Šta se dešava sa ekološki prihvatljivim avionima: Boing i Erbas prekidaju projekte?
Kao grom iz vedra neba udarila je svetsku javnost vest koju je objavio poslovično pouzdani The Times 4. avgusta: Boing i Erbas zaustavili razvoj "zelenih" aviona.
Do ovog bombastičnog naslova, uredništvo Tajmsa je došlo na osnovu - ponašanja menadžmenta dva najveća proizvođača aviona: Oni svojim kašnjenjima sa ključnim ekološkim programima ozbiljno ugrožavaju planove avio-kompanija da dostignu neto nultu emisiju ugljen-dioksida bez dodatnog emitovanja ugljenika u atmosferu do 2050. godine.
Preporučujemo
Ovo su najbolji višenamenski avioni na svetu: Uskoro će i Srbija imati jedan od njih
Dečak bez karte i roditelja odleteo u Milano umesto u London!
Tehnologije za smanjenje emisije u avijaciji napreduju sporo. Većina stručnjaka veruje da će baterijski pogon biti ograničen samo na manje regionalne avione, dok se velike nade polažu u vodonik. Erbas je značajno ulagao u tu ideju, uključujući i plan da testira motor na vodonične gorivne ćelije na modifikovanom avionu A380. Međutim, rad je pauziran u februaru, o čemu je pisao i portal Aero.rs: tada je navedeno obrazloženje da je "napredak u proizvodnji velikih količina vodonika iz obnovljivih izvora sporiji nego što se očekivalo."
Boing je bio manje zainteresovan za vodonik, ali je tvrdio da bi njegov X-66A mogao da smanji emisiju ugljen dioksida za 10%. Kada je projekat u aprilu ove godine obustavljen o čemu ste mogli da čitate više na našem portalu, Boing je najavio da će se fokusirati na novu generaciju aviona i konstrukcije sa tanjim i efikasnijim krilima.
Ni jedna od dve kompanije ne deluje kao da se žuri sa razvojem radikalno novih letelica. Erbas planira da zameni svoju najprodavaniju porodicu aviona A320 modelom koji će putnicima delovati poznato, ali će imati motore sposobne da koriste i konvencionalna i održiva goriva. Očekuje se da taj avion, u najboljem slučaju, neće ući u upotrebu u narednih deset godina.
Boing, koji je poslednjih godinu dana bio pogođen nizom kriza, takođe ne pokazuje hitnost. Na tromesečnom izveštaju 29. jula, izvršni direktor Keli Ortberg rekao je da ne misli da je "tržište još spremno za novi avion."
Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, avijacija učestvuje sa 2,5% u ukupnoj emisiji gasova staklene bašte na globalnom nivou, a čak sa 4% u doprinosu globalnom zagrevanju, zbog stvaranja kondenzacionih tragova. U Velikoj Britaniji, njen udeo u direktnim emisijama je još veći: 9% u 2025, prema podacima Komiteta za klimatske promene, nezavisnog vladinog tela. Taj udeo bi mogao da poraste na 11% do 2030. i čak 16% do 2035.
Globalni procenat emisije iz avijacije takođe će verovatno rasti. Nakon velikog pada tokom pandemije, broj letova ponovo brzo raste. IATA, međunarodno udruženje avio-prevoznika, predviđa da će broj putnika ove godine porasti za skoro 6% i dostići skoro 5 milijardi, a do 2050. čak 16 milijardi.
Kako druge energetski intenzivne industrije uspevaju da smanje emisije — električna energija zamenjuje visoke peći u proizvodnji čelika, razvijaju se nove tehnologije za cement, a električna vozila preuzimaju drumski saobraćaj, procenjuje se da bi udeo avijacije u ukupnoj emisiji CO₂ mogao da poraste na čak 20% do 2050.
Zbog sporog napretka u razvoju alternativnih tehnologija, nade avio-kompanija sada se sve više oslanjaju na bržu primenu održivih goriva - ugljovodoničnih goriva koja se ne crpe iz zemlje, već se proizvode iz biljaka, otpadnih ulja ili sintetičkim putem. Ipak, trenutna dostupnost SAF-a je zanemarljiva — činila je samo 0,53% ukupne potrošnje avionskog goriva u svetu prošle godine, navodi The Times.
Za proizvodnju dovoljne količine SAF-a koja bi omogućila nultu emisiju, bilo bi potrebno izgraditi 5.000 rafinerija, uz trošak od 1,45 biliona dolara u narednih 25 godina. Konsultantska kuća IBA predviđa da će do 2035. godišnja proizvodnja SAF-a dostići 18 miliona tona - što je i dalje 23 miliona tona manje od očekivane potražnje.
Ako emisije iz avijacije zaista nastave da rastu kao procenat ukupne emisije, Erbas i Boing mogli bi se suočiti sa pritiskom javnosti da učine više.
Potencijalni izazivač mogao bi da bude kineska avio-industrija. Trenutno je u upotrebi 16 primeraka Comac C919, prvog savremenog kineskog putničkog aviona, dok se njegov naslednik, veći C929, očekuje u komercijalnom saobraćaju do kraja decenije. Ipak, Kina se više fokusira na smanjenje uvoza zapadne avio-opreme nego na redukciju emisija ugljenika.
Jedan od mogućih konkurenata duopolu Erbasa i Boinga jeste i DžetZero (JetZero), američka kompanija osnovana 2021. godine. Ona planira da razvije potpuno novi tip putničkog aviona - model sa integrisanim trupom i krilima (blended wing body), gde trup i krila čine jednu glatku celinu. O ovom vazduhoplovu smo pisali više puta na Aero.rs. Letelica sličnog dizajna je američki bombarder B-2 koji je nedavno korišćen u napadima na Iran.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Jul 2025: Erbas premašio proizvodni plan za A320neo, Boing stabilizovao MAX i Dreamliner
Lufthanza uvodi nove Drimlajnere, ali biznis klasa ostaje zaključana zbog američke birokratije
Četiri stjuardese tuže Boing zbog otkačenog panela na letu avio-kompanije Aljaska erlajns
Kobni broj leta 411: Tri tragedije i jedno čudo na granici nemogućeg
Video: Air Serbia Airbus A319 i Airbus A330
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
