Zoran Radosavljević
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
