Learjet 23 – civilni mlaznjak sa performansama lovca koji je otvorio nebo biznis avijaciji
Kada je 7. oktobra 1963. godine po prvi put poleteo Learjet 23, mnogi u američkoj avio-industriji smatrali su da je u pitanju još jedan neostvarivi san. Avion je bio premali da bi se smatrao ozbiljnim poslovnim mlaznjakom, previše snažan za pilote navikle na turbopropove i isuviše futuristički za konzervativno tržište. Ali za svog tvorca, Bila Lira (Bill Lear), to nije bila prepreka. Bio je to dokaz da lična vizija može preteći industriju — i otvoriti potpuno novu eru letenja.
Preporučujemo
Ruski nevidljivi ubica stiže u Severnu Afriku: Alžir dobija eskadrilu od 12 aviona Su-57 Felon
Jugoslovenski lažni Migovi pravljeni su od štapa i kanapa, a lažni F-35 je - veliki balon
Vizionar koji nije znao za ograničenja
Bil Lir je u svet avijacije ušao kao autsajder, ali s genijalnim umom. Bez formalnog inženjerskog obrazovanja, tokom života je registrovao više od 120 patenata, uključujući automobilsku kasetofon traku (8-track). Posle uspešne karijere u elektronici, odlučio je da konstrujiše najbrži i najefikasniji mali mlaznjak na svetu, uveren da će poslovni ljudi želeti slobodu da lete po sopstvenom rasporedu.
Za razliku od proizvođača koji su prepravljali vojne avione, Lir je želeo potpuno novi koncept – civilni mlaznjak koji bi imao performanse lovca, ali udobnost kabine poslovne klase.
Inspiraciju je pronašao u švajcarskom borbenom avionu FFA P-16, koji je imao izuzetno napredno krilo i konstrukciju. Kupio je prava na projekat, prepravio dizajn i ugradio američke motore. Rezultat je bio Learjet 23, avion koji je spajao vojne performanse i poslovnu eleganciju.
Tehnički skok ispred svog vremena
Learjet 23 bio je mali, ali neverovatno brz avion. Pokretala su ga dva turbo-mlazna motora General Electric CJ610, izvedena iz vojnih motora sa trenažnog aviona T-38 Talon.
Sa maksimalnom brzinom od 870 km/h, mogao je da leti brže od većine komercijalnih mlaznjaka tog doba.
Do visine od 12.000 metara penjao se za manje od 15 minuta, što je za 1960-te bio neverovatan rezultat — čak su i vojni piloti govorili da je osećaj sličan kao u „malom raketnom projektilu“, pa je avion ubrzo dobio nadimak „Pocket Rocket“, odnosno „džepna raketa“.
Kabina je bila skromnih dimenzija – svega 1,3 metra visine i 1,5 metara širine – ali sa luksuznim kožnim sedištima, pićem u kristalnim čašama i udobnošću na nivou tadašnjih putničkih kabina prve klase.
Avion je mogao da primi šest putnika i dva pilota, i imao dolet od oko 3.000 kilometara, što je bilo dovoljno da poveže Njujork i Majami ili Los Anđeles i Denver bez među sletanja.
Brzina koja nije praštala greške
Prvi let Learjeta 23 gotovo se završio gotovo katastrofalno. Test-pilot Bob Hagan izgubio je kočioni pritisak pri sletanju i jedva uspeo da zadrži avion na pisti. Udarac u travu oštetio je podvozje, ali u incidentu niko nije bio povređen. Umesto da odustane, Bil Lir je narednih nekoliko nedelja lično nadgledao popravke i prilagođavanja — i avion je ponovo poleteo, ovog puta bez problema.
Ipak, avion nije bio „pitom“. Njegova snaga i osetljivost zahtevali su izuzetno precizno upravljanje, a mnogi piloti koji su prelazili sa sporijih turbopropa nisu bili spremni za njegov temperament.
Brzina prilaza je bila velika, a avion nije praštao greške: krila su imala mali uzgon pri malim brzinama, što je značilo da je svaka greška mogla da bude kobna.
U prvim godinama upotrebe, Learjet 23 imao je više od 20 incidenata, najčešće uzrokovanih ljudskom greškom. Uprkos tome, mnogi piloti su ga obožavali – zvali su ga „avion koji te tera da budeš bolji“.
Njegova preciznost i brzina učinili su ga omiljenim kod iskusnih kapetana koji su govorili da „nema ničeg čistijeg od osećaja upravljanja Learjetom“.
Simbol nove klase putnika
Kada su prvi primerci stigli u ruke privatnih kupaca 1964. godine, poslovni svet je bio fasciniran. Po prvi put, direktori i preduzetnici mogli su da lete brže od komercijalnih aviona i da sleću na aerodrome koji nisu bili u mreži redovnih linija.
Za samo tri godine proizvedeno je 104 primerka Learjeta 23, a među vlasnicima su bili Frenk Sinatra, Elvis Prisli, Deni Kej, General Motors i niz holivudskih producenata.
Avion je postao statusni simbol — dokaz uspeha, slobode i pripadnosti novoj, dinamičnoj klasi ljudi koja je živela u pokretu.
U to vreme, novinari su počeli da koriste izraz „jet set“, koji je postao sinonim za bogate i poznate koji su neprestano putovali svetom — upravo zahvaljujući ovom avionu.
Od kratkog modela do večne legende
Proizvodnja Learjeta 23 trajala je samo do 1966. godine, kada su ga zamenili unapređeni modeli Learjet 24 i 25. Novi avioni imali su veća krila, jače motore i poboljšanu avioniku, ali su zadržali prepoznatljiv oblik — tanak trup, nizak rep i elegantan „mlazni“ profil koji je postao zaštitni znak brenda.
Do današnjeg dana, samo nekoliko Learjetova 23 ostalo je u letnom stanju, uglavnom u privatnim kolekcijama i muzejima. Ipak, njegov uticaj je neizbrisiv.
Learjet je postao simbol brzine, prestiža i tehnološke hrabrosti — a njegova filozofija „manje, brže, dalje“ oblikovala je čitavu generaciju biznis aviona koji su nastali kasnije, od Cessna Citationa do Bombardier Challengera.
Avion koji je promenio ideju o letenju
Šezdeset godina kasnije, Learjet 23 ostaje više od tehničkog dostignuća. On je avion koji je promenio mentalitet. U vreme kada je letenje još uvek bilo rezervisano za kompanije i vlade, Learjet je pokazao da pojedinac može da poseduje avion koji leti visoko, brzo i daleko.
Njegov uticaj i danas se vidi u svakoj liniji savremenih biznis džetova — od luksuznih kabina do filozofije da vreme nema cenu.
Za Bil Lira, to nije bio samo uspešan projekat, već dokaz da inovacija i hrabrost mogu probiti sve granice. „Ako čovek ne veruje da može da leti – nikada neće poleteti“, govorio je.
A njegov Learjet 23 dokazao je da je bio u pravu.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Luksuzni Bombardier Global na interkontinentalnom letu iz Australije sleteo u Niš na putu ka Firenci
NTSB pronašao crnu kutiju iz srušenog medicinskog Learjeta 55 u Filadelfiji
Baksuznih 13 minuta: Learjet po sletanju proklizao s piste, završio u njivi
Video: Air Serbia ATR72-600
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
